Istorija nastanka i razvoja fudbala

0

Fudbal – gospodar planete Zemlje. Igra koja je pokorila više od – 100 miliona aktivnih igrača različitog uzrasta i preko milijardu zanesenjaka spremnih da na tribinama stadiona potraže zadovoljstvo u umeću svojih ljubimaca. Danas, međutim, to je i najunosniji posao, najkomercijalnija igra u kojoj se zarađuju milioni i milijarde dolara, marki, funti, pezeta, lira. Novac od fudbala pravi globalnu zabavu i primorava planetu da se okreće oko fudbalske lopte.

Zapisi o fudbalu potiču još iz drevnih vremena. Najstariji akteri ronađeni su u Kini i stari su 5000 godina! Opisuju tri vrste “tsuču’ – igre sa loptom koja ima mnogo dodirnih detalja sa današnjim fudbalom. U prvoj verziji učestvovala je samo jedna osoba demonstrirajući nogom veštinu žongliranja kožne lopte. U drugoj, nadmetale su se dve ekipe, a cilj je bio loptu ubaciti u prostor /gol/ na sredini terena. Treća verzija je najsličnija današnjoj. Igrale su dve ekipe sa zadatkom da loptu ubace u jednu od tri mreže na kraju igrališta češće nego što rival to učini na njihovoj polovini terena. U kineskom gradu Nandang postoji muzej sa jedinstvenim zapisima i preciznim pravilima“tsučua ”.

U starom Japanu igrala se “kemora”. Igrači su, poput prve verzije tsučua, demonstrirali umeće pimplovanja loptom, ali igralo se u igru sa pet članova. Danas se kemora može videti samo u hramu Sinto, u japanskom gradu Kjotu, gde je sveštenici prikazuju na religioznim ceremonijama.

“Sifaktakra” je nastala u jugoistočnoj Aziji, a u originalnom obliku sačuvala se do današnjeg doba. U igri učestvuju dve ekine sa po tri igrača. Cil je loptu ol pletene trske nogom ili glavom prebauiti preko visoko podignute mreže na polovinu protivnika. Poen gubi ekipa koja dozvoli da lopta padne u njeno polje. Danas postoje čak i svetski šampionati u sifaktakri.

O drevnom fudbalu postoje zapisi čak i na Novom kontinentu.“Aksatuk je igra kojom su se zabavljala plemena u severnoj Kanadi. Bila je toliko omiljena da su je slikali na uštavljenoj koži medveda. Južnije, u Čileu, postojao je“pilmatun ”, a u Patagoniji“čoka” – igre u kojima je cilj bio loptom pogoditi protivničku metu.
Auteui, iako nisu poznavali moć pisane reči, ostavili su u nasledstvo potomuima“ulami” koja se igrala na religioznim ceremonijama. Loptu je trebalo probaciti kroz malu kružnu metu na polovini protivnika, ali pogodak se priznavao samo ako bi bio postignut – kukom. Zato je ova igra zahtevala veliku veštinu. Zanimljivo je da ulami i danas igraju stanovniui severnog Meksika i to po pravilima drevnih Auteka.

Postojbina modernog fudbala je Evropa, pa se na Starom kontinentu pronalaze, podaci o igri koja najviše podseća na današnju. Stari Grui su 400 godina pre nove ere igrali“eniskijeros”. Igrači su se takmičili u što dužem i veštijem žongliralju lopte. Golova, međutim, nije bilo. Nešto nalik njima postavili su tek Stari Rimljani koji su modernizovali episkijeros i omogućili da igraju ekipe. U Dubrovniku postoji, kao ukras na kućnoj fasadi, spomen – ploča rimskom vojniku iz Senja, načinjena 218. Godine koja prikazuje čoveka sa loptom. Ovaj antikvitet upućuje na to da se koreni savremenog fudbala možda nalaze na Balkanu.

Sa dolaskom Srednjeg veka nestaju podaci o igrama pretečama fudbala. Očuvala su se jedino podsećanja na franuuski “lasu” u kome su učestvovali žitelji dva obližnja sela. Borili su se da loptu unesu u centar protivničkog tabora, odnosno sela. Igra je bila toliko popularna da se prenela preko Lamanša, u Škotsku i Englesku. U britanskoj verziji “la su” se igrao na terenu čiji krajevi su bili udaljeni pet kilometara, pa se često događalo da igrači ne primete da je lopta izgubljena ili da ju je neko odneo kući. U narodu je, ipak bila toliko omiljena da su je škotski i engleski kraljevi zabranili, kako bi se ljudi posvetili radu, a ne igri.

Kolevka savremenog fudbala nalazi se u engleskim koledžima. Sve škole imale su igru koja je podsećala na fudbal, ali svaka je imala i sopstvena pravila. Da bi mogli međusobno da se nadmeću, bilo je neophodno da se ustanove zajednički propisi. Sastanak predstavnika ekipa održan je 1848. Na Triniti Koledzu u Kembridžu i na njemu su prihvaćena pravila Harou škole, koja je još od 1830. Godine u timu imala 11 igrača, a cilj igre bio je loptu probaciti između dva uzdignuta stuba. Lopta se nosila rukom i šutirala nogom i više se driblalo nego trčalo ali sve škole imale su konačno jedinstvena pravila, a fudbal je dobio prve konture.

Prvi fudbalski klub osnovan je 1857. U engleskom gradu Šefildu. Ubrzo su počeli da niču i drugi, međutim, svi su imali svoja pravila po kojima su igrali, pa su klubovi iz Londona odlučili da ustanove jedinstvene propise kako bi mogli da se takmiče.

Sastanak pet predstavnika londonskih klubova održan je u krčmi“Masoni” krajem novembra 1863. Sistem škole Harou još jednom je dobio podršku većine, a najznačajnija odluka za razvoj fudbala doneta je 1. Devembra. Problem londonskih klubova bio je da li će se igrati samo nogom ili dozvliti da se lopta nosi i u ruci. Morli i Oklok, delegati Harlou koledža, insistirali su da se lopta sme šutirati jedino nogom, a da je neophodno zabraniti udaranje protivničkih igrača kako bi se sprečile povrede. Kembel iz Blek Hit koledža nije se saglasio sa ovim predlogom i sa svojim kompanjonom napustio je sastanak, ponevši i pravila svoje škole koja su kasnije poslužila kao osnova za drugu igru ragbi. U krčmi “Masoni ”, 1. Decembra 1863 – najzad su ustanovljena pravila savremenog fudbala i svet je dobio novu zabavu.

Prva međunarodna utakmica odigrana je 30. Novembra 1872. Između Engleske i Škotske, a već 1888. U Engleskoj je formirana i Ncuionalna liga sa 12 klubova.
Fudbal je brzo osvajao svet. Prva zvanična utakmiua u Južnoj Americi odigrana je 20. 6. 1867. U Palermu, predgrađu Buenos Ajresa u Argentini. Fudbal na južnoamerički kontinent doneli su kolonisti sa britanskog ostrva, pa je u početku dominirao evropski stil igre, ali Argentinci su više uživali u žongliranju sa loptom i tako je preovladao način igre u kome je dominirala veština više od snage.

Već 1916. Organizovan je šampionat Južne Amerike. Učesnici su bili Argentina, Brazil, Čile i Urugvaj. Pobednik premijernog pvenstva, a zatim i nekoliko narednih, bio je Urugvaj, svetska velesila u prvoj polovini 20. Veka. Tada je, međutim, fudbal već osvojio svet i postao toliko popularan da je ime aktuelnog vladara postalo manje bitno od  lopte u mreži!



Share.

Leave A Reply