“Most na Žepi” Ivo Andrić – Analiza dela

4

Most na Žepi je jedna od umetnički najuspelijih Andrićevih priča. To je pravo remek delo u pripovedačkom, kompozicijskom i jezičkom smislu. Pripovetka je poslužila našem nobelovcu kao osnova za njegov veliki roman Na Drini ćuprija.

TEMA

Tema priče je most-nastanak i trajanje. Most je nastao iz nesanice, samoće i očaja vezira Jusufa, jer se u samoći rodila misao o krhkosti i prolaznosti vlasti, moći i svega što je ljudsko. Drugo, živeći u samoći, vezir se setio svog porekla i svoje zemlje. Tada  se rodila  ideja da podigne nešto lepo i trajno-gradjevinu koja će nadživeti i podsećati druge na njega, a da u isto vreme bude i spomenik njegovom poreklu. Zbog toga se odlučuje da to bude most, u rodnom kraju, na reci Žepi.

Ideju vezira Jusufa materijalizovaće neimar koji će, takodje u samoći i odvojenosti od sveta, doći do vizije mosta izuzetne lepote u neprohodnoj divljini. I most će, poput neimara i vezira, biti izdvojen i usamljen u odnosu na okolinu. Tako usamljen ostaće da traje i vekovima čuva uspomenu na vezira i njegovo poreklo, da premošćuje vekove i povezuje generacije.

most na zepi

MOST I NJEGOV SMISAO:

1.ESTETIČKI SMISAO-most je umetničko delo koje odlikuje sklad i lepota, što mami i oduševljava.

2.DRUŠTVENOKORISNI (PRAKTIČNI) SMISAO-olakšava ljidima život

3.ETIČKI SMISAO-zbližava i spaja ljude, čini da manje bude razlika medju njima i više razumevanja i zajedništva; povezuje vere i naraštaje.

4.FILOZOFSKI SMISAO-propadaju moć i slava, a ostaje samo ono što je trajno (materijalizovano) i od nekog značaja za buduće naraštaje. Iz ovog filozofskog smisla proističe i osnovna ideja ove Andrićeve priče.

PODIDEJE U PRIPOVECI

  1. Nema velikih ideja i dela bez samoće, velikih bdenja, zanosa i samoodricanja
  2. Samo ko uspe da nešto stvori i ostavi iza sebe može da osmisli i produži sebe u vremenima koja dolaze.
  3. Čovek stvarajući , štiti sebe od prolatnosti i zaborava
  4. Onaj koji stvara i celog sebe unosi u ono što stvara, stranac je za druge, jer je nedostupan drugima, ali i drugi bivaju njemu stranci.

OSOBENOST STILA

  1. Majstorstvo i lepota pripovedanja: nema rasplinutosti, sve je čvrsto povetano i unutar sebe uskladjeno.
  2. Mirnoća i ubedljivost pripovedanja.
  3. Rečenica je jasna, skladna, nikad suvišna i prazna. Misaono je bogata ali nikad nametljiva ili pretenciozna.
  4. Pri čitanju pripovetke nema zamora niti ono prelazi u dosadu.

Video: “Most na žepi” Ivo Andrić



Share.

4 komentara

Leave A Reply