Postupak pisanja seminarskog i završnog rada

0

Koji je pravilan postupak za pisanje završnog i seminarskog rada?

Nakon uzete teme, prikupljene literature može se pristupiti pisanju seminarskog rada. Da bi se na što lakši način napisao bitno je napraviti plan rada, a njegov obim prevashodno zavisi od teme.

Prvo je bitno napraviti početni plan rada u kome treba navesti probleme i sporna pitanja koja se tiču teme, nacrt rada, očekivane rezultate i zaključke do kojih treba doći, kao i spisak literature. Naravno od ovog plana se u većoj ili manjoj meri odsupa tokom pisanja, ali je on veoma bitan kao osnova i orijentir za što kvalitetnije seminarske radove.

pisanje seminarskog rada

Pošto ste prikupili literaturu bitno je proveriti da li je ona adekvatna, odnosno da li može dati odgovore na sva pitanja i da li će biti dovoljna za pisanje rada. Najbolje bi bilo konsultovati se sa predmetnim nastavnikom ako se javi dilema u pogledu odabrane literature kako bi se ona otklonila, a može se desiti i da odabrana literatura nije aekvatna i da se mora prikupiti nova, što je svakako bolje učiniti pre nego što počnete sa pisanjem.

Pisanje prve verzije seminarskog rada
Pre nego što počnete sa pisanjem prve verzije teksta bitno je odabranu literaturu razvrstati po pojedinim oblastima radi olakšanog pisanja. Seminarski rad se sastoji od uvoda, glavnog dela i zaključka. Predmet rada se navodi u uvodu, ukazije se na bitnost teme, načine na koji ćete pristupiti problemima. Obrada predmeta rada, odnosno uvoda vrši se u glavnom delu seminarskog rada, a sami stavovi vezani za temu se prezentuju u zaključku. Obično se prvo piše glavni deo rada, potom zaključak i na samom kraju se sastavlja uvod. Mada se seminarski rad može pisati po redosledu iz samog sadržaja. Ipak bitan je krajnji rezultat pisanja, bez obzira na redosled, odnosno da su delovi rada logično povezani i da predstavljaju zaokruženu celinu.

Veoma je važna preglednost i jasnost seminarskog rada, da svi njegovi delovi budu logički povezani, odnosno da bude struktuiran. Po pravilu uvod i zaključak imaju integralnu formu, odnosno ne dele se na više poglavlja i potpoglavlja, što nije slučaj sa glavnim delom seminarskog rada. Ne postoji pravilo koliko svaki seminarski rad treba da ima delova i na koji način će se oni dalje razvijati, jer to najviše zavisi od teme i na koji način se ona obrađuje. Obeležavanje delova unutar rada može se vršiti na razne načine, ali se mora voditi račina o koordiniranosti tih delova.

Stil pisanja seminarskog rada
Sposobnost studenta da jasno, prcizno i jednostano izrazi svoje misli podrazumeva pisanje seminarskog rada. Ne postoji isti stil pisanja, niti svi imaju dar za pisanje ali se od studenta očekuje da poštuje pravopisna i gramatička pravila pri pisanju, gde treba izbegavati pisanje zastarelih i stranih reči.

Napomena i literatura
Važan deo seminarskog rada su napomene, gde postoje: dokumentarne napomene- navode se izvori odakle ste koristili činjenice i ideje, eksplikativne napomene- navode dopunska objašnjenja o nekom stavu, ideji i činjenici koju ste izneli u radu i upućujuće napomene- koje upućuju na drugi izvor. One se nalaze ili na kraju rada ili na dnu svake strane- fusnote.

Literatura se navodi na poslednjoj strani seminarskog rada, gde se pozivate na korišćene izvore. Sva publikovana dela koja ste koristili pri pisanju se moraju navesti. Ona mora biti potpuna, a podaci koje ste koristili iz literature tačni, provereni i pouzdani.

Pre nego što predate tekst, potrebno je uraditi redukciju rukopisa. Seminarski rad je potrebno pažljivo pročitati i ukoliko ima grške (pravopisne, jezičke, sadržinske) otkloniti ih. I konačno uobličen rad treba tehnički opremiti i predati predmetnom profesoru.

Autor: Tatjana K.



Share.

Leave A Reply