Peto svetsko prvenstvo 1954 u Švajcarskoj

0

Peto Svetsko prvenstvo odigrano je u Švajcarskoj od 16. Juna do 4. Jula 1954. U kvalifikacijama je učestvovalo 29 reprezentacija, podeljenih u 13 grupa. Po okončanju eliminacionih utakmica švajuarsku vizu dobili su reprezentativci Brazila, Francuske, Meksika. Mađarske, Turske, Južne Koreje, Austrije, Čehoslovačke, Škotske, Engleske, Jugoslavije, SR Nemačke, Italije, i Belgije. Domaćinima Švajuarcima i svetskim prvauima Urugvajcima učešće je bilo obezbeđeno bez kvalifikacija.

Bez obzira na prisustvo dvostrukih pobednika, Urugvajaca i Italijana, kao favorita uvek isticanih Brazilaca, na dobrom glasu Čehoslovaka, i dalje nadmenih Engleza i Jugoslovena, ovenčanih srebrnom medaljom sa poslednjih Olimpijskih igara u Tamereu 1952, najveće zvezde Mundijala bili su reprezentativci Mađarske (zlatni u Tampereu).

Čuvena “laka konjica”, predvođena bcumastim velemajstorom fudbala Puškašom, stamenim golmanom Grošičom, nebeskim skakačem Kočišom… Predstavljala je jedinog kandidata za osvajanje svetskog trona. Mađari su u Švajcarsku doputovali sa bilansom od 28 utakmica i četiri remija u 32 meča sa 19 selekcija i fantastičnom gol razlikom 146: 33 – Nezaboravan je bio duel sa Englezima na“Vembliju”. U igri kad su i prepotentni predstavnici ‘Tordog Albiona” morali da priznaju da je Mađarska bolji tim, Puškaš i drugovi slavili su sa 6: 3! Bio je to prvi poraz Engleza u istoriji na svom terenu od timova sa kontinenta!

Pred početak završnih borbi sve prognoze isticale su isto: “zlatnu boginju’’ osvojiće Mađarska.

Za šampionat u Švajcarskoj promenjen je sistem takmičenja. Reprezentacije su podeljene u grupe, ali nije se igralo po sistemu “svako sa svakim jedan meč ”. Žrebom su određivani parovi prvog kola, a zatim su snage odmeravali pobeđeni i pobednici.

Jugoslavija je svrstana u prvu grupu. Već na početku očekivali su nas stari poznanici, Francuzi, željni revanša što smo ih u“majstorici” 1949. onemogućili da otputuju na šampionat u Brazil. “Trikolore” je predvodio Rajmon Kopa 23 – godišnji centarfor, bivši rudar koji je kao mladić u nesreći na poslu izgubio desnu šaku i potom se posvetio fudbalu. Jugosloveni su znali odakle preti najveća opasnost, pa su Kopi posvetili veliku pažnju. Gol je sačuvan, a na drugoj strani terena Miloš Milutinović je zatresao mrežu Remetra i omogućio Jugoslovenima da treći put uzastopno na svetskom šampionatu podele megdan sa Brazilom, koji je lako savladao Meksikance (5: 0).

Svojevrsna “majstorica” Jugoslavije i Brazila odigrana je 19. Juna u Lozani na Olimpijskom stadionu. Kako je remi odgovarao i “plavima” i “kariokama” da bi se plasirali u četnrtfinale, rezultat je miroljubivih 1: 1. Strelac; za Jugoslaviju bio je Zebec, a Didi je obradovao Brazilce. Produžeci nisu promenili ishod meča, pa je Brazil zbog bolje gol razlike zauzeo prvo, a Jugoslavija drugo mesto u grupi.

Francuzima je pobeda 3: 2 nad Meksikom bila samo uteha pred povratak kući.
U Drugoj grupi sve je proticalo prema očekivanjima. Mađari su prvo deklasirali Južnu Koreju sa 9: 0, a zatim očitali lekciju i Nemcima sa ubedljivih 8: 3 – Pošto su Turci u drugoj utakmici pobedili Južnu Koreju, morali su sa Nemačkom da odigraju “majstoriuu” za plasman u četvrtfinale.“Panuir divizija” je na popravnom ispitu bila silovita, pobedila sa 7: 2 i plasirala se u drugi krug takmičenja.

U Trećoj grupi Urugvaji su opravdali epitet favorita pobedama nad Čehoslovačkom (2: 0) i posebno Škotskom (7: 0). Austrijanci su, takođe sa dve pobede, zauzeli drugo mesto u grupi.

Najuzbudljivije je bilo u Četvrtoj grupi, gde su Englezi za samo jednom pobedom i jednim remijem osvojili najvišu poziciju, a Švajcarska i Italija morale da igraju “majstoricu” za plasman u četvrtfinale.

Jugoslovene su u četvrtfinalu očekivali Nemci. Znalo se da je
“pancir divizija” nezgodan protivnik posebno za selekciju “plavih”, ali malo ko je očekivao tako laku predaju. Auto – gol Horvata i pogodak Rana raspršili su nade Jugoslovena da će ponoviti podvig sa premijernog Mondijala i plasirati se u polufinale. Tamo je bilo mesta samo za Nemačku.

Mađari su trijumfalni pohod nastavili pobedom protiv Brazila.“Karioke”, nadigrani i poraženi, posebno u virtuoznoj tehnici baratanja loptom, nisu mogli sportski da prihvate brodolom ambicija da će peti put ostati bez toliko željene “zlatne boginje”. Igrali su grubo. Ošro startovali na Mađare, dva igrača su im isključena a posle utakmice insistirali su čak i na fizičkom obračunu u svlačionicama. “Laka konjica” je i tada dokazala koliko je nadmoćnija, mirno i dzentlmentski je istrpela sve provokacije i u polufinalu dočekala Urugvajce.

Bolje prilike da Mađari dokažu superiornost od eliminacije svetskih šampiona nije bilo. Dvostruki pobednici Mundijala smatrali su, međutim, da je “zlatnoj boginji” dom u Montevideu i pružili su snažan otpor favorizovanom rivalu. U meču koji je gledaocima oduzimao dah, posle 90 minuta igre nije bilo pobednika – 2: 2. Tek u produžecima Mađarska je Urugvajce svrgnula sa trona i plasirala se u finale.

Na završnu predstavu stigli su i Nemci koji su kako je šampionat odmicao prikazivali sve bolju igru, pa su u polufinalu deklasirali sa 6: 1 ostatke nekadašljeg austrijskog “vonder tima”.

Niko, međutim, izabranicima Sepa Herbergera nije davao ni minimum šansi protiv Mađara, tim pre jer je prvi duel ovih selekuija okončan ubedljivo u korist “lake konjiue”. Ali, 4 Jula 1950. U Bernu dogodila se najveća nepravda u istoriji Svetskog kupa, najbolji tim šampionata ostao je bez zasluženog trofeja…

Pohrlila je publika na stadion “Vankdorf” da prisustvuje trijumfu najboljeg tima koga je svet do tada video. Kiša nije smetala da se na tribinama okupi 60. 000 gledalaca i uživa u igri Puškaša, Cibora, Hidekutija, Kočiša, Božika…

Tog dana samo je priroda bila na strani Nemaca. Tamni oblaci nadvili su se nad Bern najavljujući kišu, što laganim mađarskim reprezentativcima nikako nije odgovaralo. Nemcima je pružena minimalna šansa, ali ni sami članovi “panuir divizije” nisu verovali da mogu da prirede iznenađenje šampionata. Jedino se selektor Nemaca, Sen Herberger osmehivao novinarima i poručivao da nepobedivih nema.

Finale je, ipak, počelo prema predviđanjima i posle osam minuta Herberger se pokajao zbog svake izgovorene reči ontimizma. Prvo je Puškaš, rovit od povrede zadobijene u polufinalu ali odlučan da odigra najznačajniju utakmicu karijere, “otpadak” posle pokušaja Kočiša lako sa sedam metara sproveo u mrežu, a zatim je Cibor vešto iskoristio grešku golmana Tureka i povećao vođstvo na 2: 0. Na pomolu je bio novi, najveći uspeh tima iz srca Panonije…

Kako je, međutim, vreme odmicalo, kiša je postajala sve upornija, a blato i voda sputavali su noge hitrim driblerima iz Mađarske. Za samo deset minuta, najpre golom Morloka koji je smanjio na 1: 2 iskoristivši grešku odbrane rivala, a zatim i Rana, posle velikog kiksa Grošiča, rezultat je izjednačen 2: 2.

Finale, onakvim kakvim su ga želeli istinski ljubitel  fudbala, borbeno i uzbudljivo, tek tada je počelo. Mađari su bili nadmoćniji, ali Nemci, osetivši da su nadomak podviga, izgarali su do poslednjeg daha, a u momentu kad se očekivalo da “laka konjica” učini posledlji odlučujući atak,  sa scene je nestao najveći tim 50 – tih: Nemci su izveli napad po levoj strani, lopta je izbijena iz mađarskog šesnaesterca, prihvatio ju je Ran na 20 metara od gola, načinio nekoliko koraka i precizno naciljao donji desni ugao legendarnog Grošiča. Osam minuta pre kraja Nemci su poveli sa 3: 2!

Senzacija je bila na pomolu. Štoperica sudije Linga neumoljivo je tanjila poslednje trenutke slave Mađara. Nemci su grčevito branili kapitalno vođstvo. Dva minuta pre kraja Puškaš dobro reaguje, u padu zahvata loptu levom nogom i šalje je u mrežu. Mađari mu kreću u zagrljaj, Nemci odlaze ka centru. Ling, međutim, poništava gol zbog ofsajda – ostaje 3: 2 za Nemačku. Svet je dobio novog, senzacionalnog svetskog prvaka.

Mađarski čuveni tim nikada nije dobio drugu šansu da kroči na svetski tron. Uskoro je izbila revoluuija u Mađarskoj, borba 1956. Sa trupama Sovjetskog saveza i o fudbalu je prestalo da se govori. Puškaš i mnogi drugi reprezentativci napustili su zemlju i nikada više nisu zaigrali zajedno, a u toj zemlji nikada kasnije nije iznedrena generacija koja bi se iole približila legendarnoj “lakoj konjici”, jednom od najboljih timova koje je svet imao, posrnulom na poslednjem, najvažnijem koraku…

Finale

Nemačka – Madjarska 3: 2 (2: 2)
Bern, 4. Jula. Stadion „Vankdorf. Gledalaca 60. 000. Sudija Ling (Engleski).
Strelci: 0: 1 Puškaš /6/, 0: 2 Kočiš /8/, 1: 2 Morlok /10/, 2: 2 Ran /18/, 3: 2 Ran /84/

SR NEMAČKAL: Gurek, Posipal, Kolmajer, Ekel, Librih, Maj, Ran, Morlok, O. Valter, F. Valter, Šefer, Selektor Sep Herberger

MADjARSKA: Grošič, Buzanski, Lantoš, Božik, Loran, Zakari – jaš, Cibor, Kočiš, Hidegkuti, Puškaš, M. Tot

LISTA STRELACA
11 – Kočiš /Mađarska/,
5 – Morlok /Nemačka/, Probst /Austrija/, Hugi /Švajuarska/,
2 – Ran, O. Valter /Nemačka/, Balaman /Švajcarska/, Hidegkuti, Puškaš /Mađarska/, Borkes /Urugvaj/,
3 – Anoul /Belgija/, F. Valter /Nemačka/, Lofthauz /Engleska/, Stojaspal, Vagner /Austrija/, Buran, Suat /Turska/, Cibor /Mađarska/, Honberg, Migujez /Urugvaj/,
2 – Idi, Žalinjo, Pinta /Brazil/, Broudis /Engleska/, A. Korner, Ouvirk /Austrija/, Lefter /Turska/, Lantoš /Mađarska/, Abadine, Skijafino /Urugvaj/,
1 – Kopens /Belgija/, Baltazar, D. Santos /Brazil/, Herman, Klod, Faf /Nemačka/, Fini, Milen, Vilošou /Engleska/, Kopa, Vinsent /Francuska/, Boniperti, Friljani, Gali, Lorenui, Nesti, Pandolfini /Italija/, Milutinović, Zebeu /Jugoslavija/, Balkazar, Naraljo /Mek – siko/, R. Korner /Austrija/, Faton /Švajcarska/, Erol, Mustafa /Turs – ka/, Palotaš, Tot /Mađarska/, Ambrois, Vaela /Urugvaj/,
1 autogol — Horvat /Jugoslavija/, Kruz /Urugvaj/, Kardenas /Mek – siko/, Dikinson /Engleska/.



Share.

Leave A Reply