Kako sprečiti stres

0

kako spreciti stres Šta je zapravo stres?

Stres je telesna reakcija na spoljašnje nadražaje. Bez obzira da li je u pitanju ljubav, mržnja, veselje ili šok, radost ili frustracija ljudski organizam prilično podjednako reaguje na lepe, kao i na ružne životne prilike. Međutim, kada je preživljen negativan događaj, ili kada je u pitanju stres velikog obima ili dug period pod stresom to može potkopati snagu organizma, a može prouzrokovati čak i infarkt.

Stresne reakcije mogu se podeliti na tri stepena:

1. Uzbuna: najpre dolazi šok koji nakratko umanjuje otpor, a zatim protivreakcija koja aktivira spremnost za bežanje ili napad. U takvom stanju izlučuje se stresni hormon adrenalin, ubrzava puls, srce pojačano snabdeva organizam krvlju koja je obogaćena kiseonikom, zenice se šire, a mišići napinju. U mozgu se stvaraju endorfini koji smanjuju osetljivost na bol, a pojačava se sposobnost zgrušavanja krvi.

2. Otpor: u ovom trenutku telo će se potpuno prilagoditi opasnoj situaciji: napad ili bežanje i za jedno i za drugo ima dosta snage.

Posle toga telesne reakcije vraćaju se u normalno stanje i ravno- teža je ponovo uspostavljena.

3. Iscrpljenost: ako stres traje predugo ili preoptereti organizam, prestaje delovanje mehanizama za prilagođavanje i izdržljivost. Telesni, pa i duševni prag se snižava. Opterećenje postaje nepodnošljivo i čovek brže oboli.

Načini za zaustavljanje stresa

Razmislimo o izazivačima stresa čija smo svakodnevna žrtva – komunalna plaćanja, zakrčenje u saobraćaju, povećanje poreza, otpuštanje s posla zbog viška radne snage, briga o deci, briga o sebi, briga o starima, briga o zdravlju… i šta sve još!

Zar je onda neobično što se većina od nas oseća kao da su nam potrebni posebno naručeni odbrambeni mehanizmi da bismo izdržali u toku dana?

Međutim, šta se dešava kad svojoj listi svakodnevnih izazivača stresa dodate i nove promene do kojih dolazi u srednjim godinama života – opadanje kose, gojenje, nesanica, menopauza, visoki krvni pritisak, manja gustina kostiju, visoka stopa holesterola, nedostatak snage, kvrge, udarci, mlitavost, podvaljak, kesice ispod očiju? Mogu li neka od tih promena u zdravlju i smanjenje vitalnosti biti pojačani nekim nerešenim stresom ili stresom koji nagriza? Odgovor glasi da!

Naravno, srećno možete dospeti do sredine svojih tridesetih pod uslovom da imate dobre gene. Ali, onda nastupa garantovano vreme buđenja – obično u srednjem životnom dobu kada se genetika povlači, a faktori načina života stupaju na scenu. Zvuči iznenađujuće, ali samo oko 30% obeležja starenja zavisi od genetike, dok preostalih 70 % imaju drugi uzrok.

Nauka sada uviđa da su duh i telo toliko uzajamno povezani da to uveliko prevazilazi prethodne pretpostavke i da su fizičko zdravlje i emocionalna dobrobit tesno spojeni. Ugodno starenje i veći broj godina tokom kojih ostajemo zdravi u neposrednoj su vezi sa funkcijama snažnog imunološkog sistema, koji ima ključnu ulogu kad je reč o našoj sklonosti ka oboljenju.

Hiperaktivni odbrambeni sistem, na primer, može dovesti do razvoja autoimune bolesti kao što su artritis ili astma. Telo sa iscrpljenim odbrambenim sistemom, nalazi se u opasnosti da ga napadnu bakterije i virusi, što može da prouzrokuje pojavu raka ili neke druge bolesti kobne po život.

Na više nivoa i na izrazito različite načine hemijske promene u neposrednoj vezi sa izmenjenim emocionalnim stanjem mogu snažno da ut ču na imunološki sistem. Ta emocionalna stanja u svakodnevnom životu kombinuju se sa izazivačima stresa, kao što su produženo radno vreme, nezdr va okolina, i povećani zahtevi u pogledu obaveza, karijere i vremena provedenog na putu.

Sve to može da ubaci proces starenja u najveću brzinu, i predstavlja sasvim određenu smetnju kad je u pitanju produktivnost, mogućnost što dužeg očuvanja mladosti i zdravlja. Ukratko, ubitačne kombinacije emocionalnog stresa i povećanog broja godina uzrok su što se mnogi između nas razbolevaju ili osećaju starijim pre vremena. Nije li čudno što malo između nas doživi optimalan broj godina u zdravlju i u dugovečnosti koji su nam, ipak, nadohvat? Iako niko nije imun na promene povezane s godinama, postoji nekoliko efikasnih koraka koji mogu učiniti da stres radi za nas tako što ćemo kontrolisati reakcije svoga tela. Drugačije rečeno, stres se može posmatrati kao izazov, ukoliko preduzmemo pozitivne korake radi savladavanja stresa.

1. Prepoznati upozoravajuće znake

Simptomi stresa umnogome variraju od osobedo osobe, ali najopštiji znak stresa jeste osećaj pritisnutosti ili izmučenosti. Ostali simptomi su:

– fizičke smetnje (bol u želucu, glavobolja, dijareja)
– problemi slaganja sa drugima
– promene ponašanja u domu (nagle promene raspoloženja, neobjašnjiv gnev, plakanje bez razloga)
– regresija – ponašanje koje nije primereno godinama
– obrasci sna – noćne more, premalo ili previše sna
– problemi u komunikaciji – pojava promene ličnosti, na primer, kad osoba povučena u sebe zahteva mnogo pažnje, ili društvena i otvorena postane povučena
– nestrpljenje – kao da dolazi do kratkog spoja u ponašanju.

Ako ste doživeli nešto od navedenog, po svemu sudeći vaš nivo stresa je veoma visok. Ako se ne leči, stres može dovesti do trajnog osećanja bespomoćnosti i neefikasnosti.

2. Stres se javlja kao odgovor na pritisak

Niko ne može da vas previše pritiska ako vi to ne prihvatate; dakle, važno je da prepoznate svoj stresni prag – obim opterećenja koje možete da podnesete i da se rešite svake obaveze ili pritiska koji prelaze taj prag. Često može pomoći lista stresova u ličnom životu. uključujući dužnosti i obaveze. S nekima od tih odgovornosti morate da živite, kao što su biti deo porodice, ići na posao, dobrovoljno raditi u nekoj ustanovi. Međutim, ima obaveza koje možete izostaviti, kao što je: previše dodatnih zadataka ukoliko to pre- opterećuje vaš sistem.

Isto tako, pokušajte da otklonite stresne prilike u svom životu. Mnogi činioci koji stvaraju stres mogu se potpuno ukloniti ili izbeći. Izbegavajte stresne situacije koje stvaraju preterano gust saobraćaj, jaka buka, previše ljudi ili donošenje ishitrenih odluka kada ste u neprilici. Prihvatite stresove koje ne možete da razrešite i naučite da sa njima živite kao što su; bolest u porodici, ograničeni budžet ili problemi sa saradnikom.

3. Delotvorni mehanizam za izlaženje iz stresa

Duboko disati, zatvoriti oči i zamišljati neki mirni prizor, ili namerno opuštati različite delove tela to su spasonosni mehanizmi koje neki ljudi koriste.

Višak hormona stresa kao što je kortizol – vežbanjem se može odstraniti. Bez obzira da li vaš program uključuje aerobik, hodanje, trenažni bicikl, ili rad u bašti, bilo kakva vežba osposobiće vas da se oslobodite nagomilane napetosti.

4. Objektivno posmatrajte svoje probleme

Svi imamo probleme one s kojima možemo nešto da učinimo, ali i druge koji izmiču našoj kontroli. Porazgovarajte s nekim o svojim brigama i nepotrebnim strahovanjima. Smrt ili bolest u porodici problem je pred kojim ostajemo bespomoćni, ali neslaganje s detetom može se uspešno razrešiti ukoliko budete razgovarali o problemu.

5. Zatražite pomoć pre nego što se osetite savladanim

Svakome je potreban neko s kim će razgovarati, neko ko će hteti da sluša o tuđim problemima, radostima i brigama. Podršku mogu pružiti profesionalni terapeuti, ali i vaši bližnji koji prolaze kroz slične stresove. Često vam bliski prijatelji ili članovi porodice mogu pomoći u stresnim periodima time što će vas saslušati ne deleći vam savete koje niste tražili. Oslanjane na prijatelje, porodicu ili decu može biti od velike koristi u takvim trenucima.

6. Naučite da kažete – ne

Ako umete da kažete – ne, to će pomoći da stres svedete na razumnu meru.

Zapišite nekoliko učtivih načina da prijatelju kažete »ne«. Ako uspevate da se normalno nosite sa svojim obavezama, živećete bez nepotrebnog pritiska i stresa. Drugim rečima, ponekad reći »ne« predstavlja najbolje oružje protiv osećaja iznemoglosti.

7. Održavajte uobičajeni životni ritam

Ovo je posebno važno ako prolazite kroz neku životnu krizu, kao što su zdravstveni problemi, promena karijere, ili ozbiljni problemi u kući.

Bitno je da i dalje svakoga jutra ustanete, obučete se i isplanirate svoj dan baš kao što ste činili i ranije, jer tako nećete zapasti u depresiju.

Naše telo i duh mogu savladati neke stresove. Međutim, stres se znatno uvećava ako ga ne razotkrijete i razgovarate o njemu. Upoznajte sebe, upoznajte svoje granice, a svoje obaveze svedite na razumnu meru, jer ćete tako izbeći preopterećenje.



Share.

Leave A Reply