Kako pobediti tremu pred ispit ili bilo koji javni nastup?

2

Šta je trema?

Trema je reč koja vodi poreklo iz jednog mrtvog jezika (lat.tremor- drhtanje), ali itekako živi u svakom čoveku. Bilo da se govornik obraća skupini od troje ljudi ili tri hiljade ljudi, velika je verovatnoća da će imati tremu. Trema može biti pokretačka, ona koja motiviše govornika i nestaje nakon nekoliko minuta govorenja, ili parališuća, ona koja blokira misli, u najgorem slučaju i mogućnost da bilo šta izgovorite u datom trenutku. Naravno, ovo su dve krajnosti između kojih ima još mnogo različitih intenziteta treme.

Tremu je lako prepoznati: crvenilo, drhtanje ruku, drhtanje glasa, znojenje dlanova, stegnuto grlo, suva usta, gubljenje misli, niz retorskih šumova (nekontrolisana pojava glasova između a i e na početku gotovo svake govornikove rečenice)…

Zabluda koja postoji kod mnogih ljudi jeste da je tremu teško kontrolisati. N I J E!

kako pobediti tremu

Saveti kako da pobedite tremu

Narednih nekoliko saveta će Vam uz malo volje i vežbe pomoći da se trema pobedi, tj. da se smanji dovoljno da na razgovoru za posao, prvom sastanku i u drugim prilikama radi, za Vas, a ne protiv Vas.

Kada govorite javno, misli poput “smejaće mi se” i “obrukaću se”, dolaze kao posledica zabrinutosti za svoj ugled, to je ono nadaleko čuveno ŠTA ĆE LJUDI REĆI I MISLITI O MENI, ali i kao posledica nedostatka vere u sebe i u svoje sposobnosti. Takve misli ne treba zadržavati, treba ih pustiti da dođu i prođu. Ako Vaš razgovor za posao, nastup na bini, sastanak sa šefom ne prođu dobro (zbog treme) i ne ostavite dobar utisak, neće se desiti ama baš ništa. Zemlja će se i dalje okretati, drugi posao uvek možete naći, kao i drugu devojku, drugu binu… To uvek imajte na umu pre svakog javnog nastupa. Uostalom, ljudi koji Vas slušaju, obično ni ne primećuju Vašu tremu, ili je primećuju u mnogo manjoj meri nego što Vi mislite.

Napravite koncept onoga o čemu želite da govorite, i imajte taj koncept u ruci dok govorite. Dobra priprema je ono što otklanja tremu u većini slučajeva. Kada ste pripremljeni onda je samopouzdanje veće, mogućnost da pogresite ili blokirate manja, samim tim se i trema smanjuje.

Šta ako ipak u nekom trenutku zastanete i morate da pogledate u koncept? Ništa, nonšalantno podignite papir i podsetite se. To je najnormalnija stvar na svetu i to rade svi (setite se svojih profesora iz srednje škole ili sa fakulteta).

Pauze u govoru, tj. cezure, takođe mogu biti od pomoći. Možete ih praviti između rečenica, između delova rečenica, čak i između dve reči (ako želite neku reč posebno da naglasite). Na ljude kojima se obraćate, te pauze od nekoliko sekundi ostavljaju utisak sigurnosti i promišljenosti. Kada se naviknete da spontano pravite pauze u govoru, imaćete kratko, ali dragoceno vreme da smislite šta je sledeće što ćete reći, a ljudi koji Vas slušaju neće steći utisak da ste se zbunili i zaboravili šta želite da kažete.

Dzoker ideja ako pauza mora da potraje, u uglu koncepta uvek imajte zapisan neki vic, dosetku ili neku misao koja je lajtmotiv govora, tako možete kupiti sebi vreme da se skoncentrišete i vratite svom govoru. Slušaoci će se nasmejati ili zamisliti nad iznešenom mišlju i eto Vama poluminutnog predaha.

Nađite amajliju. Koliko god blesavo da zvuči, mnogim ljudima pomaže kada sa sobom nose predmet za koji veruju da im donosi sreću ili da ih štiti. On im daje odušak i donosi osećaj rasterećenosti.

I na kraju, disanje. Nekoliko minuta pre govora, duboko udišite i lagano izdišite, to će smiriti rad srca, usporiti puls i učiniti da budete manje nervozni.

“Samo započni, pa ćeš biti govorljiv.” (Ovidije)



Share.

2 komentara

Leave A Reply