Đavolov rečnik – Embrouz Birs

0

Đavolov rečnik je satirično delo autora Embrouza G. Birsa, započeto u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavilo je da izlazi neredovno, sve do 1906. Te godine je već njegov veći deo bio ukoričen, pod naslovom ’’Cinikov jezikoslovar’’, naslov koji mu je bio nametnut zbog religioznih skrupula.

Embrouz G. Birs (1842 – 1914) je bio američki pisac kratkih priča, basnopisac, satiričar i novinar. Bio je vešt kritičar, sa zajedljivim pogledom na ljudsku prirodu. Njegov stil često sažima tamne slike, kao i asocijacije na rat.

djavolov recnik

Zašto čitati E. Birsa danas?

Njegov smeli izraz svakako pogoduje buntovnoj strani naše ličnosti, no to nije i jedini razlog. Sloboda govora dozvolila nam je da mnogo smelije i ciničnije prosuđujemo valjanost u radu naših nadređenih, kao i da vršimo literarnu egzekutivu nad njima sa mnogo više crnog humora i žara u govoru.

Dakle, nije to samo jedno ’’VAU’’ za pisca, nego je primedba na naše doba koje se još nije pokazalo blistavim svim staležima. Ova knjiga se danas može shvatiti kao protiv argument na tvrdnju o postojanju jednakosti za sve ljude. ’’Đavolov rečnik’’ je svakako knjiga koja nudi više od onoga što očekujemo od književnog dela, a to je da opiše materijalno (likove) ili da posreduje u događaju.

Ako čitamo ovaj rečnik, mi ćemo među redovima videti zlo. Kako ono izgleda? Na prvo slušanje reči kojoj se daje objašnjenje, čini se da ta reč pomalo zaudara. Potom, ako smo pri definisanju iskreni prema sebi i dovoljno obrazovani da donesemo kritički sud – uradili smo upravo to, pronašli smo ’’đavola’’ kao posrednika koji je između naših očekivanja i stvarnosti kakvom se nameće.

Sledi izbor citata:

  • ABDIKACIJA, im. Čin kojim suveren pokazuje da je pravilno procenio visoku temperaturu postolja.
  • AMBICIJA, im. Sveprevlađujuća želja da se bude viđen od neprijatelja za života, i ismejavan od prijatelja posle smrti.
  • APSURD,im. Izražavanje uverenja koje je očigledno u neskladu s vašim mišljenjem.
  • BEDNIK, im. Političar oboleo od samopoštovanja, i ogrezao u poroku samostalnosti.
  • BESKUĆNIK, im. Onaj koji je platio sve poreze na kućanska dobra.
  • BEZBOŽNIK, im. Nesrećnik koji veruje u nešto što može da vidi i oseti. Profesor Hauison sa Državnog univerziteta u Kaliforniji tvrdi da su Jevreji bezbožnici.
  • BITKA,im. Metod kojim se zubima odvezuje čvor koji nije popustio pod naporima jezika.
  • BOLEST, im. Proces aklimatizacije koji priprema dušu za drugi i gorči svet.
  • BRAK, im. Zajednica koja se sastoji od jednog gospodara, jedne gospodarice i dvoje slugu, što ukupno čini dvoje ljudi.
  • CIRKUS, im. Mesto gde konji, poniji i slonovi mogu da gledaju muškarce, žene i decu kako se ponašaju kao budale.
  • ČASTAN, prid. Oboleo od ograničenja dosega. U zakonodavnim telima uobičajeno je sve članove nazivati časnim; npr. ’’Časni gospodin je lažljiva džukela.’’
  • DEGRADACIJA, im. Jedan od stadijuma moralnog i društvenog napretka od privatnog života do političke popularnosti.
  • DIJAGNOZA, im. Lekareva prognoza bolesti, zasnovana na pacijentovom finansijskom i zdravstvenom stanju.
  • DIVLJENJE, im. Naše učtivo priznanje da neko drugi liči na nas.
  • DNEVNIK, im. Svakodnevni zapis o onom delu čovekovog života koji može sam sebi da ispriča a da ne pocrveni.
  • DOKAZ, im. Svedočanstvo koje je za nijansu više uverljivo nego što je neverovatno. Svedočenje dvoje pouzdanih svedoka umesto samo jednog.
  • DOSTIGNUĆE, im. Smrt nastojanja i rođenje gađenja.
  • DUGOVEČNOST, im. Neuobičajeno produžavanje straha od smrti.
  • DŽEP, im. Kolevka motiva i grob savesti.
  • EGOISTA, im. Osoba niskog ukusa, koja se više zanima za samu sebe nego za mene.
  • EKSCENTRIČNOST, im. Metod razlikovanja tako jeftin da ga budale koriste kako bi naglasile svoju nesposobnost.
  • EMANCIPACIJA, im. Prelazak roba sa tiranije drugog na sopstveni despotizam.
  • FILOZOFIJA, im. Mreža mnogobrojnih puteva koji iz Niotkud vode u Nigde.
  • GLASANJE, im. Instrument i simbol moći slobodnog čoveka da napravi budalu od sebe i upropasti svoju zemlju.
  • GRABEŽLJIVOST, im. Dalekovidost bez marljivosti. Štedljivost moćnih.
  • ISKUSTVO, im. Mudrost koja nam omogućuje da kao nepoželjnog starog poznanika vidimo ludost koju smo već počinili.
  • ISTRAJNOST, im. Jedna od nižih vrlina, uz čiju pomoć osrednjost postiže neslavan uspeh.
  • KATASTROFA, im. Više nego uobičajeno jasno i nedvosmisleno podsećanje da događaji u ovom životu ne slušaju naša naređenja. Postoje dve vrste katastrofa: nesreća za nas, i sreća za sruge.
  • KLIŠE, im. Osnovni element i naročita vrednost popularne književnosti. Misao koja hrče rečima kojese dime. Mudrost milion budala izražena rečima jednog glupaka.
  • KONZERVATIVAC, im. Državnik koji je zaljubljen u postojeća zla, za razliku od liberala, koji želi da ih zameni drugima.
  • LEPOTA, im. Moć kojom žena očarava ljubavnika i zastrašuje muža.
  • LUDOST, im. Onaj ’’božanski poklon i sposobnost’’ čija kreativna i dominantna energija inspirišu čovekov um, rukovode njegovim delima i ukrašavaju njegov život.


Share.

Leave A Reply