Konzerviranje povrća

Konzerviranje povrća za zimu

Konzerviranje određenih vrsta povrća u domaćim uslovima i u prehrambenoj industriji ima dužu tradiciju i sve širi krug potrošača.

Konzerviranje se vrši najviše u smislu mariniranja (paprike, zeleni paradajz, tikvice, krastavci, mrkva, cvekla…), izrade turšije (paprike, zeleni paradajz, tikvice, krastavci, mrkva, cvekla…), ukuvanog, gustog soka (paradajz), pirea (paradajz, spanać), „ajvar“ (paprike, plavi patlidžan), kiseljenja (kupus) ili pripremanja sterilizovanih konzervi (mladog graška, boranije, bamje, špargle…) i dr.

U konzerviranom povrću, sirćetna kiselina i drugi dodaci (kuhinjska so, začini) omogućavaju da se povrće održi i koristi preko zime i u proleće do novog. U kiseloj sredini vitamin C se dobro čuva.

Konzerviranje povrća sve se više vrši industrijskim putem, jer gradsko stanovništvo, koje je njegov najveći potrošač, nije svuda u mogućnosti u domaćim uslovima da pripremi potrebne zalihe i da ih pravilno čuva. S druge strane industrijska prerada je i jevti- nija, jer se sirovina nabavlja u velikim količinama po nižim cenama.

Na selu je u tom pogledu drukčije, jer seoska domaćinstva obično raspolažu povrćem iz sopstvene proizvodnje pa je upućeno da svoje viškove konzervira. U tom pogledu iskustvo i ostvarenja nekih naših domaćica vredna su posebne pažnje i divljenja.