8 mitova o vinu

0

Do degustacije vina u Parizu 1976, u glavama ljubitelja vina ziveo j emit da je Francuska jedina zemlja koja je mogla da proizvede vina visokog kvaliteta. Medjutim, mnogi mitovi i urbane legende o vinu, iako mozda i smesne,  nastavljaju da zive i danas.

8. Vino se pravi od voca koje se koristi da se opise vino

Osim ako niste kupili vino specijalno proizvedeno od nekog drugog voca, vino je napraavljeno od sorte grozdja na etiketi. Voce koje se moze naci na etiketi (crna visnja, jagoda, kivi…) sluze da opisu ukus vina i on je slican ukusu datog voca, ali ono nije sastojak vina i ne koristi se u proizvodnji.

7. Zatvaraci od plute su bolji od zatvaraca sa lozom za vina koja dugo stoje

Nema sumnje da bi proizvodjaci pampura od plute voleli da ovaj mit nastavi da zivi, ali istrazivanja pokazuju da su zatvaraci sa lozom mnogo konzistentniji od pampura kada se radi o zapecacenim vinima. Jedna studija je pokazala da zatvaraci sa lozom dozvoljavaju 0,001 centimetra kubnih kiseonika dnevno u proseku, naspram pampura koji dopustaju i do 0,1 centimetra kubnih vazduha unutar boce vina. U stavri, 7 od 35 boca zatvorenih pampurom dozvoljavaju 0,1 samtimetar kubnih! Ovo znaci da su zatvaraci sa lozom koherentniji i propustaju manje kiseonika da udje u bocu tokom vremena sto dopusta da vino dozivi vecu starost.

mitovi o vinu 567

6. Bordo, Burgundac, Sampanja, Herez i Porto su vrste grozdja

Zbog konfuznog sistema etiketiranja ovo je cesta greska koju prave potrosaci vina. Gradovi Francuske, Spanije, Italije i Portugala, ogranicavaju proizvodnju vrsta grozdja na svom podrucju. Da bi vinarija dobila legalno odobrenje i etiketu za svoje vino, treba da proizvede isto po obrazcu koji propisuje organzizacija koja nadgleda proizvodnju tamo.  Ovo znaci da “sampanjac” nije vrsta vina, vec mesto gde se pravi malo penusavo vino.  Isto je i sa Borodoom, koji je jedna mesavina razlicitih tipova grozdja, Burgundacom, koji je uglavnom od Pinot Noir-a, i Portoom, koji se pravi od razlicitih vrata crvenog i belog grozdja.

5. Konzumirati belo vino sa ribom ili piletinom a crveno vino sa crvenim mesom

Ovo je najcesci obrazac po kome se vino uparuje sa hranom, ali cesto i pogresan. Najbolji nacin uparivanja hrane i vina je analiziranjem ukusa hrane i ukusa vina. Najbolje je procitati opis na etiketi vina i zatim uparite sa hranom koja ima slican ukus. Ako je jelo kiselkasto, treba koristiti vina kiselpg ukusa. Ako je hrana pikantna, ide dobro sa vinima sa malo secera i bez visokog nivoa alkohola. Najbolje je zapamtiti da ne postoje striktna pravila.

4. Mozete prepoznati kvalitet vina gledajuci suze koje ostaju na casi

Kada zanjisemo casu i ostavimo je da stoji tanak providni sloj koji se uhvatio u unutrasnjosti case, pocinje da kaplje na dole. Radi se prosto o maloj kolicini alkohola i vode koja se zalepila za povrsinu stakla, a kako alcohol brze isparava ostaje samo voda koja se vraca u casu u obliku popularno zvanih suza. Najbitnije, ovo nije mera viskoznosti ili kvaliteta vina.


3. Crvena vina treba piti na sobnoj temperature a bela ohladjena

Pvp je uglavnom tacno. Medjutim, iako je najbolja temperatura za crvena vina sobna temperatura, to ne znaci da vino treba drzati u sobi niti da bela vina treba drzati u zamrzivacu jer se piju ohladjena. Strucnjaci preporucuju da za najbolje uzivanje u vinu trebamo staviti  crvena vina u frizideru 5 do 15 minuta, a bela 20 do 30 minuta pre konzumiranja. Ako vino cuvamo u frizideru trebamo izvaditi bela vina 15, a crvena najmanje 30 minuta pre nego ih posluzimo.

2. Sva vina su bolja sto su starija

Dobar kao staro vino je izreka koju smo culi mnogo puta i naravno ona je potpuno tacna. Medjutim, veoma mali broj vina ima adekvatnu strukturu da podnese starost. Vecina vina se prave sa namerom da se otvore za nekoliko godina. Ako cuvate vina jer mislite da ce vremenom biti sve bolja, pazite da se ne iznenadite neprijatno kada nakon deset godina otvorite bocu. Mozda je bolje da je poklonite!

1. Mirisanje cepa u restoranu ce pokazati da li je vino lose

Cep mirise ali  ne daje nikakvu indikaciju o kvalitetu vina. Ono sto trebamo gledati kada nam konobar pokaze pampur je  sledece: da li postoji ime vinarije, logotip ili slicne oznake na pluti? Ako se radi o skupoljoj boci, godina utisnuta na pluti je godina berbe.  Da li je pampur ostecen, pa je kvalitet vina narusen?

Nadam se da smo ovim srusili neke mitove i razresili neke dileme o ovom bozanskom picu. Kako je vreme berbi i vinskih balova, mozemo preci na uzivanje u itom naoruzani novim znanjem.



Share.

Leave A Reply