Bojni otrovi u prvom svetskom ratu

0

U prvom svetskom ratu upotrebljeni su i bojni otrovi kao oružje u borbi protiv neprijatelja. Prvi su ih upotrebili Nemci, a zatim i sve ostale zaraćene države. U drugom svetskom ratu do njihove upotrebe, srećom, nije došlo, ali nije nemogućno da u budućem ratu bojni otrovi budu opet upotrebljeni, uprkos međunarodnoj zabrani. njihove upotrebe. Zato je neophodno potrebno.da se sa najosnovnijim: stvarima o njima upoznaju ljudi.

Fabrikacija bojnih otrova ostaje, obično, tajna za neprijateljsku stranu sve do njihove upotrebe. Prema, tome, ukoliko bi ubuduće došlo do upotrebe bojnih otrova u ratne svrhe, mi ne možemo ništa. određeno reći niti o vrstama tih btrova, niti o njihovim glavnim. osobinama. U ovom izlaganju biće više reči uopšte o osnovnim principima dejstva dosad poznatih bojnih otrova, o tome šta treba preduzeti radi zaštite od njih,šta i kako treba činiti da se bojni . otrovi uklone sa mesta na koja su bačeni. To će moći ipak korisno da posluži budućoj zaštiti protiv bojnih otrova, koliko god oni:bili novi i nepoznati, jer će osnovna načela odbrane verovatno biti slična načelima koja su već dosad utvrđena.

Šta je bojni otrov?

Bojni otrovi su hemijske materije koje su u stanju da zatruju živa bića, zemljište i objekte, životne namirnice i materijalna sredstva, da kod nezaštićenih lica prouzrokuju manje ili veće ozlede pa i smrt, i da materijalna sredstva učine neupotrebljivim.

Dosad poznati bojni otrovi dele se, prema svome dejstvu na organizam, na nadražljivce, zagušljivce, plikavce i opšte bojne otrove. Nadražljivci i zagušljivci deluju na organe za disanje (neki nadražljivci i na oči), plikavci na kožu i pristupačnu sluzokožu, a opšti bojni otrovi na ceo organizam.

Bojni otrovi u prvom svetskom ratu Vrste bojnih otrova

Nadražljivaca ima dve vrste: suzavci i kijavci. Pod dejstvom suzavaca oči jako suze, usled čega čovek postane nesposoban za borbu ili za rad. Slično je sa kijavcima, koji izazivaju neprekidno kijanje. Trajnih posledica od ovih otrova nema. Policija ih često upotrebljava za rasterivanje demonstracija ili štrajkača.

Zagušljivci su mnogo opasniji. Oni izazivaju kašalj, gušenje, pljuvanje krvi, pa i smrt.
Plikavci napadaju celu kožu i izazivaju vrlo opasne opekotine koje teško zarašćuju. Njihovo dejstvo na sluzokožu još je opasnije, a najopasnije je ako se sa hranom ili vodom unesu u organizam.

Opšti bojni otrovi dejstvuju na nervni sistem i krvotok, izazivajući jaku glavobolju i vrtoglavicu, gubitak svesti, pa i smrt.

Bojni otrovi se upotrebljavaju u tečnom ili gasovitom stanju. Njihovo dejstvo može biti trenutno, a može i duže trajati. Neki od njih brzo ispare i rasture se, a drugi ostaju dugo u zatrovanom prostoru. Vetar i kiša utiču na brže rasturanje i iščezavanje bojnih otrova. Pokriveno i valovito zemljište zadržava ih duže.

Većina bojnih otrova je teža od vazduha. Radi zaštite od njih treba se popeti na neko uzdignuto mesto, na najviši sprat ako je kuća višespratna.

bojni otrovi vrste

Pri kretanju kroz zatrovane prostorije ne treba trčati i zamarati se. Dovoljno je ići bržim korakom i ako ima i najmanje povetarca ići usuprot njemu.

Najbolja zaštita od bojnih otrova je upotreba specijalne gasmaske,ali ako takvih maski nema, dovoljno je da se na usta i nos stavi jedna načetvoro savijena krpa natopljena vodom.

Kad postoji sumnja da je na neko mesto bačena bomba sa bojnim otrovom, treba preduzeti sledeće mere opreza radi lične zaštite.

Ne treba čekati da se prisustvo bojnih otrova otkrije na samom čoveku. Treba pogledati oko sebe i videti da li se na kakvim malim životinjama (vrapci, kokoške i dr.) to prisustvo već pokazuje, pa i prema tome preduzimati odmah zaštitne mere: izbegavati levkove i udubljenja napravljena eksplozijom granata, mina i bombi; izbegavati sedenje ili puzanje na rukama i kolenima i dodirivanje zatrovanog zemljišta ili predmeta; ne vršiti veliku nuždu na sumnjivom zemljištu; prati ruke više puta dnevno i ispirati oči vodom; ne dodirivati rukama, bez potrebe, lice i oči i ne češljati se; ne spaljivati zatrovane predmete u blizini naselja i ne gubiti iz vida da bojni otrovi ne iščezavaju brzo sa zatrovanog zemljišta.

U slučaju bombardovanja bojnim otrovom, masku treba staviti na lice i sedeti mirno u skloništu, a ako nemamo masku, onda iz zatrovanog skloništa treba izići. U skloništu se ne sme pušiti, niti se sme bez velike potrebe kretati. Ako imamo gas-masku, sklonište se sme napustiti tek pošto je prestala opasnost od bojnih otrova. Sklonište tada treba provetriti i poprskati dvoprocentnim rastvorom amonijaka ili sode.

Za zaštitu kože postoje zaštitna odela, a za ruke i noge zaštitne rukavice i čizme. No tih sredstava nema nigde i nikad dovoljno da bi se moglo zaštiti celokupno stanovništvo. Njih koriste prvenstveno ekipe koje treba da ukazuju pomoć ili da čiste zemljište od bojnih otrova. Za ostale je dovoljno da se odmah po izlasku iz zatrovanih prostorija okupaju i operu sapunom.

Vodu i životne namirnice treba takođe sačuvati od trovanja bojnim otrovom. Voda se najbolje sačuva u zatvorenim sudovima, krčazima, zatvorenim kantama, buradima i bocama, a životne namirnice ili u zatvorenim sanducima i buradima, ili ako ih pokrijemo bar na četvoro savijenim pokrivačem.

Koža se najbolje čisti od bojnih otrova parčetom gaze ili vate natopljene hlornim krečom, s tim što se parčad gaze ili vate često menjaju. Dobro čini i kupanje, koje treba obaviti kad god je to mogućno. Odelo i obuća čiste se dužim provetravanjem. Zemljište se čisti ili posipanjem hlornog kreča, ili se preko njega pospe slama pa zapali. Ako nije potrebno da se čišćenje hitno obavi, ostavi se da se otrov sam rasturi, ali se prolaz preko takvog zemljišta zabrani.

Zatrovane zatvorene prostorije čiste se provetravanjemili prskanjem rastvora amonijaka ili sode. Lica koja to rade moraju imati maske i zaštitna odela.

Čišćenje zatrovanih predmeta vrši se ili dužim provetravanjem ili brisanjem krpom natopljenom rastvorom hlornog kreča ili nekim drugim rastvorom.

Čišćenje zatrovanih životnih namirnica vrlo je teško. To mogu da urade samo za to uvežbana lica, koja su i sama zaštićena zaštitnim odelom i zaštitnim rukavicama i čizmama. Pre upo.trebe čišćenih namirnica treba se na podesan način uveriti da li su one odista upotrebljive.

Domaćim životinjama se radi zaštite od bojnih otrova mesto gas-maske stavljaju mokre zobnice a koža im se pokrije pokrivačem. Noge im treba uviti slamom ili krpom natopljenom rastvorom hlornog kreča. Isto tako, za prelaz preko zatrovanog zemljišta ljudi treba da uviju noge u slamu ili krpe.



Share.

Leave A Reply