Opsada Beograda (1456) završila se neuspehom turske vojske

0

Napad na Beograd (1456)

Turci su jula 1456. godine opseli grad s kopna i s rečne strane. Šareni gurski šatori raznih veličina i oblika učinili su se posmatraču Jovanu Taljakocu kao nebo pokriveno oblacima. Turske galije Dunavom su doplovile do Beograda, pošto Hunjadi nije uspeo da ih zadrži kod Kovina, kako je bilo predviđeno. Gradu se više nisu mogla uputiti pojačanja. Vojska koja se zatekla u Beogradu prvih dana jula 1456. godine, u vreme kada se oko njega zatvorio obruč, nije bila dovoljna da pruži duži otpor. Hrane i oružja nije bilo u dovoljnim količinama. Već prvih dana jula osetila se glad. Sve nade su polagane u pomoć spolja.

U to vreme u Slankamenu, na Dunavu, vršene su poslednje pripreme za pomoć Beogradu. Janko Hunjadi okupljao je vojsku, brodove, hranu, oružje, u nameri da se probije kroz tursku blokadu kod Zemuna. Hrišćanska flota je krenula niz Dunav 14. jula 1456. godine, koristeći maticu reke za što jači udar u neprijateljske redove. Duž obale kretala se pešačka vojska. U prvom naletu Hunjadijevi brodovi su probili red turskih galija, koje su očekivale napad i bile međusobno povezane lancima.

Razvila se veoma krvava borba u kojoj su učestvovali i ratne lađe iz Beograda. Na ugovoreni znak, pod zaštitom gradskih topova one su isplovile iz luke i, iznenada, s leđa napale turske galije. Višečasovna borba za većinu sultanovih galija završila se u talasima Dunava. Put oslobodilačke vojske ka Beogradu bio je otvoren. U grad su stigli odredi vojske, hrana, i drugi ratni materijal. Zabeleženo je da je hrišćanska flota izgubila samo jedan brod, i to nepažnjom posade. Stanovnici Beograda priredili su buran doček Hunjadiju, Kapistranu i njihovoj pratnji. Hunjadi je lično nadgledao radove na popravci oštećenih gradskih bedema, a zatim je nastojao da okupljene odrede što bolje organizuje.

Turci su prešli u opšti napad na Beograd u noći između 21. i 22. jula 1456. godine. Zaklonjeni mrakom, uz zvuke ratnih instrumenata uz urnebesne povike Proroku, sa svih strana napali su gr-ad. Koristili su sva sredstva — bombardovanje, miniranje pojedinih kula. Janičari su nezadrživo prodirali kroz bedemske prolome. Nadmoćniji Turci uspeli su da prodru u Donji grad(varoš), koji je bio najviše razoren bombardovanjem. Najkrvavije borbe vođene su na prilazima tvrđavi. Bili su to presudni trenuci kad je odlučivana sudbina grada. Stanovništvo grada pomagalo je ogorčenu borbu malobrojnih branilaca. I kad je sve već izgledalo da je izgubljeno, branioci Beograda poslednjim snagama upotrebili su drvo i razne zapaljive materije bacajući ih na napadače koji su se kao mravi peli uz gradske bedeme. Turci su imali velikih gubitaka bili su prinuđeni na povlačenje.

Branioci Beograda pokušavaju da osvoje turski logor

Branioci Beograda pokušali su da osvoje turski logor van grada, ali bez uspeha. Turska konjica suzbila ih je i uništila napadom. Turci ovom prššHom nisu uspeli da osvoje Beograd, ali su još uvek bili daleko nadmoćniji u borbi na otvorenom polju. Sultan Mehmed II — „Osvajač” lično je učestvovao u opsadi Beograd i bio je ranjen.

U Turskom napadu 1456 Beograd je bio veoma razrušen

Beograd je u ovim borbama bio veoma razrušen, naročito pojedini delovi Donjeg grada. Mnoge kule bile su uništene, a neke od njih nikada više nisu ni obnavljane. Turci su bili zaustavljeni na svom putu ka Ugarskoj… Zapadni svet za nekoliko decenija bio je pošteđen turskih osvajanja. Nepobedivi sultan, pod Beogradom bio je pobeđen. Vest o ovom događaju širila se munjevitom brzinom po Evropi. Papa Kalikst III smatrao je ovu pobedu najsrećnijim događajem svoga života. Naredio je da se u znak sećanja na ovu pobedu slavi 6. avgust kao opšti hrišćanski praznik. Gotovo u svim zemljama zapadne Evrope obeležena je ova pobeda. Beograd je s pravom dobia naziv „Antemurale hristianitatis” — („Predziđe hrišćanstva”).

Opsada Beograda 1456

U razorenom gradu, punom nesahranjenih leševa, ubrzo se pojavila kuga. Savremenici beleže da je vazduh u Zemunu i okolnim mestima bio zagađen kužnim smradom. Pobednici su se našli pred novim iskušenjem. Janko Hunjadi je prešao u Zemun, gde je ubrzo podlegao bolesti, a zatim i Kapistran, koji je sahranjen u Iloku. Iste godine završio je svoj život i srpski despot Đurđe Branković.

Neposredno posle pobede pisao je Janko Hunjadi da je Beograd toliko razrušen da se „ne može više gradom već poljem nazivati”. Radovi na obnavljanju porušene beogradske tvrđave svodili su se na popravku najvažnijih objekata.

Smrt Janka Hunjadija

Posle smrti Janka Hunjadija, koji je godinama upravljao Ugarskom razvile su se ogorčene borbe pojedinih velikaških grupa za vlast. I Beograd je bio poprište tih velikaških sukoba i pozornica mnogih krvavih obračuna, često i vrlo dramatskih, ali bez ikakvog uticaja na njegovu daljnju sudbinu. Beograd je ostao u vlasti porodice Hunjadija, pod neposrednim zapovedništvom Mihaila Silađija. Borba protivničkih strana oko Beograda prestala je dolaskom na ugarski presto drugog sina Janka Hunjadija, Matije Korvina (1458—1490).

U drugoj polovini XV veka Turci nisu napadali Beograd

U drugoj polovini XV veka Turci više nisu napadali Beograd velikim snagama kao 1440. i 1456. godine. Okružili su ga svojim utvrđenjima sa svih strana. Godine 1441. podigli su utvrđeni grad Avala na mestu gde je ranije postojao grad Žrnov, 16 km. južno od Beograda. Grad se nalazio na mestu današnjeg spomenika Neznanom junaku. Tako su Turci kontrolisali sve prilaze Beogradu, a kada su konačno pokorili Srbiju i osvojili Smederevo, (1459.) njihove čete našle su se na kapijama Beograda. U leto 1471. Turci su izgradili novo utvrđenje na Savi, na mestu nekadašnjeg Zaslona (danas Šabac).

Odmah je bilo jasno šta znači utvrđivanje Turaka na Savi. Ugarski kralj pokušao je da spreči završavanje ovih radova, ali su njegovi odredi, nedaleko od Šapca, bili potpuno potučeni. Turci su odmah smestili svoju vojsku 1U grad i dobili važnu bazu za sve dalje napade u Srem, Slavoniju i okolne žitorodne oblasti Ugarske. Tek početkom 1476. godine uspeo je kralj Matija da osvoji Šabac. Time je Beograd oslobođen neposredne opasnosti od savske strane.

U drugoj polovini XV veka formirana je beogradska banovina

U drugoj polovini XV veka obrazovana je beogradska banovina. Na čelu uprave stajala su dvojica banova, od kojih je jedan uvek morao biti u Beogradu.

U ugarskoj posadi u Beogradu služili su i Srbi, takozvani prebezi — ljudi koji su napuštali pokorenu Srbiju i prelazili na ugarsku teritoriju, gde su po odobrenju ugarskog kralja naseljavani u pograničnim oblastima. Kao odbrambeni vojnici oni su u Beogradu bili potčinjeni banu. Njihove glavne baze nalazile su se u Beogradu, Zemunu i Slankamenu. U drugoj polovini XV veka učestvovali su u gotovo svim borbama protiv Turaka.

Posle smrti kralja Matije Korvina situacija se opet pogoršava (1490)

Posle smrti kralja Matije Korvina 1490. godine situacija na granici prema Turcima naglo se pogoršala. Čitav odbrambeni sistem koji je on stvorio i održavao nije mogao da funkcioniše bez jake centralne vlasti, i bez novčanih sredstava. Krajem XV veka vođeni su pregovori da se Beograd preda Turcima za novac. Samo je energična i brza intervencija Pavla Kinjižija, jednog od najsposobnijih ugarskih vojskovođa toga vremena, spasla grad u poslednjem trenutku.

Okolina Beograda početkom XVI veka bila je gotovo pusta. Turci su bili potpuni gospodari zemljišta gotovo na domak gradskog bedema. Narodna pesma opevala je mnoge megdane koji su se odigrali «a domak Beograda.

Početkom XVI veka učinjen je poslednji pokušaj da se Beograd oslobodi pritiska turskih četa s Avale. Vojvoda Jovan Zapolja 1515. godine pokušao je da osvoji ovo važno tursko utvrđenje, ali bez uspeha i s mnoga uzaludnih žrtava. Kao naročito veliki gubitak zabeleženo je uništenje svih topova koji su bili dovučeni iz Beograda. Beogradska tvrđava ostala je bez najvećeg dela svoje artiljerije, u vreme kada se pripremao veliki turski napad.



Share.

Leave A Reply