Narodna verovanja i običaji za katolički Uskrs

Po hrišćanskom verovanju, trećeg dana nakon smrti Isus Hristos je vaskrsnuo. Kao spomen na taj dan. hrišćani širom sveta slave Vaskrs, odnosno Uskrs. U zavisnosti od kalendara, Uskrs kod katolika i pravoslavaca pada u različito vreme, jer je Uskrs pokretan praznik. Kod katolika se za datum uzima prva nedelja posle punog meseca koji pada na dan prolećne ravnodnevice i praznuje se u periodu od 22. marta do 25. aprila svake godine.

obicaji-za-katolicki-Uskrs

Za razliku od pravoslavaca, kod katolika je zaastupljenije proslavljanje Uskrsa prvenstveno kao simbola dolaska proleća. Ovo godišnje doba na svojevrstan način nosi simboliku novih nadanja i stvaranja.

Vaskršnji običaji u katoličanstvu počinju već tzv. Pepelnicom, odnosno na početku posta. Post zapravo povezuje simbolično zimu i proleće.

Na sam praznik Uskrsa se ukrašava kuća, trpeza, hrana se nosi da se blagoslovi, a dosta ukusne hrane upotpunjuje prazničnu atmosferu.

Kako se pretpostavlja, naziv Uskrs se povezuje sa boginjom Ostari, u anglo – saksonskoj tradiciji. Naime, brojni evropski narodi su na dan prolećne ravnodnevice proslavljali dolazak proleća. Toga dana su izvođeni različiti obredi, kojima je blagosiljana zemlja i svi njeni plodovi. Tada su se na improvizovane oltare prinosila jaja farbana u crvenu boju.

Kako je hrišćanstvo jačalo u čitavom svetu, tako se nastavilo i sa primenom ovog paganskog običaja. Doduše, uz određene izmene.

Jedan od najčešćih uskršnjih simbola, uz farbana jaja jeste i uskršnji zec. Prema jednoj od legendi i ovaj simbol se vezuje za istu boginju.  Boginja Ostara je jednom prilikom pretvorila zeca u pticu. Ali, iako je bio brz poput ptice, zec je bio tužan što nije više ptica. Kako ne bi bio razočaran, boginja mu je dozvolila da jednom u godini može da leže jaja i to baš na praznik Uskrsa.

Pored navedene legende, postoje teorije da je uskršnji zec u narodnoj tradiciji još od davnina. Na području Nemačke je pronađen dokument u kome se pominje zec kao uskršnji simbol, a datira iz 1500.godine.

Običaj farbanja uskršnjih jaja se razlikuje od zemlje do zemlje, pa tako recimo u Grčkoj se boje jaja samo u crvenu boju. U Nemačkoj i Austriji je, recimo prisutan običaj darivanja zelenih jaja i to na Veliki Četvrtak, tzv. Dan Poslednje večere.

U Sjedinjenim Američki Državama najznačajniji deo Uskršnjih praznika je vezan za decu. Toga dana ona kreću u potragu za raznim darovima koja im je, prema verovanju ostavio uskršnji zeka. Ponegde se organizuju i Uskršnje parade.

U Škotskoj se, kao i u Holandiji pale vatre, a dečaci se simbolično tuku po guzi, jer se veruje da se na taj način isteruje nevaljalstvo iz njih.

U Finskoj je prisutno mešanje više vrsta običaja. Pa tako u ovoj zemlji u doba Uskršnjih praznika deca idu od kuće do kuće, preobučena u veštice i nose ofarbana jaja.

Postoji neobičan običaj na ostrvima Polinezije. Naime, na dan Vaskrsa se vrši simbolični obred krštenja školjki, za koje se veruje da su u vezi sa morskim duhovima. Kada se završi obred, školjke se simbolično vraćaju u more, gde, veruje se uskrsnu u novi život.

Neobičan, nazovimo ga karneval se održava u Španiji tokom Vaskršnjih praznika. Tada se ukrašavaju splavovi hrišćanskim motivima o uskrsnuću Hristovom i puštaju da plutaju.

U postojbini Deda Mraza, Laponiji se meštani igraju snegom, uz veselje. Kao simbol Hristovog vaskrsnuća i dolaska proleća, širom Laponci na svakom koraku prave po nekog Sneška Belića.

Photo source: Pixabay, Unsplash, Pexels

Similar Posts