Rajačke pimnice

0

Šta su pimnice?

Prvi put se pominju polovinom 19. veka. Građene su, kao specifična naselja, od tesanog kamena i drveta, a nalazile su se u blizini vinograda. Jedini stanovnici ovih objekata su bile flaše vina. Očuvani su naročito u Negotinskoj krajini, a najpoznatije su Rajačke pimnice. Pretpostavlja se da naziv potice od lokalizma „idemo da piMo vino”.

Rajačke pimnice

U blizini sela Rajac, pored Timoka, smestile su se Rajačke pimnice. Čini ih 270 objekata, a svaki se sastoji od dva dela: vinskog podruma, koji je ukopan oko metar  u zemlju i stambenog dela. Veličina im varira od 100 do 150 kvadratnih metara. Debljina zidova je od 60 do 80 santimetara, kako bi se održavala konstantna temperatura. Od 5 do 6 hiljada litara vina može da čuva svaka. Narod ih zove i  „kuće bez odžaka”. U centru kompleksa se nalazi trg sa česmom, a od trga se prostiru krivudave ulice, opet sa manjim trgovima. Zna se da su najstarije podrume i nadgrobne spomenike, koji se nalaze u blizini, klesali majstori sa juga.

Rajacke-pimnice-76

Vinogradi ovog kraja su poznati po izuzetnom kvalitetu, jer imaju idealne vremenske uslove i podneblje za uzgajanje grozđa. Ukupno je 265 sunčanih dana godišnje, a poznato je da je upravo sunce presudno za slast grozđa. Zime su vrlo hladne, čime je loza zaštićena od štetočina i bakterija. Ovde uspevaju sorte: bagrina, crna tamjanika i  začinak. Po kvalitetu se naročito izdvajaju crna vina, puna tanina, šećera i alkohola.

Zlatno doba vinogradarstva ovog kraja je bilo još u 19. veku, kada su naša vina mogla da se piju i u: Francuskoj, Švajcarskoj i Engleskoj. Ono što daje posebnu draž poseti pimnicama, svakako je mogućnost degustacije i kupovine vina, na mestu njihovog nastanka.

Na putu prema Negotinskoj krajini valjalo bi posetiti i Felix Romulianu. Carska palata, koju  je izgradio rimski imeprator Gaius Valerius Galerius Maximianus i danas svedoči o veličini Rimske imperije i životu njenih stanovnika.

Takođe, nakon odvajanja prema pimnicama postoji selo Tamnić, čiji su stanovnici  nekada davno bili kolonisti sa Kosova. Postoji verovanje da su se ovde zaustavili, jer je pred njima bilo toliko tamno, da nisu mogli da nastave dalje. Otuda potiče i današnji naziv sela.

Sledeće što valja obići su pimnice u selu Rogljevo, u čijem sklopu se nalazi 150 pimnica, od kojih je većina podignuta u 19. veku. Do Drugog svetskog rata u selu su radile i pekare i mesare, a u samom centru sela je plato sa zapisom i natkrivenim bunarom. Sve su povezane krivudavim ulicama.

U blizini manastira Bukovo, na samo 5 kilometara od Negotina nalaze se Stubičke pimnice. Iako im je osnovna namena čuvanje vina, ove pimnice su služile i kao konačište svojim vlasnicima, kada bi kremuli na pazar u Negotin, jer je njihovo selo udaljeno 15 kilometara. Nekada je bilo čak 400 pimnica, a danas ih je očuvano samo 39. Ono što ih razlikuje od prethodno navedenih je način gradnje. Naime, ove pimnice su zapravo prizemne, drvene zgrade sa tremom, koje nisu sačuvane i zgrade na sprat, čiji su podrumi zidani od lomljenog kamena. Zidali su ih Crnotravci, a zatim i lokalni majstori.

Tradicija gajenja vinove loze i pravljenja vina u ovom kraju datira još iz rimskog doba. Tokom 19. veka je većinu vinograda u Evropi zahvatila filoksera (biljna vaš koja napada lozu i uništava je),  pa vina Negotinske krajine dobijaju na značaju.  Posebna vrsta je Krajinska vinova loza, koja je bila i zaštićena, jer je gajena na živom pesku. Zbog povećanog izvoza ovih vina u sve evropske države, 1921. godine u Londonu baš ovom vinu je dodeljena zlatna medalja.

Rajačke pimnice – Reportaža



Share.

Leave A Reply