Kako se nekad slavila Nova godina

0

Naša lepa Srbija, specifična po svemu, pa i po dočeku Nove godine. Možda jedini narod u svetu koji ima tu privilegiju da proslavlja dve Nove godine. Jednu tradicionalnu, a drugu pravoslavnu, tzv. Srpsku Novu godinu.

Nije tako bilo oduvek. Nekada se Nova godina slavila samo po novom kalendaru, 31. decembra.

U Srbiji je proslavljanje Nove godine postalo naročito značajno posle Drugog svetskog rata, jer su komunisti smatrali da je „religja opijum za narod“, pa su na taj način pokušali da skrenu pažnju sa velikih hrišćanskih praznika, poput Božića i Pravoslavne Nove godine. U to doba su, baš „pukim slučajem“ 13. januara sve beogradske kafane bile zatvorene već u 22:00h, a Božić je bio radan dan.

A još pre toga, u davna, davna vremena Nova godina je označavala zapravo početak liturgijskog ciklusa hrišćanskoj religiji, pa je proslavljana 14. septembra po gregorijanskom, odnosno 01. septembra po julijanskom.

Jedno je sigurno, kako god bila proslavljana, Nova godina ima i dalje neku magijsku moć. Svi smo skloni da od nastupajuće godine očekujemo više i bolje od one koju ispraćamo. Vreme Novogodišnjih praznika se danas posebno smatra značajnim, jer u mnogim novinskim natpisima imamo priliku da čitamo kako je to idealno vreme da donesemo neke nove životne odluke i sredimo svoj život. Da li je tako, ostaje nam da se uverimo u godini koja dolazi.

Mnogi „stručnjaci“ iz oblasti okultnih nauka ne predviđaju neku posebno dobru godinu na globalnom nivou, ali se svi slažu u jednom: treba se okrenuti pozitivnim vredbostima i raditi na sebi.

Naši stari se nisu toliko opterećivali onim čime se mi danas opterećujemo, već su gledali da isprate staru godinu u lepom raspoloženju. Uživali su u dobrom društvu, hrani i atmosferi. Vodilo se računa i o čestitanju, pa je tako 01. januar nove godine bio namenjen tome da koga god sretnu, upute mu lepe želje u nastupajućoj godini. Nakon Prvog svetskog rata se situacija malo izmenila, jer su unete neke novine iz „belog sveta“, pa je i broj onih koji proslavljaju Novu godinu na način sličan današnjem porastao. Tada su se i u dnevnim listovima objavljivali svojevrsni oglasi, koji su obaveštavali ljude o organizovanim dočecima Nove godine. I tako je bilo sve do pre početak Drugog svetskog rata. Tada je zabava utihnula, da bi se već 1946. Nova godina proslavila na pravi način.

Ljudi su bili opušteniji, jer su pregrmeli čudo rata i stradanja, pa se to odrazilo i na doček Nove godine. Uživalo se  uglavnom u beogradskim kafanama u centru grada.

Nije bilo nekih značajnijih promena sve do 1972. godine, kada je zabeleženo da je oko dve hiljade gostiju dočekalo Novu godinu u tada luksuznom hotelu „Jugoslavija“. A u novobeogradskoj „Hali sportova“ bila je zabava za mlade, dok su pripadnici tadašnjeh političkog vrha zemlje, Novu godinu dočekali na čuvenim Brionima.

Malo tuge u dočeku je bilo za Novu 1981. godinu, jer je tada umro veliki državnik, Josip Broz Tito.

Jedna ne tako lepa zanimljivost je vezana za Novu 1994. godinu, koja će svakako biti zapamćena. Naime, usled opšteg meteža u zemlji i hiperinflacije, rudari „Kolubare“ su stupili u štrajk, pa je zemlja ostala većim delom bez struje. Iako je 31. decembra struja ipak stigla, ovaj doček Nove godine se smatra jednim od sumornijih i tužnijih u novijoj istoriji naše zemlje.

Kako god je dočekivali, bogatije ili siromašnije, tužnije ili srećnije…ljudi se svakako nadaju nekom boljitku u godini koja dolazi. Tako će, naravno biti i ove i svih narednih.



Share.

Leave A Reply