Od čega zavisi dobar javni nastup?

0

Svaka osoba barem jednom u svom životu (zasigurno i više od jednog puta) dođe u situaciju da javno govori. Pod javnim nastupom se ne podrazumeva samo nastup na televiziji, na književnim večerima, političkim skupovima, raznim tribinama i slične situacije kada se govori pred velikim brojem ljudi, nego i izlazak na ispit, razgovor za posao i druge situacije koje se smatraju manje-više svakodnevnim.

Koja god da je prilika u pitanju, svaki govornik želi da ostavi što bolji utisak na ljude koji ga slušaju, ali mnogi nisu sigurni na koji način mogu to i da ostvare.

Šta sve utiče na uspešan javni nastup?

Za uspešan javni nastup podjednako su bitni unutrašnji i spoljašnji faktori.

dobar javni nastup

Unutrašnji su oni koji dolaze od nas samih: dobra pripremljenost (posedovanje određenih znanja o temi govora), vladanje sobom (svakako nije dobro planuti na nekoga ako se ne slaže sa nama ili odbija da nas sluša), samopouzdanje (ako verujemo sebi i drugi će nam verovati), duhovitost (pomaze čak i kada su ozbiljne teme u pitanju, malo šale nikada nije na odmet, ali svakako mora biti primerena temi govora, prilici u kojoj se govori i slušaocima), elokvencija (stiče se čitanjem), što manja trema…

Unutrašnje faktore mi kontrolišemo i od naše volje zavisi da li će se oni okrenuti protiv nas, na primer, da li će ne samopuzdanje pretvoriti u nesigurnost, da li će naša šala nekoga uvrediti (mera je zlatno pravilo dobrog govora) i slično.

Spoljašnji faktori dolaze kako im samo ime kaže, od spolja: neki od slušaoca mogu biti prehlađeni (kijanje ili kašalj u trenutku kada dolazite do poente svoga govora mogu čitav govor da upropaste), neke možda ne interesuje tema o kojoj govorite, neki možda imaju drugačije stavove i mišljenja od vaših, pa će Vas često prekidati i time dekoncentrisati, mogu se zalupiti vrata ili prozor i takođe Vas omesti…

Spoljašnje faktore svakako ne kontrolišemo, ali možemo da im doskočimo. Dobacivači cu generalno najveći problem, oni znaju često da prekidaju i dekoncentrišu govornika i iz čiste zabave (ponekad i iz pakosti), a ne samo zato što su hteli da se nadovežu na ono o čemu pričate i  tako doprinesu Vašem govoru. Njih možete ignorisati, možete ucutati kada nešto dobace i uperiti pogled nekoliko sekundi ka njima (ne namršten, već ravnodušan pogled, koliko god da Vas uzrujavaju njihove upadice) što je dovoljno da se postide. Ako su dobacivači bezobrazni, onda ih možete zamoliti da nastave da govore umesto Vas, što će ih iznenaditi, u 99% slučajeva i ućutkati do daljnjeg.

Analiza auditorijuma je bitna takođe: onima koji Vas slušaju, najbolje ćete prilagoditi svoje ponašanje, rečnik ili terminologiju koju koristite (ako ste inženjer mašinstva i idete na razgovor za posao, svakako nećete koristiti žargonizme i terminologiju iz lekarske struke, na primer), ako znate ponešto o njima. Na ispitu svakako nećete govoriti o novim cipelama koje ste kupili, na razgovoru za posao nećete govoriti o tome kakve filmove volite ili gde izlazite.

Ako promovišete neki proizvod, na primer frižider, analizu auditorijuma ćete izvršiti pitanjima tipa: Koliko Vam je bitna ušteda električne energije u Vašem domu? Koju marku frižidera smatrate kvalitetnom? Šta Vam je bitnije, niža cena i gori kvalitet, ili viša cena i bolji kvalitet?

Najbitniji elementi svakog uspešnog javnog nastupa, jesu KO govori, ŠTA govori i KOME se govori.

Budite pristojni i poštujte slušaoce, držite se teme o kojoj govorite, budite sigurni u to što govorite i prilagodite se očekivanjima onih koji Vas slušaju. Ono što je bitnije od ova tri elementa, jeste poenta govora. Loš javni nastup je onaj koji ne daje dobre i relevantne odgovore na pitanja koja ste otvorili tokom govora, a dobar je onaj koji otvorena pitanja razmotri, i na samom kraju sve odgovore na njih svede na jednu poruku, jedan stav, jednu poentu, koja će biti kratka, efektna, kruna vašeg izlaganja koju stavljate na glavu slušaocima i ostavljate je da stoji i nakon govora.



Share.

Leave A Reply