Ana Karenjina, Lav Nikolajevič Tolstoj – analiza dela

2

Analiza romana Ana Karenjina – Korisno za pismeni zadatak iz srpskog jezika. Roman je prepričan u kratkim crtama, izneti su najvažniji detalji i opisani glavni likovi. 

Autor: Lav Nikolajevič Tolstoj
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Ideja romana

Osnovna ideja, odnosno poruka romana je sadržana u čuvenoj prvoj rečenici. Kroz različite likove, Tolstoj pokušava da objasni svoju ideju, a ona se odnosi na viđenje pojma sreće. Te tako, recimo kroz lik Ljevina, sa jedne strane on uspeva da dokaže mišljenje da je svako kovač svoje sreće, ali u dubljem sloju dela ipak izbija na videlo poruka da je sreća nešto što je “dar od neba” i kao takva je, zapravo van domašaja ljudi.

Tema dela

Na prvom mestu, tema su odnosi u porodičnom životui, između supružnika. A dublji sloj teme čini prikaz društveno – ekonomskih odnosa u Rusiji toga doba.

Mesto i vreme radnje

Radnja ovog romana se odvija u bogatim slojevima ruskog, petrogradskog društva 70- ih godina 19. veka.

“Ana Karenjina” – likovi

U romanu se pojavljuje prava plejada likova, pa ih je nemoguće sve podrobno obraditi. Zato ćemo, pomenuti samo neke.

Glavni lik, Anu Karenjinu je najbolje posmatrati paralelno sa Doli i Kiti. Dok su njih dve potpuno uklopljene u piščevo viđenje da je glavna funkcija svake žene produženje vrste, to jest rađanje dece, a ne lično seksualno zadovoljstvo, dotle je Ana njihova suprotnost. Ona jeste rodila dete, ali se ipak boji da ih ima još sa svojim ljubavnikom. Takođe, ona je prikazana kao žena koja je, usled lošeg izbora bračnog partnera dospela u situaciju da potraži uzbuđenje, a možda i ljubav. Njen muž, sam po sebi nije loš, već je isuviše krut za njeno poimanje i njihov odnos je čisto formalan.

Ana Karenjina

Pored glavne junakinje, posebno je zanimljiv lik Ljevina, za koga mnogi smatraju da je oličenje samog pisca, te da opisuje stvarne događaje iz njegovog života, kao i mišljenja o različitim temama.

Grof Vronski strastveno voli svoju izabranicu i vrlo je odlučan da je ne ostavi. To ide dotle da čak, zbog te ljubavi odbacuje svoje snove o vojnoj službi, samo da bi ostao sa Anom.

Kratak sadržaj i analiza romana “Ana Karenjina”

U osnovi romana je preplitanje tri bračne zajednice: Stepan Arkadijevič Oblonski (Stiva) i Darja Aleksandrovna (Doli), Ljevin i Kiti i Aleksej Aleksandrovič Karenjin i Ana Karenjina. Roman opisuje odnose u okviru sve tri bračne zajednice, od kojih je svaka različita.

Svojevrstan paralelizam u okviru dramske radnje jeste nesrećan brak Ane Karenjine i njenog muža i srećan i ispunjen brak Ljevina i Kiti.

Brak Ane Karenjine, koja je opisana kao dobra žena i brižna majka, puna razumevanja, koja pleni pažnju čitavog društva i njenog hladnog i trezvenog muža je korektan i pun razumevanja, ali beu neophodne ljubavi i strastvenosti.

Zaplet romana počinje Aninin susretom sa grofom Vronskim na plesu. Ana vrlo lako prepoznaje zaljubljenost mladog grofa, koji se trudi da joj pokaže svoju ljubav na sve načine, te kreće prvim vozom za njom, nakon što je Ana napustila Moskvu.

Žena uspavanih strasti se polako budi i Ana, pobeđena prihvata pažnju i ljubav grofa Vronskog. Iako se glasine šire, oni nastavljaju da se viđaju. I mada je u početku njihova veza naišla na blago odobravanje, kada ona postane ozbiljna, počinje i javna osuda. Trezveni Karenjin moli svoju suprugu da pokuša da sakrije svoju vezu, a najviše iz straha od skandala koji bi ukaljao njegov ugled.

Uz to, iz veze sa Vronskim Ana dobija devojčicu, koju njen muž prihvata kao svoje dete, dok grof Vronski pokušava da izvrši samoubistvo. Nakon toga, Ana ipak napušta muža i odlazi sa ljubavnikom u neizvesnost. Muž joj ne dopušta da povede i sina. Vronski napušta svoju željenu vojnu službu, kako bi pokazao svojoj voljenoj koliko su jaka njegova osećanja.

Odlaze u Italiju, ali glavnu junakinju grize savest i želja da vidi sina. Zato Vronski odlučuje da se vrate u Rusiju. Kada Ana uspe da dođe do sina, otkriva da mu je rečeno da je ona mrtva.

Čini se, od tog trenutka između njih dvoje počinje razdor i osuđivanje zbog propuštenih prilika. Vronski traži od Ane da se razvede, ali Karenjin to ne edozvoljava. Ana postaje vrlo razdražljiva i “teška” za suživot i podsvesno kažnjava Vronskog na taj način. U trenutku kada joj se čini da više nema izlaza, baca se pod voz. Vronski, takođe ne vidjevši drugi izlaz iz te situacije, svestan tragedije koja je zadesila njegovu ljubav dobrovoljno odlazi u rat.

Uporedo sa ovom pričom odvija se i priča između Ljevina i Kiti. Na balu na kome je Ana upoznala grofa Vronskog, Kiti je bila puna očekivanja da će on biti naklonjen njoj. Međutim, nakon takvog zapleta i tuge posle odbijanja, Kiti se razboljeva, sve vreme iščekujući ponudu za brak od grofa. Usled toga, odbija Ljevinovu bračnu ponudu, ali i postaje svesna da je grof Vronski nikada neće oženiti. Nakon toga je Ljevin ponovo prosi i ona ovog puta prihvata brak. I to se uskoro pokazuje kao vrlo dobra odluka, jer je njihov brak postojan i pun ljubavi i poštovanja.

Uvodna rečenica

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna je nesrećna na svoj način.”

U ovoj rečenici je, čini se sažeto čitavo delo.

Pisac kroz roman daje opis više porodica, što srećnih. Što nesrećnih i time dokazuje svoju tvrdnju sa početka dela.

Najlepši citati iz romana “Ana Karenjina”

  • “Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna je nesrećna na svoj način.”
  • “Vronski ju je posmatrao ne skidajući oka sa nje i osmehivao se ne znajući ni sam čemu.”
  • “Kada bi se Ana osmehnula, njen osmeh je prelazio i na njega. Kada bi se ona zamislila, on bi se uozbiljio.”
  • “Ljubav prema ženi on ne samo da nije mogao zamisliti bez braka, već je prvo zamišljao porodicu, pa tek onda ženu koja mu je podarila porodicu. Za Ljevina je ženidba bila glavno pitanje u životu od kojeg je zavisila sva njegova sreća.”
  • “Ljubomora po njegovom mišljenju vređa ženu, i u ženu se mora imati poverenja. Zašto treba imati poverenja, tj. do kraja verovati da će ga njegova mlada žena uvek voleti, on se nije pitao. On nije osećao nepoverenje zato što je imao poverenje i govorio je sebi da ga treba imati.”
  • “U prvi mah se iz običnog osećanja saučesšća interesovao slabašnom devojčicom, koja nije bila njegova kći, i koja beše odstranjena za vreme materine bolesti, te bi zasigurno i umrla da se on nije o njoj pobrinuo – i nije primetio kako ju je zavoleo.”
  • “Ti napadi ljubomore što bi je u poslednje vreme sve češće i češće spopadali, užasavali su ga i koliko god se trudio da to sakrije, hladio se prema njoj, mada nije znao da je uzrok ljubomore ljubav prema njemu.”

Ekranizacija romana “Ana Karenjina”

Do sada je zabeleženo više ekranizacija ovog ruskog klasika, a najnovija je iz 2012. godine sa Kirom Najtli u naslovnoj ulozi.

Prva zabeležena ekranizacija je iz 1911. godine, koju je uradio francuski reditelj.

“Ana Karenjina” je bila izvođena i kao baletska predstava (prvi put na Brodveju), ali i kao opera i to prvi put 1904-1905. godine. Komponovao ju je Italija, Aduardo Graneli (Edoardo Granelli).



Share.

2 komentara

  1. Svaka cast na analizi :), retko kad da se nadje ovako citko i detaljno uradjena analiza od knjige koja ima 600 strana

Leave A Reply