Banović Strahinja, narodna epska pesma – Analiza dela

0

Književni rod: narodna epika
Književna vrsta: epska narodna pesma, Pretkososvskog ciklusa pesama

O narodnoj epskoj pesmi “Banović Strahinja”

Opšte je poznato da je ovo jedna od najlepših epskih narodnih pesama, ali ne po lepoti kazivanja, već po događaju koji opisuje i činjenici da je epski narodni junak učinio ono što se retko događalo – oprostio svojoj ljubljenoj ženi preljubu.
Epsku narodnu pesmu “Banović Strahinja” Vuk Karadžić je zapisao, čuvši kazivanje Starca Milije.

Mesto i vreme radnje

Banjska, pred sam početak Kosovskog boja.

Tema pesme “Banović Strahinja”

Osnovna tema jedne od najpoznatijih pesama Pretkoskovskog ciklusa je vrlo česta u epskim narodnim pesmama, a to je tema otete žene. Međutim, ova pesma nosi i dublji sloj osnovne teme, a to je muževljev oproštaj ženi za počinjeno neverstvo.

Analiza pesme

Za epsku narodnu pesmu “Banović Strahinja” se sa pravom često kaže da je remek delo srpske narodne epike.

Ono što je posebno zanimljivo kod nje, osim teme jeste i dosledna usredsređenost na glavnog junaka. I na samom početku pesme, čitaocu je jasno da će u pesmi biti govora upravo o liku čuvenog epskog junaka, a ne o nekoj njegovoj osobini ili, pak događaju u kome je učestvovao.

Da ne bude zabune, naravno da se u pesmi opisuju ljudi i događaji u kojima je junak učestvovao, ali samo zato da bi čitaocu bilo jasnije ko je i kakav je, zapravo Banović Strahinja.

Zatim nas narodni pevač upoznaje sa izgledom i manirima glavnog junaka u trenutku kada se on priprema na put. Sledi mu motiv gozbe, te blaga stagnacija radnje, jer je “Pozadugo bane gostovao”…

Poseban deo u pesmi je trenutak kada glasnik donosi pismo glavnom junaku, u kome saznajemo šta se sve događa u Banjskoj dok je Banović Strahinja odsutan. Ovaj motiv nas dovodi do zapleta radnje, posredno, a direktno do zaplet dovodi saznanje o izdaji, tj. motiv izdaje. U trenutku kada mu je potrebna pomoć, Banaović Strahinja doživljava dvostruku izdaju: jednu od strane žene koju voli, a drugu od njenog oca, čuvenog Jug Bogdana koji odbija da mu dozvoli da povede njegovih devet sinova na Kosovo, kako bi spasili sestru, odnosno ženu Banović Strahinje. U tom trenutku Jugo Bogdan izgovara: “Ne dam đece vodit na Kosovo, makar šćeri nikad ne vidio.”, čime narodni pevač jasno prikazuje različite aršine patrijarhalne sredine prema muškoj i ženskoj deci.

Banovic Strahinja analiza

Banović Strahinja, u tom trenutku pokazuje svoj pravi karakter, jer doživljava veliko razočarenje, pa je besan i ogorčen, ali to vešto prikriva, čime veličina njegove ličnosti opet dolazi do izražaja. Zatim žurno sedla i oprema konja i nakon toga ne izgovara ni reči više svojim dojučerašnjim prijateljima i rođacima, koji su ga razočarali, izdali i napustili u odsudnom trenutku njegova života. Jedino što će ikada više dobiti od njega jeste prekoran pogled. Ali, niko neće imati hrabrosti da mu uzvrati, jer su svi od sramote spustili ssvoje poglede. Ovaj zanimljiv momenat u pesmi je opisan u sledećim stihovima: “Kad pijahu vino i rakiju, svi se fale za dobre junake…Al’ da vidiš jada u nevolji, Banu jutros nema prijatelja!”

Narodni pevač vrlo vešto uvodi i još jednu ličnost, takozvanog “usamljenog junaka – viteza” , odnosno turskog derviša na koga nailazi glavni junak pesme.
Kulminacija pesme je saznanje da verna ljuba Banović Strahinje nije oteta, već je dragovoljno u čadoru Vlah Alije. U tom trenutku, očekivanja glavnog junaka su apsolutno izneverena. Kada ga je ugledala u daljini, njegova ljubljena žena se ni malo nije obradovala, jer nije očekivala da dolazi kao spasilac, već kao čovek koji će je kazniti.

Mada, nije sve tako jednostavno kao što izgleda… Ona je odavno prestala da se nada da će doći da je spasi, jer se on predugo zadržao u Kruševcu, a i svesna je, iako nije čula reči svog oca, da su bile pune osude i da je pokušavao da odvrati svog zeta da ode da je spase. Prema nepisanim pravilima tadašnje sredine, koja je bila izuzetno patrijarhalna, ona je trebalo da brani svoju i čast svoje porodice, što je podrazumevalo da je imala jednu jedinu mogućnost u datoj situaciji, a to je da oduzme sebi život, ali nikako da pristane da bude ljubavnica nekog Turčina.

Radnja pesme dalje prati sukob dva junaka, Banović Strahinje i Vlah Alije. Narodni pevač ni u ovom trenutku ne daje nadmoćnost glavnom junaku, već pokušava da realno pripoveda, jer je reč o dva podjednako snažna junaka. Međutim, u trenutku kada posustanu obojica, jedan zbog nedostatka snage, drugi zbog emocija i pitanja koja ga muče, Banović Strahinja odlučuje da prepusti dalju sudbinu svojoj ljubljenoj i kaže joj: “Ljubo moja, – tebe bog ubio! – koje jade gledaš na planini? No ti podbi’ jedan komat sablje, udri, ljubo mene ja Turčina, misli, ljubo, koga tebe drago.”

Ono što će dodatno poraziti glavnog junaka, jeste odluka njegove ljube, koja je nakon jazivanja Vlah Alije, odabrala da udari upravo Banović Strahinju. U prvom trenutku potpuno zbunjen, uvređen i razočaran njenom odlukom, Banović Strahinja poziva u pomoć jedino biće koje ga nije izdalo: njegov verni pas Karaman, koji nasrće na Banovu ljubljenu. Vrlo je zanimljiv i ovaj trenutak, jer se vidi da omraženi Turčin ipak gaji iskrena osećanja prema Strahinjinoj ženi. U ojađenom glavnoj junaku se budi bes i zverski nagon za preživljavanjem i osvetom, te kulminira sve loše što mu se desilo u prethodnom periodu, sve izdaje, razočarenja, očaj, bes…i on ubija Vlah Aliju.

Iako ga je Vlah Alija prilično povredio, Banović Strahinja oseća da to nije ništa naspram uvreda od svojih najbližih: počev od žene, preko njene porodice i prijatelja. Zato odlučuje da ode u Kruševac i ispriča im šta se desilo, ali i da im saopšti svoju odluku. U trenutku kada se sreće sa svojim tastom i šuracima, primećuje se da nema reči izvinjenja za prethodnu izdaju. Kada im glavni junak ispriča šta se desilo i kako je njegova ljubljena žena postupila, Jug Bogdan kaže svojim sinovima da treba da kazne sestru za tak postupak i zahteva od njih da izbade svojih devet noževa i da je iskidaju na komade. U tom trenutku, Banović Strahinja počinje da oseća pravi prezir i zgađenost prema njima, što se i vidi u razrešenju radnje.

Ono što ovu pesmu čini posebnom i jedinstvenom u našoj narodnoj epskoj tradiciji jeste rasplet. Sasvim neočekivano, ak ose uzme u obzir čitavo narodno epsko stvaralaštvo našeg naroda, Banović Strahinja odlučuje da oprosti svojoj ženi i ne dozvoljava da je pogube, čime je svrstan u red najpozitivnijih junaka našeg epskog stvaralaštva.

Ono što čitalac ne može da sazna u pesmi jeste da li je glavni junak poklonio svojoj ćeni život ili je, ipak uspeo i da joj oprosti.

Motivi u pesmi

Pesma je, kao i druge epske pesme bogata motivima, pa ćemo zato navesti samo neke od njih: motiv opremanja junaka, odnosno bana na put u kome čitalac može da vidi osobine glavnog junaka, poput; izgleda, držanja, njegove otmenosti.
Svakako je najzanimljiviji motiv glasnika, koji je takođe izuzetno čest u našim narodnim pesmama. Ovaj motiv je vrlo zanimljiv, jer nas vodi ka zapletu radnje.

Karakterizacija likova u pesmi

Vrlo je zanimljiv način građenja lika žene Banović Strahinje. Naime, narodni pevač uopšte ne koristi termine koji se uobičajeno koriste za žene koje izdaju svoje muževe, poput: zmija, guja, kuja, nesretnica i slično. Naprotiv, on, kao i glavni junak čini se, pokušava da razume, a možda i opravda njene postupke. Karakterizaciju glavne junakinje iz ugla narodnog pevača najbolje oslikava stih: “Žensku stranu lasno prevariti.”

Ne treba zaboraviti ni kako je narodni pevač okarakterisao druge narodne junake, poput Jug Bogdana i njegovih devet sinova. Iako su važili za velike junake, narodni pevač ih prikazuje kao ljude koji su jaki samo na rečima i kojima je lakše da ubiju žensko čeljade, kako bi sprali mrlju sa svoje časti, kada su izdali svog zeta.

Lik Banović Strahinje

Prva asocijacija na Banović Strahinju jeste da je on junak koji je oprostio neoprostivo – prevaru voljene žene. O njegovoj junačkoj lepoti se čulo nadaleko, a i o njegovoj hrabrosti.
Banović Strahinja je na prvom mestu pošten čovek, plemenit, darežljiv i vrlo poštovan čovek.

Banovic Strahinja narodna pesma

Poruka pesme

Posebnost ove pesme je u njenoj otvorenosti. Naime, ona čitaocu ne daje odgovore na brojna pitanja koja se nameću, jer ona, zapravo postavlja pitanja.
Osnovna poruka ove pesme je da treba uvek praštati. Pa čak i kada deluje
nemoguće i suprotstavlja se utvrđenom društvenom mišljenju.

Ekranizacija narodne pesme “Banović Strahinja”

Godine 1981. je snimljen film po motivima ove narodne pesme. Režiju je potpisao Vatroslav Mimica, koji je napisao i scenario, a u saradnji sa Aleksandrom Petrovićem. Uloge su tumačili: Franko Nero (lik Banović Strahinje), Dragan Nikolić (lik Vlah Alije), Sanja Vejnović (lik ljube Banović Strahinje)…

Pozorišna predstava “Banović Strahinja”

U mnogim predstavama širom naše zemlje se igraju pozorišne predstave nastale prema motivima istoimene narodne pesme.

Dramu “Banović Strahinja” je 1963. godine napisao srpski književni kritičar i scenarista, Borislav Mihajlović, poznatiji kao Mihiz.



Share.

Leave A Reply