Četvrto svetsko prvenstvo 1950 u Brazilu

0

Drugi svetski rat prekinuo je borbe za Kup “Žila Rima”. Tek 12 godina posle okupljanja u Francuskoj, FIFA je odlučila da organizuje novi šampionat. Fudbal je vraćen na južnoamerički kontinent koji nije krvario u oružanoj oluji, a domaćinstvo četvrtog Mundijala pripalo je Brazilu.

Za Brazilu bila je to najbolja prilika da se domognu vrednog trofeja. Sagrađen je gigantski stadion, monumentalni spomenik fudbalu kakav svet do tada nije video – čuvena“Marakana” sa kapacitetom od 197. 000 mesta. Za Brazil nije bilo lepšeg načina da proslave osvajanje titule nego da to učine na najvećem stadionu na svetu…

cetvrto-svetsko-prvenstvo-1950

Jugoslavija je u Brazil doputovala preko Firence.“Plavi” su se u kvalifikacijama takmičili u Drugoj grupi, sa Francuskom i Izraelom. Posle četiri utakmiue, dve lake pobede nad Izraelcima i dva identična remija sa Francuzima, usledila je“majstorica” protiv“trikolora”. U nezaboravnom meču odigranom u italijanskom gradu Firenci, Jugoslavija je pobedila Francusku sa 3: 2 i stekla pravo da otputuje na završni turnir četvrtog Svetskog prvenstva.

Na svetskom šampionatu najzad su se pojavili i Englezi. Reprezentativci ‘Tordog Albiona” uveravali su da će se kući vratiti trijumfalno i dokazati da se najbolji fudbal, ipak, igra na Ostrvu. Smatrali su da je jedini način da se “osvete” FIFA što im nije dodelila organizaciju nijednog Mundijala upravo prisvajanje “zlatne boginje”…

Italija je u Brazil doputovala bez velikih šansi. U avionskoj nesreći, 10. Maja 1949, kod Torina poginuo je ceo tim Intera sa desetoricom reprezentativaca, među kojima su bili i Aldo Baladin i Valentino Mauola. Italija nije mogla da za samo godinu dana napravi selekciju dovoljno snažnu da odbrani titulu osvojenu 1938 – u Francuskoj. Tragedija kod Torina označila je i odsustvo “azura” sa svetskog vrha narednih 20 godina…

U kandidate za titulu, uz uvek prisutan Brazil, uvršteni su jedino Urugvajci. Nisu im, istina, date velike šanse pored ambicioznog domaćina, ali predvođeni Andradeom koji je učestvovao u trijumfu 1930. I golgeterom Skiafinom pretendovali su na učešće u završnoj predstavi…

Po tradiciji, počelo je iznenađeljem. Posle pobede nad Čileom, nadmeni Englezi previše uvereni u svoju snagu, pretrpeli su senzacionalan poraz od selekcije SAD (0: 1)! Svet nije mogao da se načudi uspehu amatera iz Amerike pred jednim od najboljih sastava na Mundijalu, režiranim golom Gaetjensa u 25. Minutu utakmice. U još većem čudu bili su Englezi, nisu uspeli da se oporave od šoka pretrpljenog u duelu sa SAD, i posle još jednog debakla u meču sa Špancima (0: 1) poniženi su se vratili na Ostrvo.

Jugoslavija je Mundijal ponovo počela trijumfalno. “Plavi” su lako pobedili Švajcarsku sa 3: 0, a zatim i Meksiko 4: 1. Kako je najveći konkurent u grupi Brazil remizirao sa slabašnim Švajcarcima, Jugosloveni su pre poslednjeg kola zauzimali prvo mesto u grupi, sa bodom prednosti ispred“karioka”. U poslednjem meču odlučivano je ko će takmičenje nastaviti u finalnoj grupi. Jugoslaviji je za veliki uspeh bio dovoljan jedan bod.

Brazil nije krio strah od Jugoslovena. Štampa je neprekidno podsećala na poraz “karioka” 20 godina ranije, na premijernom Mundijalu u Urugvaju. Isticana je tehnika “plavih”, stil igre koji je podsećao na južnoamerički, procene da je rival jedna od najboljih selekcija na šampionatu… Na“Marakanu” je došlo 200. 000 ljudi da pomogne svojim ljubimcima da prebrode, kako su uveravali, najtežu prepreku na putu do titule.

Jugoslovene je pred početak meča zadesio veliki maler. Izlazeći na teren, Rajko Mitić je glavom udario u metalnu konstrukuiju tunela i zadobio duboku posekotinu. Morao je da se vrati u svlačioniuu kako bi lekari obavili svoj deo nenadanog posla, a“Plavi” su odlučili da meč sa Brazilom počnu sa desetoricom igrača.“Karioke” su brojčanu nadmoć umeli brzo da iskoriste. Ademir je već u trećem minutu postigao gol i obezbedio svome timu značajnu prednost.
Mitić je na teren ušao posle 20 minuta igre sa čalmom na glavi. U poluremenu je bodrio saigrače:

“Zašto ste tužni? Nije sramota sa Brazilom igrati 0: 0”.
Igrači su u čudu gledali Mitića zašto ih ubeđuje da je rezultat nerešen.
“Ali, Rajko, pa mi gubimo 1: 0. Dok su tebe previjali, Brazilci su nam dali gol”, objašnjavao je Bobek šta se dogodilo.

U nastavku, iako kompletni, Jugosloveni nisu mogli da pariraju domaćinima. Zizonjo je u 65. Minutu postigao još jedan gol i Brazil je preuzeo prvo mesto i pravo da učestvuje u završnici.

U zaršnicu, kao pobednici grupa, plasirali su se, pored Brazilaca, Urugvaj, Švedska i Španija. Igralo se po jednostrukom bod sistemu “svako sa svakim”, a pobednik grupe postajao je svetski šampion.

Favorit je, naravno, bio Brazil. U prvom kolu protiv Švedske ubedljivih 7: 1, zatim sa Špancima 6: 1. Pred poslednje kolo “karioke” su zauzimale prvo mesto. Jedinu konkurenciju predstavljali su Urugvajci sa bodom zaostatka. U poslednjem kolu Brazilu je bio dovoljan nerešen rezultat da bi osvojio“zlatnu boginju”.

Iako klasično finale nije odigrano, u hronikama Svetskog kupa utakmica između Brazila i Urugvaja izdvaja se kao odlučujuća, što ona uistinu i jeste bila, ali ne onako kako je očekivalo 172. 722 gledalaca na gigantskoj “Marakani”.

Očekivan je samo jedan ishod – uspeh Brazila. Na dan utakmiue osvanuli su čak i naslovi u novinama: “Brazil šampion sveta”!

Na kraju prvog poluvremena, i pored nerešenog rezultata 0: 0, nezadovoljni bili su jedino reprezentativci Urugvaja. Remi je “karaokama” bio dovoljan za trijumf. A kad je u 47. Minutu desno Krilo Friaka nagovestio da Brazil želi pobedom da osvoji “zlatnu boginju prepuna“Marakana” je proključala. Stotine hiljada raznobojnih traka, konfeta i balona ulepšali su vodeći gol Brazilaca…

Zatim 67. Minut i momenat kad su srca u Brazilu zadrhtala: Skijafino je izjednačio na 1: 1. Brazil je i dalje na tronu, ali sada i Urugvajci vide svoju šansu da “zlatnu boginju” vrate u Montevideo.

Razvila se velika borba. Brazil je želeo pobedu ali i Urugvaj je napadao ne bi li postigao trijumfalni gol. Desetak minuta pre kraja, Čigija je prohujao po desnoj strani, utrčao u šesnaesterac i “iz prve“ šutirao. Pogodio je levi donji ugao gola.

Na “Marakani” čula se jedino radost novih svetskih šampiona – Urugvajaca.
Brazilci su bili ogorčeni na svoje reprezentativce. “Karioke” ni posle četiri pokušaja nisu uspeli da kroče na tron. Fudbaleri su morali da pobegnu iz gnevnog Ria. Spašavali su glave bežeći pod okriljem noći u udaljene krajeve zemlje. Golman Barbosa nije pobegao. Stigla ga je kazna sunarodnika: kad su se strasti stišale, Barbosi je dodeljeno mesto čuvara “Marakane”, kako bi se svakodnevno prisećao gola koji je primio i izazvao nacionalnu žalost u Brazilu.

U Urugvaju je trijumf proslavljen kako dolikuje Svetskom kupu, a reprezentativci su u Montevidu dočekani kao heroji.

Utakmice Jugoslavije

Jugoslanija — Švajcarska 3: 0 (0: 0)
Belo Horizonte, 25 – juna 1950. Stadion“Magalas Pinto”. Gledala – ua 30. 000. Sudija Galeati (Italija).
Strelci: R. Mitić, K. Tomašeiić i Ognjanov.

JUGOSLAVIJA: Mrkušić, I. Horvat, B. Stanković, 3. Čajkonski, M. Jovanović, P. ‘đajić, Ognjanov, R. Mitić, K. Tomašević, EZobek, Vukas. Selektor inž. Milorad Arsenijeiić.

ŠVAJCARSKA: Štuber, Giger, Najri, Lusenti, Egiman, Kinše, Bikel, Antenen, Tamini, Bader, Faton.

Jugoslaiija — Meksiko 4: 1 (2: 0)
Porto Alegre, 28. Juna 1950. Stadion“Čitadino”. Gledalaua
40. 0. Sudija Lis (Engleska).
Strelci: Ž. Čajkovski /2/, Bobek i K. Tomašević za Jugoslaviju, a Ortiz za Meksiko.

JUGOSLAVIJA: Mrkušić, I Horvat, B. Stanković, 3. Čajkovski, M. Jovanović, P. T) ajić, P. Mihajlović, R. Mitić, K. Tomašević, Bobek, Ž. Čajkovski. Selektor inž. Milorad Arsenijević

MEKSIKO: Karabahal, Guiteres, Ruis, Gomes, Ošoa, Ortis, Flo – res, Naranja, Kasarin, Peres, Velaskez.

Jugoslanija — Brazil 0: 2 (0: 1)
Rio de Žaneiro, 1. Jula 1950. Stadion“Marakana”. Gledalaca
200. 000. Sudija Grit (Vels)
Strelci: Ademir i Zizinjo.

JUGOS1LAVIJA: Mrkušić. I. Horvat, B. Stanković, Čajkovski, M. Jopanović. II T}ajić, Vukas, R. Mntić, K. Tomašević, Bobek. Ž. Čajkovski. Selektor inž. Milorad Arsenijević.

BRAZIL: Barbosa, Augusto, Žuvenal, Bauer, Danilo, Bigode, Maneka, Zizinjo, Ademir, Žair, Čiko.

Finale

Urugvaj – Brazil 2: 1 (0: 0)
Rio, 16. Jula 1950. Stadion „Marakana”. Gledalaua 172. 722. Sulija Rider (Engleska).
Strelci: 0: 1 Friaka /47/, 1: 1 Skijafino /66/, 2: 1 Čigija /79/.

URUGVAJ: Maspoli, M. Gonzales, Tehera, Gambeta, Varela, An – drade, Čigia, Peres, Migues, Skiafino, Moran. Selektor Ivan Lopez.

BRAZIL: Barbosa, Augusto, Huvenal, Bauer, Danilo, Bigode, Fri – aka, Zizinjo, Ademir, Žair, Kiko.

LISTA STRELACA
9 – Ademir /Brazil/,
5 – Skiafino /Urugvaj/,
4 – Basora /Španija/, Čigija, Miguez /Urugvaj/, Čiko /Brazil/, Zara /Španija/,
3 – Tomašević /Jugoslavija/, Palmer, Sundkvist /Švedska/,
2 – Baltazar, Friaka, Žair, Zizonjo /Brazil/, Karaielese /Ital – ija/, Čajkovski /Jugoslavija/, Anderson, Jensen /Švedska/, Kremaši, Fa – ton /Švajuarska/,
1 – Alfredo, Maneka /Brazil/, Prieto, Riera, Robledo /Čile/, Me – nion, Mortensen /Engleska/, Muuineli, Pandolfini /Italija/, Bobek, Ognjanov /Jugoslavija/, Kazari, Ortiz, Velaskez /Meksiko/, Lopez, San – guir /Paragvaj/, Melberg /Švedska/, Bader, Tamini /Švajuarska/, Igoa /Španija/, Varela, Perez, Vidal /Urugvaj/, Gaetjens, Maua, J. Souza, Valas /SAD/



Share.

Leave A Reply