Šta je sida i kako se prenosi?

0

POJAVA AIDS – a ponovo je suočila čovečanstvo s problemom zaraznih bolesti i ukazala na stalni potencijal prirode za stvaranje novih mikroorganizama koji se prilagođavaju za rast i razmnožavanje u čovečjim tkivima. U ovom slučaju radi se o virusu koji uništava obrambene ćelije ljudskog organizma što dovodi do nastanka teških, raznovrsnih infekcija i malignih bolesti (npr. Limfoma, Kapošijevog sindroma itd).

Kao i kod ranije pojave masovnih obolevanja zavladala je panika, i mnogi su u strahu da i sami ne obole od ove opake, za sada redovno smrtonosne bolesti. To je dovelo do stvaranja predrasuda prema bolesnicima i članovima njihovih porodica, a čitave grupe ljudi stvarale su određene mere zaštite koje se nisu temeljile na znanju nego na nerazumnom strahu i odbijanju bilo kakvih naučnih spoznaja. Susreo sam se s tragičnim slučajevima odbacivanja obolelog i njegove porodice iz ljudskog društva, što je vodilo u potpunu izolaciju i u nekim slučajevima dobijalo neshvatljive i neprihvatljive razmere. Šta reći o činjenici da se supruga obolelog čoveka odstranjuje s posla, gotovo joj se onemogućava kupovina životnih namirnica, pa sve do problema oko sahrane supruga kada se ne može naći prevoznik leša niti obaviti sahrana koja dolikuje ljudskom dostojanstvu. Ni gubavci u antičko doba nisu prolazili kroz takve strahote kao neke porodice iz kojih potiču oboleli od AIDS – a pred kraj dvadesetog stoleća.

Premda je napisano stotine članaka o AIDS – u, više nego i o jednoj bolesti do sada, iako se u našim sredstvima javnog informisanja moglo pročitati gotovo sve o načinu prenošenja bolesti, izgleda da je ljudima prihvatljiviji senzacionalizam od zdravog razuma, socijalno izopštavanje od prihvatanja naučnih spoznaja i istine. Zato sam ponosan što radim u ustanovi u kojoj su svi radnici gotovo bez iznimke, a posebno medicinske sestre, prihvatili ove bolesnike kao ljude kojima je potrebna pomoć, i zato profesionalno, bez ikakvih naročitih nagrada i stimulacija, obavljaju svoju ljudsku dužnost, bez tragova diskriminacije i predrasuda.
sta-je-sida-i-kako-se-prenosi

Kako se prenosi sida?

Upoznavanjem načina, sistema prenosa ove bolesti postaće nam jasnije koliko smo sami ugroženi od AIDS – a i koliko su pojedine grupe ljudi u opasnosti da steknu infekciju tim virusom.

AIDS se sa zaražene osobe prenosi na drugog čoveka preko krvi i krvnih produkata, sekreta i preko posteljice sa zaražene trudnice na plod.
Krv i krvni produkti u početku pandemije AIDS – a početkom osamdesetih godina bili su izvor velike opasnosti za širenje bolesti, pa je na taj
način do 1983. Godine zaraženo nekoliko hiljada osoba. Bolest se prenosila transfuzijama krvi i krvnim produktima kao što su činioci zgrušavanja krvi koji nedostaju kod hemofiličara, i ti preparati dobivaju se iz krvi nekoliko desetina davalaca krvi. To je naročito bilo izraženo u zemljama u kojima se davaoci krvi plaćaju, pa je to jedan od načina da npr. Narkomani dođu do novaca. U današnje vreme u većini zavoda za transfuziju krvi u našoj zemlji sva krv se testira na HIV virus uzročnik AIDS, pa se na taj način ova mogućnost prenosa svela gotovo na nulu. Smatra se da u pojedinim sredinama u kojima ima mnogo obolelih od AIDS- a ta verovatnoća iznosi oko 1: 250. 000 davalaca. U našoj sredini te opasnosti praktično nema. Ostali krvni preparati danas se obrađuju hemijski ili termički tako da su danas ranije spomenuti produkti s činiocima zgrušavanja krvi ili imunoglobulini potpuno sigurni.

Prenos bolesti preko krvi najizraženiji je još uvek u narkomana koji se inficiraju intravenoznim ubrizgavanjem droga. Narkomani u našoj sredini čine najveći broj zaraženih osoba, što je naročito izraženo npr. U Beogradu gde do sada ima i najviše obolelih. U Zagrebu je među obolelima bilo više homoseksualaca i hetero – seksualaca, mada među zaraženima i ovde preovladavaju narkomani pa možemo očekivati porast obolelih narkomana.

Hemofiličari su do pojave testiranja na AIDS bili vrlo ugrožena populapija, tako da je u SAD među odraslima bilo zaraženo 75 – 90% bolesnika, a među decom oko 60%.

Inficirani sekreti prenose bolest u seksualnom kontaktu što je izraženo najviše u homoseksualaca, ali i u heteroseksualaca. U zapadnim zemljama, naročito u SAD homoseksualci su bili najugroženija populacija stanovništva, tako da je u nekim sredinama više od 50% homoseksualaca bilo zaraženo. Homoseksualci lečeni kod nas bili su kao po pravilu inficirani u inostranstvu. U njihovoj sredini susreli smo se s problemom muške prostitucije među našim radnicima u inostranstvu. Nekoliko između njih odlučilo je da umre u starom kraju što su strana socijalna osiguranja svesrdno podržala.

Heteroseksualni kontakt način je prenosa bolesti među visokopromiskuitetnim osobama i prostitutkama. Ovaj problem naročito je izražen u subsaharskim afričkim zemljama. Smatra se da je u nekim zemljama oko 25% stanovništva u doba plodnosti zaraženo. Većina prostitutki u nekim gradovima Afrike je takođe inficirana i širi bolest. U ustanovi u kojoj radim lečeno je nekoliko muškaraca koji su se zarazili prilikom rada u Africi, a na žalost obolele su i neke supruge tih bolesnika. Dok učestalost infekcija među homoseksualcima pomalo pada, AIDS se još uvek širi u određenim gradovima heteroseksualaca.

Zaražena trudnica može da prenese virus preko posteljice na plod, pa tako rođeno dete može kasnije da oboli. U nekim afričkim gradovima, u kojima je taj problem najizraženiji, inficirano je oko 5 – 15% trudnica.

Koliko su drugi kontakti sa zaraženim osob ma rizični? Na ovo pitanje najbolje možemo odgovoriti primerom zdravstvenih radnika koji neguju te bolesnike ili primerom stomatologa koji su u čestom kontaktu s moguće kontaminiranom plju – vačkom. U jednom ispitivanju 1309 stomatologa koji su radili u gradovima s mnogo obolelih od AIDS – a, i koji se nisi pridržavali ni osnovnih mera zaštite kao što je rad u rukavicama, s maskom ili naočarima, zaražen je bio svega jedan stomatolog. Među lekarima, sestrama i ostalom osoblju koje je radilo s HIV pozitivnim bolesnicima, od preko dve hiljade ispitanih uprkos čestim ozledama s inficiranim materijalom i priborom, svega su 4 osobe postale inficirane.

Zanimljivo je da se svega 50% osoblja pridržavalo osnovnih preventivnih mera, tako da je većina ovih incidenata mogla biti izbegnuta. Kad je među onima koji su u neposrednom kontaktu s obolelim verovatnoća aktiviranja zaraze tako niska, koliko je ona još niža za osobe koje ne pripadaju ni jednoj od ranije navedenih rizičnih grupa. AIDS se ne prenosi vazduhom, hranom ili preko komaraca. Osnovni uslov za njegovo širenje jeste prodor virusa u drugi organizam preko krvi ili sekreta kroz ozleđenu sluzokožu ili kožu. Treba imati na umu da se pridržavanjem nekih osnovnih moralnih principa, AIDS može u potpunosti izbeći, a da našu pomoć i saosećanje možemo bez straha podeliti s tim bolesnicima ili članovima njihovih porodica.



Share.

Leave A Reply