Dilan Dog

0

Dilan Dog

Kada se leta 1986. godine na kioscima one Velike Jugoslavije pojavio prvi broj Dilana Doga niko nije mogao da pretpsotavi kakav će status taj junak steći među ljubiteljima stripa kod nas. Dilanova matična kuća, Boneli je do tada bila prepoznatljiva po herojima koji su šetali Divljim Zapadom I koji su po pravilu bili borci bez mane I straha. Prvi koji je razbio taj kliše bio je Mister No začetnik onoga što će godinama kasnije postati poznato kao ‘’antiheroj’’. Slično je bilo I sa Dilanom Dogom, koji je osim ‘’obaveznih’’ atributa likova iz stripa imao I neke vrlo ljudske osobine kojih bi se jedan Teks, Zagor ili Blek sigurno postideli. Ovaj stanovnik Londona će već u uvodnim epizodama pokazati da se lako I iskreno zaljubljuje, da ima strah od zatvorenog prostora, da ne sme da se vozi avionom, da je lečeni alkoholicar . . .

Ko je u stvari Dilan Dog?

On je detektiv, ali ne običan, već istrazivač noćnih mora. Odgovor na pitanje s početka pasusa je ipak nemoguće dati, jer ga i sam Dilan ne zna. Njegova prošlost je obavijena velom tajne. Ono što se sa sigurnošću može konstatovati je da je bio policajac u Skotland Jardu, gde je i upoznao svog velikog prijatelja inspektora Bloka, da voli da svira klarinet, uglavnom Đavolji triler, slobodno vreme provodi sklapajući maketu galije i gledajući horor filmove, da je vegeterijanac i da je hronićno bez para. Kao i za većinu likova iz Bonelijevih stripova za vizuelno rešenje je iskorišćena stvarna ličnost, pa je tako Dilan Dog slika i prilika glumca Ruperta Evereta. Dilan živi u pretsonici Velike Britanije na adresi Kraven Roud broj 7, njegove usluge koštaju 50 funti dnevno plus troškovi, ali se neretko desi da ostane bez honorara. Ahilova peta istarživača noćnih mora su pripadnice lepšeg pola. On će u svakoj epizodi biti sa novom lepoticom, ali to nikako ne znači da je Dilan Kazanova za koga su žene trofeji, naprotiv on se istinski zaljubljuje i gotovo uvek pati za svojim ljubavima.

Dilan, inače naš savremenik se u poslu kojim se bavi i u situacijama u kojima se nalazi susreće sa vampirima, vukodlacima, zombijima, demonima i raznoraznim monstrumima, ali i sa plejadom upečatljivih likova koji su svaki na svoj način ostavili trag  stripu koga je stvorio scenarista Ticijano Sklavi. Prvo mesto na toj listi zauzima Dilanov pomoćnik i najbolji prijatelj Gručo Marks koji pojavom podseća na istoimenog slavnog komičara. U stalnoj je postavci od prvog broja, a ima dve osnovne uloge, da bez prestanka priča šale i da u odsudnim momentima Dilanu dobacuje pištolj.

Nezaobilazan je i već pomenuti inspektor Blok, Dilanov bivši šef iz policijskih dana i njegov veliki prijatelj, mada je njegov odnos često više očinski nego prijateljski. Deluje da velika faca Skotland Jarda dane provodi tako što svom prijatelju daje bitne informacije i što ga s vremena na vreme vadi iz teških situacija, a posledica svega toga je stalni strah da neće dočekati penziju. Inače i Blokovo lice je pozajmljeno iz sveta filma, od glumca Roberta Morlija.

Osim njih dvojice stranice s vremena na vreme posećuju i madam Trelkovski, lord Vels, mačak Kaljiostro, bezimeni pas lutalica i mnogi drugi.

Detektivski posao stvara mnogo neprijatelja, a najgori medju njima je Ksabaraks, koga upoznajemo već u prvom broju. On je tipični zli genije čija je opsesija besmrtnost i na putu ostvarenja svoje fiks ideje nema milosti. Sklavi ipak Ksabarasa nije pravio po šablonu, a to se najbolje vidi po tome što odnos glavnog junaka i najvećeg negativca nije ni sličan relaciji Betmena i Džokera ili Zagora i Kandraksa. U svetu stvorenom u umu Velikog Tica, jedna od stvarnosti je i ona u kojoj je Ksabaraks ni manje ni više nego Dilanov otac.

Negde između prijatelja i neprijatelja nalazi se Smrt. Slobodno se može reći da je ona lajtmotiv, a sukobi odnosno nadmudrivanja Dilana i Smrti obiluju, kao uostalom i ceo strip crnim humorom.

Na kraju par reči i o tvorcu Sklaviju. On je u svojoj trideset drugoj godini, 1986. Izdao prvu epizodu Zora živih mrtvaca, kod nas objavljenoj gotovo bez kašnjenja pod imenom Doktor Ksabaras. Sada već čuveni autor se pre toga oprobao na scenarijima Zagora, Mister Noa I Martija Misterije, a radom na Dilanu Dogu je u Bonelijevu inperiju uneo nešto potpuno novo i što je svakom gazdi najbitnije isplativo. Posle godina i godina rada Sklavi sve manje piše pa šasnu dobijaju neki mlađi scenaristi, među kojima prednjači  Paola Barbato. Crtači koji najviše rade na serijalu su Karlo Ambrosini, Bruno Brindisi, Đanpjero Kasertano, Đovani Fregieri, Nicola Mari i Korado Roi.

Dilan Dog izlazi već dvadeset šest godina i i dalje je jedan od najprodavanijih u Italiji, Srbiji i Hrvatskoj, ali ipak nije više na vrhuncu na kome je bio osamdesetih i devedesetih.



Share.

Leave A Reply