Zanimljivosti: Mitovi i verovanja starih Slovena

Možda je nedovoljeno istražena, ali po mitovima i verovanjima, staroslovenska mitologija bi mogla da parira grčkoj, rimskoj ili nordijskoj. I Sloveni su pre dolaska hrišćanstva imali običaje i verovanja od kojih su neka i našla mesto u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Bitnu ulogu u staroslovenskoj mitologiji imaju dve boginje – Vesna i Morona.

Vesna je bila boginja proleća, prikazivala se u cvetnoj haljini, duge plave kose. Danas je ostalo žensko ime Vesna, koje se često daje srpskoj, ženskoj deci.

Morana je Vesnina suprotnost. Uglavnom nije bila omiljena i Sloveni su je zamišljali kao zlu vešticu, pošto je bila boginja zime. Dolaskom zime usledila bi glad i hladno vreme, pa nije ni čudo što je od Moraninog imena nastala reč mora ( kao na primer noćna mora).

Dolaskom zime došlo bi vreme Moronine vladavine, a pred početak proleća, Vesna bi se suprostavila zlog boginji, i njih dve su se upuštale u iscrpljujuću bitku, koja se naravno završavala Vesninom pobedom i dolaskom proleća. Tada su kretali radovi, priroda bi se budila, i naši preci su imali dovoljni hrane za neki naredni period.Zanimljiv je i običaj spaljivanja lutke koja predstavlja Moranu, i koji se praktikovao kod naših paganskih predaka početkom proleća.