Smrt majke Jugovića, narodna epska pesma

0

Autor: srpska narodna pesma, Kosovskog ciklusa
Književni rod: epika
Književna vrsta: epska narodna pesma

Kosovski ciklus pesama

Kosovskom ciklusu epskih narodnih pesama pripadaju pesme koje obrađuju tematiku Kosovskog boja.

Mesto i vreme radnje

Kosovo polje, u vreme po završetku Kosovske bitke

Tema i ideja pesme

Tuga i bol zbog izgubljenih sinova i muža

“Smrt majke Jugovića” – analiza

U pesmi “Smrt majke Jugovića” je opevana hrabra i nadasve dostojanstvena Srpkinja, majka i žena i njena bol za izgubljenim sinovima i mužem.

Kako odmiče radnja tako se, gradacijski ređaju sve strašnije i strašnije pesničke slike: prvo nalazi svoje sinove i muža mrtve nakon Kosovske bitke, zatim njene snaje oplakuju mrtve muževe, a i za njih i konj jednog od sinova, Damjanov zelenko žali za gospodarom, da bi vrhunac gradacije bio trenutak kada gavranovi, kao svojevrstan simbol lošeg u majčino krilo bacaju ruku njenog mrtvog sina.

Mada je glavni lik konkretan, majka Jugovića je sinonim za sve srpske majke koje su u krvavom Kosovskom boju izgubile svoje sinove.

Smrt majke Jugovica analiza

Analiza likova

Majka Jugovića, opevana u ovoj pesmi je prava srpska majka: hrabra, požrtvovana, koja ne može da prežali smrt svoje dece. Ali u njoj, iznad svega preovlađuje ljubav prema njima, sa jedne strane, a sa druge prema otadžbini.

Ona je svojevrstan simbol neizmerne majčinske ljubavi.

“Smrt majke Jugovića”, prepričavanje pesme za pismeni sastav

Pesma se bavi opisom majke Jugovića u trenutku kada doznaje da su joj svih devet sinova i muž poginuli u Kosovskoj bici. Kako je bila nestrpljiva da sazna šta se sa njima dogodilo, majka moli Boga da joj podari oči sokola i krila labuda, kako bi mogla da odleti na Kosovo i vidi šta je sa njima. Bog joj uslišava molbe i ona na Kosovu zatiče svoje sinove i muža mrtve. Iako je to za nju bilo užasno saznanje, izdržala je da ne zaplače.

Pa čak i dok sluša snaje kako nariču za mrtvim muževima, majka ne pušta suzu, već pati duboko u sebi.

Ni konj njenog sina damjana koji tuguje za svojim gospodarom je nije naterao na plač.

Ono što nije mogla da izdrži jeste trenutak kada joj gavranovi u krilo bacaju ruku njenog sina damjana. Nakon prisećanja i vraćanja u minulo doba dok su joj sinovi odrastali, majčino srce ne izdržava i puca od žalosti.

“Smrt majke Jugovića”, cela pesma

1. Mili bože, čuda velikoga!
2. Kad se sleže na Kosovo vojska,
3. U toj vojsci devet Jugovića
4. I deseti star Juže Bogdane;
5. Boga moli Jugovića majka,
6. Da joj Bog da oči sokolove
7. I bijela krila labudova,
8. Da odleti nad Kosovo ravno,
9. I da vidi devet Jugovića
10. I desetog star-Juga Bogdana.
11. Što molila Boga domolila:
12. Bog joj dao oči sokolove
13. I bijela krila labudova,
14. Ona leti nad Kosovo ravno,
15. Mrtvi nadje devet Jugovića
16. I desetog star-Juga Bogdana,
17. I više nji devet bojni koplja,
18. Na kopljima devet sokolova,
19. Oko koplja devet dobri konja,
20. A pored nji devet ljuti lava.
21. Tad’ zavrišta devet dobri konja,
22. I zalaja devet ljuti lava,
23. A zaklikta devet sokolova;
24. I tu majka tvrda srdca bila,
25. Da od srdca suze ne pustila,
26. Već uzima devet dobri konja,
27. I uzima devet ljuti lava,
28. I uzima devet sokolova,
29. Pak se vrati dvoru bijelom.
30. Daleko je snae ugledale,
31. Malo bliže pred nju išetale,
32. Zakukalo devet udovica,
33. Zaplakalo devet sirotica,
34. Zavrištalo devet dobri konja,
35. Zalajalo devet ljuti lava,
36. Zakliktalo devet sokolova;
37. I tu majka tvrda srdca bila,
38. Da od srdca suze ne pustila.
39. Kad je bilo noći u po noći,
40. Al’ zavrišta Damjanov zelenko;
41. Pita majka Damjanove ljube:
42. „Snao moja, ljubo Damjanova!
43. „Što nam vrišti Damjanov zelenko?
44. „Al’ je gladan šenice bjelice,
45. „Ali žedan vode sa Zvečana?”
46. Progovara ljuba Damjanova:
47. „Svekrvice, majko Damjanova!
48. „Nit’ je gladan šenice bjelice,
49. „Niti žedan vode sa Zvečana,
50. „Već je njega Damjan naučio
51. „Do po noći sitnu zob zobati,
52. „Od po noći na drum putovati;
53. „Pak on žali svoga gospodara
54. „Što ga nije na sebi donijo.”
55. I tu majka tvrda srdca bila,
56. Da od srdca suze ne pustila.
57. Kad u jutru danak osvanuo,
58. Ali lete dva vrana gavrana,
59. Krvava im krila do ramena,
60. Na kljunove b’jela pjena trgla;
61. Oni nose ruku od junaka
62. I na ruci burma pozlaćena,
63. Bacaju je u krioce majci;
64. Uze ruku Jugovića majka,
65. Okretala, prevrtala s njome,
66. Pa dozivlje ljubu Damjanovu:
67. „Snao, moja, ljubo Damjanova!
68. „Bi l’ poznala, čija j’ ovo ruka?”
69. Progovara ljuba Damjanova:
70. „Svekrvice, majko Damjanova!
71. „Ovo j’ ruka našega Damjana,
72. „Jera burmu ja poznajem, majko,
73. „Burma sa mnom na vjenčanju bila.”
74. Uze majka ruku Damjanovu,
75. Okretala, prevrtala s njome,
76. Pak je ruci tijo besjedila:
77. „Moja ruko, zelena jabuko!
78. „Gdje si rasla, gdje l’ si ustrgnuta!
79. A rasla si na kriocu mome,
80. „Ustrgnuta na Kosovu ravnom!”
81. Nadula se Jugovića majka,
82. Nadula se, pa se i raspade
83. Za svojije devet Jugovića
84. I desetim star-Jugom Bogdanom.



Share.

Leave A Reply