Kako se postaje alkoholičar

0

Štetnost alkohola na ljudski organizam

Alkohol se veoma sporo razgrađuje u jetri. I za sasvim lagano pijanstvo (0,005%) potrebno je 6-8 sati rada jetre, a za teže pijanstvo i do 24 sata i duže, što znači da su u toku tog dugog perioda vremena svi organi u telu izloženi uticaju alkoholnog kupatila. Dugotrajnim delovanjem alkohola oštećuju se mnogi organi: mozak, periferni nervni sistem, srce i vaskularni organi, bubrezi, jetra i gušterača, želudac i celi digestivni trakt. I ne samo to!

Dokazano je da se rak višestruko češće javlja kod alkoholičara, kao i moždani i srčani udar, u odnosu na ljude koji nemaju tu naviku. Česte su i embriopatije, tj. oštećenja pojedinih tkiva bebe pre rođenja, a naročito su izražene ako je trudnoća otpočela u akutnom pijanstvu bilo kog roditelja. Zbog tog razloga godišnje se u svetu rađa nekoliko miliona slaboumne de- ce. Ovakva deca zaostaju u duševnom i fizičkom razvoju, pate od mišićne slabosti, često imaju bruh i iščašenje kukova kao i razne deformacije prstiju.

Kako-se-postaje-alkoholicar-678

Skoro da nema organa kome alkohol ne smeta. Najteže posledice izaziva na mozgu i perifernim nervima. Dužim uzimanjem alkohola, pogotovo u mlađem životnom dobu, pre četrdesete godine života, dolazi do smanjenja zapremine mozga, tj atrofije, sa propadanjem njegovih najfinijih i najodgovornijih struktura. Ovo naročito utiče na menjanje ličnosti alkoholičara. Karakteristično je slabljenje volje i optimizma, netolerantnost i svadljivost, sumnjičavost i ne poverenje, pasivnost i depresija.

Otežane su brojne intelektualne funkcije: pamćenje, koncentracija, orjentacija i spontanitet.

Drhtanje ruku, a zatim i glave i celog tela, javlja se u početku samo u apstinenciji, a kasnije ostaje kao trajni problem, ometajući i rad i život bolesnika. Nisu retke ni epilepsije, halucinacije i samoubistva.

Što se tiče oštećenja perifernih nerava, kod svakog petog alkoholičara javlja se polineuropatija na donjim ekstremitetima. javlja se u vidu slabosti i mlitavosti nogu, sa trnjenjem, grčevima i nesigurnosti u nogama. Slabost može biti toliko jaka da ometa vožnju bicikla, a ponekad potpuno onemogućava hod bez pomaganja štapom ili štakama.

Dokazano je da je alkoholizam dugotrajna i teško izlečiva, veoma složena bolest zavisnosti od alkohola. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, definicija glasi: Alkoholičarem se smatra osoba koja, usled dugotrajnog ili prekomernog uzimanja alkoholnih pića, zapada u zdravstvene, bilo fizičke ili psihičke, te socijalne probleme. Kod alkoholičara postoji i psihička i fizička zavisnost od alkohola, duševni poremećaji, odnosno promena ponašanja, koja ukazuje na oštećenje psihičkog zdravlja i poremećaj društvenog i ličnog života.

Kada nastupa zavisnost od alkohola?

Naučno je prihvaćeno da se zavisnost od alkohola razvija u tri faze prema modifikovanoj Jelinekovoj šemi: U prvoj fazi postoji povećana tolerancija na unošenje sve veće količine alkohola tokom jednog dužeg vremena. Već u ovoj prvoj fazi postoji psihička zavisnost.

Druga faza karakteriše se stabilnom tolerancijom, kad osoba ima određenu gornju granicu količine pića koju može podneti bez prepoznatljivog akutnog pijanstva. Ta količina obično je dosta velika, a ovaj period traje 5-10 godina, ponekad i duže, što zavisi od vrste alkohola koji preovladava. Znatno kraće traje ako su u pitanju žestoka pića.

Treća faza karakteriše se iznenadnim naglim padom tolerancije, kad je vec pri malim kolicinama alkohola dolazi do totalnog pijanstva. Ova faza nastupa kad već postoji nepovratno oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, posebno mozga i jetre. Ovde ne može pomoći nikakvo smanjenje količine alkohola, već samo potpuna apstinencija.

Zavisnost nastaje već u prvoj fazi, u fazi povećane tolerancije i javlja se u vidu psihičke zavisnosti, mada još nema telesnih oštećenja ni psihičke i socijalne degradacije. Apstinencijalna kriza javlja se posle buđenja, tj u trenucima trežnjenja, u vidu mamurluka, odnosno mrzovolje, napetosti i umora.

U drugoj fazi, fazi stabilizovane tolerancije, ovi apstinen- cijalni simptomi mnogo su teži, jer već postoji i psihička a i fizička zavisnost. Javljaju se u vidu tremora (drhtanja) ruku i tela, povraćanja, bolova u svim mišićima i zglobovima, trnjenja ruku i nogu, lupanja srca, nesanice i halucinacija. Česte amnezije (nesećanje) posle opijanja su siguran znak oštećenja mozga. Du- gotrajna opijanja su u ovom stadijumu već dovela do moralnog pu- stošenja ličnosti i etičke deprivacije. Postoje veći psihički poremećaji i složena oštećenja mnogih vitalnih organa i organskih sistema.

Istovremeno sa psihičkim propadanjem nastaje i socijalno propadanje ličnosti sa konfliktima i raspadom porodice, te raskidom radnog odnosa. U toj fazi često su prisutni epilepsija, moždani udar i alkoholna demencija. Fizička i psihička zavisnost toliko je izražena da je apstinencija potpuno nemoguća bez lečenja.

U trećoj fazi prisutni su svi gore navedeni simptomi ali na već teže oštećenom fizičkom i psihičkom zdravlju, te moralno potpuno ruiniranoj ličnosti. Najevidentnije je psihičko oštećenje sa izmenjenim karakterom i emocijama i totalnom nekritičnošću prema stvarnosti.



Share.

Leave A Reply