Pesticidi i u kori južnog voća

0

Nije novost da se u proizvodnji voća koriste razne vrste pesticida, kao i to da uzgajivači umeju da preteraju. Ali, ako ovih dana planirate da narendate koru od limuna u neki od svojih kolača, budite pažljivi.

Nadležne inspekcije u prethodnoj godini otkrile su na tržištu Srbije svega par slučaja prekomernog korišćenja pesticida u voću. Ipak, stručnjaci upozoravaju da budete obazrivi naročito sa južnim voćem  jer je po pravilu potapano u posebne  pesticide koji omogućavaju da ovi plodovi budu dugotrajni, jer ionako dugo putuju do domaćeg tržišta, pa im treba obezbediti dužu svežinu.

Citrusno voće se potapa u pesticide zbog napada gljivica

Kod svih vrsta agruma, odnosno limuna, grejpfruta, mandarine  ili pomorandže, tokom dugog skladištenja može doći do brzog truljenja koje izazivaju gljivice, I koje je normalno usled transporta I skladištenja. Zato se ovakvo voće, odmah posle berbe tretira imazalilom, odnosno fungicidima koji utiču na te gljivice I onemogućavaju njihovo razmnožavanje. Sve se ovo radi u službi toga da se izbegnu novčani gubici.

Kako  potvrđuju u Centru za ispitivanje namirnica, tretiranje citrusa fungicidima dozvoljeno je evropskom regulativom. Limun, pomorandža ili mandarine se odmah posle berbe potapaju u vodeni rastvor fungicida, da bi se sprečio rast gljivica ili plesni.

juzno-voce

Dozvoljena upotreba pesticida ali u ograničenim količinama

Treba znati da su maksimalne dozvoljene količine ostataka fungicida 5 mg po kilogramu voća i u tim količinama nije opasan po zdravlje. Ali, kako kada kupujete narandže znate kakav je rastvor košišćen i u kom procentu? Nije lako! Ne mora se posebno naglašavati da ne bi bio prvi put da se sa potencijalno otrovnom supstancom u hrani pretera isključivo zarad novčane dobiti. Zato oprez!

U Evropskoj Uniji  južno voće se uglavnom prodaje u posebnim pakovanjima, jer je to najsigurniji način da kupac, čitajući deklaraciju na pakovanju, dobije potrebne podatke o proizvodu, pa i o upotrebi fungicida i upozorenje o primeni.  Ako ono nije tretirano, što je slučaj sa limunom koji se uvozi iz okolnih zemalja, nije neophodno isticanje upozorenja da kora nije za jelo.

citrusi

Regulativa u Srbiji

S druge strane, našim propisima nije definisana maksimalno dozvoljena količina ostataka imazalila u citrusima. Ona postoji samo kada su u pitanju  žitarice. Zakonom o bezbednosti hrane odgovornost je prebačena na proizvođače, uvoznike i trgovce.

Proces je takav da Fitosanitarna inspekcija na granici obavlja pregled robe, dokumentacije i planskog uzorkovanja za ispitivanja.

Kada pošiljka stigne, ako nije proverena od strane inspekcije, uvoznici su u obavezi da pošalju uzorke na analizu akreditovanim laboratorijama. Nakon tih ispitivanja i dobijenih rezulta  voće ide u prodaju.

Već duže vreme, mediji izveštavaju da  na primer odredjena količina mesa na domaćem tržištu, potiče iz Latinske Amerike, da je stigla sumnjivim putevima u Srbiju,da je takvo meso štetno po zdravlje zbog isteklog roka trajanja, onda I kada je voće u pitanju, sve ovo ne može da Vas ne natera da dva puta razmislite pre nego kupite limun. Možda da se oslonite na jabuke, kruške, šljive…?



Share.

Leave A Reply