Aska i vuk, Ivo Andrić – analiza dela

Naslov: Aska i vuk
Autor: Ivo Andrić
Književni rod: pripovetka

O Andrićevom delu Aska i vuk

Jedna od prvih lektira u srednjim školama je i čuvena pripovetka našeg nobelovca “Aska i vuk”. Ova pripovetka iskače iz opusa našeg čuvenog nobelovca po svojoj neobičnosti.

Analiza dela

Pripovetka Ive Andrića “Aska i vuk” se smatra takozvanom alegorijskom pripovetkom, ali ne biste pogrešili ni ako kažete da je u pitanju basna. Jer u basnama je tema opis odnosa između životinja, a koji zapravo govore o odnosima i sukobima među ljudima. Ovo delo Ive Andrića je vrlo specifično, jer se praktično ne može svrstati potpuno niti u jedan klasični književni rod. Ona je i: umetnička basna i bajka i novela puna simbola.

Simboli su prisutni već na samom početku pripovetke. A lik Aske je posebno simboličan: rođena je kao siroče, te se to tumači kao simbolika Sartrovog mišljenja da je svaki čovek sam, odnosno usamljenik. Aska je opisana kao izuzetno darovita ovčica, a uz to i vrlo specifična, jer se ne uklapa u svoju sredinu. Zato stalno ide sama da luta proplancima, ne bi li otkrila još nešto novo.

Saveti koje joj majka upućuje su puni simbolike i vrlo su poučni.

Iako se majka u početku protivila željama svoje ćerke da pođe u baletksu školu, sve se pravdajući time šta će ostali misliti o tome, ipak se na kraju pomirila sa njenom željom.

Aska se, svojstveno svakome ko je na neki način drugačiji, teško uklapa u svoju sredinu, te najčešće odlazi sama da luta livadama u potrazi za novim saznanjima, ne obazirući se mnogo na majčina upozorenja. U jednom od tih lutanja nailazi i na starog i lukavog vuka, koji je zatečen činjenicom da mu je tako lepa i mlada ovčica došla praktično “pod zub”. I sam zbunjen, vuk ostaje zatečen trenutkom kada Aska počinje svoj ples. “A ni vreme ni dužinu puta nisu merili ni vuk ni Aska. Ona je živela a on je uživao.” Opčinjen igrom, vuk postaje laka meta za čobane.

Na kraju dolazimo do osnovne ideje pripovetke, a to je da se svako zlo može pobediti lepotom, kao svojevrstan trijumf umetnosti.

Tema pripovetke

Tema pripovetke “Aska i vuk” je borba za život ovčice Aske.

Kompozicija

Uvod: Opis mlade ovčice
Zaplet: Askin nenadani susret sa vukom i njena igra
Vrhunac: vukov doživljava preobražaj gledajući Askinu igru
Rasplet: čobani ubijaju vuka
Kraj: velika rados mlade ovčice, pevanje, igra i ostali joj čestitaju na hrabrosti

Likovi i njihove osobine

Glavni lik je ovčica Aska.
Sporedni likovi su: Askina majka, vuk, čobani i ostale ovce.

Aska je na prvom mestu drugačija od ostalih. Neobična u svakom smislu, radoznala, osobena, nemirna, gotovo neukrotiva. Izuzetno je radoznala i ne uklapa se u svoju sredinu, te često sama luta pašnjacima u želji za novim saznanjima. Ćudljiva je, jer nikako do nje ne dopiru majčini saveti i upozorenja.

Vuk je prvenstveno lukav i nadasve iskusan i drzak. Ipak, i pored svog opreza ostao je opčinjen igrom mlade ovčice.

Alegorija u pripovetci

Pod alegorijom (gr. drugo govoriti) se podrazumeva način prenesenog izražavanja. A taj način pripovedanja, pomoću simbolike i prenesenog značenja je prisutan u gotovo čitavom delu. Upravo iz tog razloga se za ovu pripovetku Ive Andrića i kaže da alegorijska pripovetka.

Pouke

Na vrlo neobičan način, Ivo Andrić nam kroz pripovetku “Aska i vuk” zapravo poručuje da svako od nas ima slobodu izbora. Pa čak i onda kada izgelda da je nešto izvesno, uvek možemo da pokušamo na neki drugačiji način. Svojom voljom za životom i snagom moguće je gotovo sve postići.

Prepričano u kratkim crtama

Ukratko, pripovetka obrađuje neobičnu borbu za život jedne nemirne dušice, koja je oličena u liku mlade ovce, po imenu Aska. Ona je volela balet i išla je, čak i u baletsku školu. Naravno, nije ni slutila da će joj baš to baletsko umeće pomoći da spase svoj život. Aska je odudarala od svoje sredine, te nije nikada išla za ostalim ovčicama, nije slušala svoju majku, već je više volela da luta sama proplancima.

U jednom od svojih “lutanja” Aska nailazi na strašnog vuka. U tom trenutku suočavanja sa smrću, našavši se pred čeljustima vuka, Aska pokušava da ipak ostane u životu. Ne imavši šta drugo da pokaže, odlučuje se za jedino što zna, a to je balet. U početku, koraci su joj izuzetno nesigurni i čini se da će posustati, ali onda, kako to obično biva život pobeđuje i Aska počinje da pleše zanosno. Svesna je, ipak da joj jedi to možda može pomoći da ukroti vuka. Kako je igrala, pokreti su joj postajali sve lepši i smireniji, te je uspela da prevari čak i iskusnog i lukavog vuka, te je on, zanesen njenom igrom postao vrlo laka meta za čobane.

Dramatizacija pripovetke Aska i vuk

Ova čuvena pripovetka našeg nobelovca je vrlo često izvođena u mnogim pozorištima.

Uz to je ovekovečena i u filmskoj umetnosti, kao crtani film za decu.

Čuveni citati iz pripovetke

• Umetnost je, govorila je majka, nesiguran poziv koji nit hrani, nit brani onoga ko mu se oda. Put umetnosti uopšte je neizvestan, varljiv i težak, a igra je ponajteža i najvarljivija od svih umetnosti, čak ozloglašena i opasna stvar.
• Znala je samo jedno: da živi i da će živeti dok igra i što bolje igra. I igrala je. To više nije bila igra, nego čudo.
• Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti.

Ostale pripovetke Ive Andrića

Pored čuvene pripovetke “Put Alije Đerzeleza”, Andrić je iumeđu ostalih napisao i: “Ljubav u kasabi”, “Kuća na osami”, “Igra”, “Most na Žepi”, “Znakovi”, “Smrt u Sinanovoj tekiji” i mnoge druge pripovetke.