Beograd posle Drugog svetskog rata

0

Ekonomske i socijalne posledice Drugog svetskog rata

Beograd se s naporom, ali brzo i s entuzijazmom oporavljao od najezde i razaranja nemačkih zavojevača koji su za sobom ostavili neviđenu pustoš. U toku tog perioda porušen je i oštećen veliki broj stambenih, javnih, školskih zgrada i zgrada kulturnih i zdravstvenih ustanova u kojima je, na primer, zatečeno za polovinu manje postelja nego što ih je bilo pred rat. Od ukupno oko 100 hiljada stanova, koliko se računa da ih je bilo 1941. godine, – uništeno je 11.500 a oštećeno preko 20.000.

U još većoj meri bili su uništeni ili oštećeni objekti, instalacije i inventar komunalnih službi. Uništen je ceo vozni park za održavanje čistoće u gradu. Od 163 tramvajskih kola, koliko ih je bilo pre početka rata, samo devet ih je posle oslobođenja bilo sposobnih za saobraćaj. Teško je bila oštećena vodovodna i kanalizaciona mreža, a električna mreža bila je uništena za preko 50 odsto.

Teško oštećenje pretrpele su gradske ulice čiji su kolovozi i trotoari u znatnoj meri razoreni bombama i granatama, i zakrčeni ruševinama. Uništeno je preko 40 hektara parkova, skverova i drugih zelenih površina u gradu i sto hektara pošumljenih terena u neposrednoj okolini grada, a posečeno je oko 6.000 stabala uličnog dvoreda.

Slično stanje zateklo se i u raznim granama gradske privrede. Postrojenja i objekti, ionako zaostale industrije, bili su uništeni za 50 odsto. Posebni problemi bili su trgovina, snabdevanje građana najpotrebnijim prehrambenim artiklima, ogrevom i staklom za oštećene zgrade.

Beograd posle Drugog svetskog rata

Razvoj Beograd nakon Drugog svetskog rata

Posle perioda obnove i preuzimanja niza revolucionarnih mera, od kojih je najznačajnija bila nacionalizacija sredstava za proizvodnju u oblasti industrije, građevinarstva, saobraćaja, trgovine i bankarstva; posle rekonstrukcije pojedinih preduzeća i izgradnje novih objekata— počinje novi period u privrednom razvoju grada, naročito posle uvođenja samoupravljanja u privredi.

Ovaj snažan polet odrazio se u industriji, u prvom redu u metalnoj, hemijskoj i elektroindustriji, koja u ukupnoj privredi grada učestvuje sa 30 odsto i istovremeno čini i preko 7 odsto industrije čitave zemlje. U periodu od dve decenije izgrađeni su novi i rekonstruisani postojeći kapaciteti; povećana je industrijska proizvodnja za blizu devet puta u odnosu na 1939. godinu i „osvojen” je niz novih proizvoda i polufabrikata.

Dve decenije od završetka rata Beograd postaje veliki industrijski grad

Beograd postaje veliko privredno središte, veliki industrijski grad. Krajem 1963. godine Beograd je imao 164 industrijska preduzeća, sa 89.593 radnika i službenika. Od toga veći broj preduzeća pripada metalnoj industriji (28) sa 28.590 radnika i službenika; prehrambenoj (28), grafičkoj (22) sa 6.927 radnika i službenika, industriji građevinskog materijala (15), hemijskoj (11), tekstilnoj (10) sa 14.586 radnika i službenika, drvnoj (12), industriji kože i obuće (10) i elektroindustriji (10) sa 6.167 radnika i službenika.

Ostale industrijske grane zastupljene su s manjim brojem preduzeća, ali su neka od tih preduzeća vrlo značajna.

Među beogradskim preduzećima raznih industrijskih grana ima veliki broj značajnih i vrlo poznatih.

Razvoj Beograd posle Drugog svetskog rata

U metalnoj industriji posebno mesto zauzimaju: Industrija motora i traktora u Rakovici i Novom Beogradu, Industrija kotrljajućih ležaja, Fabrika rashladnih uređaja „Jugostroj”, Industrija precizne mehanike, Fabrika medicinskih uređaja i instrumenata „Sutjeska”, Fabrika mašina „Ivo Lola Ribar” u Železniku, Fabrika motora „21. maj”, Preduzeće za projektovanje, izgradnju i proizvodnju opreme industrijskih, elektroprivrednih i saobraćajnih objekata „Elektrosrbija”, Industrija poljoprivrednih mašina „Zmaj”, Preduzeće „Ikarus”, Industrija satova – Insa i Fabrika preciznih instrumenata, opreme i automatskih uređaja „Teleoptik”.

U elektroindustriji poznati su pogoni Elektronske industrije Niš: Fabrika radio i televizijskih aparata i uređaja „Nikola Tesla”, Fabrika telekomunikacionih i signalnih uređaja „Mihailo Pupin” i dr.

U hemijskoj industriji: Farmaceutsko-hemijska industrija „Galenika”. Industrija boja i lakova „Duga”, Hemijska industrija „Antikor” i dr.

U drvnoj i industriji papira: Fabrika hartije „Beograd”, Fabrika lepenke „Umka” u Umki, pogoni Drvnog kombinata „Todor Dukin” i dr.

U tekstilnoj industriji: Beogradski vunarski i Beogradski pamučni kombinat, Industrija padobrana, odeće i rublja , Narodni heroj Franjo Kluz”, Industrija svilenih proizvoda „Stevan Dukić”, Fabrika trikotaže i konfekcije „Istra”, Beogradska konfekcija – Beko i dr.

U industriji kože i obuće: Fabrika obuće „Proleter”, Fabrika kože „Kristina Kovačević”, Preduzeće za izradu obuće „Petar Velebit” i dr.

U prehrambenoj industriji: Kombinat šećera i vrenja „Dimitrije Tucović”, Komunalno-industrijsko preduzeće „Beogradska klanica”, Fabrika hleba i keksa „Soko”, Industrija čokolade, bombona i dezerta „Nada Štark”, Beogradska industrija piva i bezalkoholnih pića.

U grafičkoj industriji: Beogradski grafički zavod, Novinsko-izdavačko preduzeće „Politika”, Novinsko-izdavačko preduzeće „Borba” i dr.

Fabrika gumenih proizvoda „Rekord”, Industrija za preradu plastičnih masa „Plastika”, Preduzeće za proizvodnju i izvoz filmova „Avala-film” i dr.

Na drugom mestu po svom učešću u nacionalnom dohotku grada je trgovina čija preduzeća obavljaju preko 10 odsto unutrašnjeg prometa na malo, preko 20 odsto unutrašnjeg prometa na veliko i preko 50 odsto spoljno-trgovinskog prometa cele zemlje.

Naročita pažnja u proteklom periodu posvećena je modernizaciji trgovine i izgradnji savremenijeg prodajnog prostora.

Podignuto je šest novih robnih kuća („Beograd”, „Novi dom”, „Modna kuća”, „Nama” u N. Beogradu i dr.), 80 samousluga i super-marketa i veliki broj modernih prodavnica. Treba spomenuti i izgradnju novog Beogradskog sajmišta, u kojem se održavaju poznati sajmovi tehnike kao i druge privredne manifestacije.

Razvoj poljoprivrede – Radi što boljeg snabdevanja gradskog stanovništva poljoprivrednim proizvodima, uloženi su veliki napori za unapređenje poljoprivrednih imanja u neposrednoj blizini grada.

Posebnu ulogu u toj delatnosti imaju Poljoprivredni kombinat „Beograd”, koji se ubraja u najveća i najmodernija gazdinstva u celoj zemlji, Poljoprivredno-industrijski kombinat „Srem” i Poljoprivredni kombinat „Dragan Marković”. U okolini grada podignuto je 2.500 hektara plantažnih voćnjaka i vinograda, koji u velikoj meri omogućuju redovno snabdevanje grada raznim voćem.

Razvoj železnice – Zbog svog geografskog položaja i privrednog razvoja, Beograd je vrlo živ saobraćajni centar. Beogradski železnički čvor postao je pretesan da primi i otpremi sve veći broj putničkih i teretnih vozova. Dok je 1939. godine s beogradske železničke stanice otpremljeno 23.298, a prispelo 23.337 vozova – godine 1964. broj otpremljenih vozova povećao se na 58.670, a prispelih na 58.416. U istom periodu povećao se i promet putnika i robe.

Razvoj rečnog saobraćaja – Uvećani su i transportni kapaciteti rečnog saobraćaja. Godine 1939. prevezeno je 1,107.000 tona robe i 70.000 putnika, 1964. godine prevezeno je 2,6 miliona tona robe.

Razvoj vazdušnog saobraćaja – Za proteklih dvadeset godina naglo se razvio i vazdušni saobraćaj. Predratni „Aero-put” imao je 1939. godine 34 aviona koji su prevezli 12.700 putnika i 185 tona robe. Preduzeće JAT imalo je 1964. godine 31 avion krji su leteli na 27 domaćih i međunarodnih linija i prevezli 159.000 putnika i 1834 tona robe.

Razvoj drumskog saobraćaja – Razvoj drumskog saobraćaja najbolje se vidi iz podataka o povećanju broja motornih vozila. Godine 1945. registrovano je 1982 motornih vozila, 1964. godine — 38.236 vozila.

Razvoj PTT saobraćaja – Brzi razvoj privrede i društvenog standarda zahtevao je znatno proširenje i modernizaciju PTT saobraćaja. Godine 1939. Beograd je imao 13.395, a 1964. godine — 46.292 telefonska pretplatnika.

Razvoj radio-telegrafskog saobraćaja – Povećan je i radio-telegrafski saobraćaj u kojem se 1964. godine nalazilo 24 prijemna i 15 otpremnih radio-telegrafa. Te godine otpremljeno je 97 miliona i primljeno 94 miliona pisama.

U poslednje dve decenije podignuto je više saobraćajnih objekata opšteg značaja: drumski gredasti most na Savi, železničko-drumski most na Dunavu i aerodrom „Beograd”. U izgradnji je veliko pristanište na desnoj obali Dunava sa slobodnom carinskom zonom, što će omogućiti još uspešniji razvoj saobraćaja na našim rekama.

Beograd je i sedište velikog broja građevinskih preduzeća, od kojih su najveća: „Rad”, „7. jul”, „Komgrap” i „Neimar”. U toku 1963. godine građevinska preduzeća s područja Beograda izvela su radove u vrednosti od 107,3 milijardi dinara, dok su razna građevinska preduzeća izvela na području grada radove u vrednosti od preko 64 milijarde, od toga na stambenim zgradama preko 30 milijardi dinara.

Veliki napredak postignut je i u razvoju zanatstva i ugostiteljstva. U posleratnom periodu izgrađeno je i adaptirano više hotelskih i ugostiteljskih objekata. U Beogradu se nalazi 31 hotel i mnogi drugi objekti za smeštaj. Od hotela su najpoznatiji „Metropol” i „Slavija”.

Beograd je postao i vrlo privlačan turistički centar. Broj naših i stranih turista je u stalnom porastu. Godine 1964. u Veogradu je boravilo 751.000 domaćih turista sa 1,133.000 noćivanja i 189.238 stranih sa 400.677 noćivanja.



Share.

Leave A Reply