Kolika je optimalna veličina stana i raspored prostorija za život pojedinaca i porodica

0

Pri određivanju veličine stana i rasporeda njegovih prostorija treba polaziti od broja lica koja u njemu treba da žive. Međutim, ako se stan smatra kao celina i skup svih njegovih funkcionalnosti, nije dovoljno da on pruža samo zaštitu i izolaciju od spoljnih uticaja nego je potrebno da čovek bude zaštićen i u samom stanu od svih štetnih uticaja. Oni se javljaju kao posledica ne samo nedovoljno velike stambene površine, slabog i nedovoljnog osvetljavanja, grejanja, izmene vazduha, vlage i dr. nego i loše raspodele stambene površine.

Sa higijenskog stanovišta potrebno je u stanu što više odeliti čoveka od čoveka i omogućiti mu izolaciju kada bude potrebna. Po higijenskim principima nije dovoljno uočiti samo one faktore koji su štetni po fizičko zdravlje nego i one koji napadaju živce, te smanjuju ili potpuno onemogućavaju odmor živaca i nesmetan rad. Prema tome, opšti uslov za zaštitu fizičkog i duševnog zdravlja jeste da stan ima takvu veličinu da se u njega može smestiti određeni broj stanara, a da namena stambenih prostorija bude provedena što bolje u smislu pomenute zaštite.

Sa tih razloga higijeničari se nisu nikada saglašavali sa tzv. sobom sa štednjakom, kao tipom najmanjeg stana. Na selu se vrlo često nailazi na stanove od samo jedne sobe, koja ima oko 40 m2, pa i više. Zimi ona često služi kao kuhinja, a redovno i kao dnevna i radna soba, trpezarija, spavaća soba za sve ukućane – najstarije i najmlađe, kao i bolesnička soba za akutne i hronične bolesnike.

optimalna velicina stana


Higijenski principi zahtevaju, a to bi bilo idealno, da svaka osoba u stanu ima svoju sobu. Međutim, iz ekonomskih razloga takvo stanje se ne može uzeti kao norma. Danas, pak, po normi se zahteva da u jednoj stambenoj prostoriji u normalnim prilikama stanuju najviše dve osobe istoga pola, izuzevši bračne drugove i decu do osme godine starosti, kao i to da se deca posle osme godine odele po polovima. Taj zahtev zasniva se na moralno-pedagoškim i psihološkim razlozima.

Naše današnje privremene norme, određene od nadležnih organa, propisuju sledeću ukupnu površinu stambenih prostorija zajedno sa zidovima i pripadajućim delom glavnog ulaza i stepenišnog prostora:

a) Mali stan za tri osobe 62 kvadrata
b) Srednji stan za 4 osobe 75 kvadraati
c) Veliki stan za 5 i više osoba, za svaku osobu treba obezbediti dodatnih 8 kvadrata

U velikim gradovima, kod specijalnih stanova dozvoljeno je povećanje norme za 20%. Prema navedenim normama dobijaju se u stanovima sobe od 11 do 17  kvadrata, a nekad i do 20. Time su uglavnom zadovoljeni higijenski zahtevi u pogledu veličine stana kao celine, a prosečno i zahtevi u pogledu diferencijacije stambenih prostorija. U okviru ovih normi neobično je važno dati najracionalnije rešenje sa najvećim mogućim stambenim komforom. On se ogleda ne samo u veličini pojedinih prostorija nego i u određivanju pogodnog međusobnog rasporeda s obzirom na najprikladniju unutarnju vezu i komunikacije, racionalno iskorišćavanje prostorija za smeštaj potrebnog nameštaja i dr., a pri tome se ne sme zanemariti spoljnja orijentacija stana.

Kod stanova za samce određene su sledeće privremene norme:
a) Masovni samački stanovi za 2-3 osobe u jednoj sobi.
b) Individualni samački stanovi za 1 osobu u sobi.

U masovnim i individualnim samačkim stanovima predviđaju se zajedničke prostorije za umivanje i kupanje, kao i toalet, a samo u sobama za bračne parove bez dece ostavljaju se individualni umivaonici. Stanovi za bračne parove smeštaju se odvojeno od ostalih samačkih stanova, u posebnom delu zgrade.

Potrebna površina, određena normama za 1 samca, računata sa komunikacijama i nusprostorijama iznosi:
Ukupno Spavaon. Nusprostor.
a) U masovnim stanovima 18 kvadrata
b) U individualnim stanovima 20 kvadrata

Kod ovih stanova predviđaju se još:
a) Kada za kupanje 1 na 30 osoba
b) Tuš 1 na 15 osoba
c) Umivaonik 1 na 3 osobe
d) Nužnik 1 na 14 osoba



Share.

Leave A Reply