Đački rastanak, Branko Radičević

0

Autor: Branko Radičević
Književni rod: lirika
Književna vrsta: elegija

O pesmi “ Đački rastanak “, Branka Radičevića

Smatra se najpoznatijom pesmom ovog velikana srpske književnosti. Snažna elegična, ali i rodoljubiva osećanja su utkana u ovu pesmu, nastalu januara 1844. godine.

Tema pesme “ Đački rastanak “

Osnovna tema pesme “ Đački rastanak “ Branka Radičevića je pesnikov rastanak sa gradom u kome je proveo najlepše trenutke svog detinjstva.

Analiza pesme “ Đački rastanak “

U pesmi “ Đački rastanak “ Branko Radičević odaje svojevrsnu odu gradu i svim lepim događajima koji su se zbili u njemu. Napominje da je u Karlovcima proveo lepo detinjstvo, te doživeo brojne zgode.

Koristeći različite stilske figure:apostrofa, hipokristika, komparacija, personifikacija, gradacija…pesnik na neverovatan način dočara atmosferu. Pri tom, kako i sam kaže želi da zagrli svoj voljeni grad i poljubi ga, kako bi pokazao koliko ga voli.

djacki rastanak Branko Radicevic

Zanimljivo je i njegovo direktno obraćanje gradu, ali i reci, kojima se zahvaljuje na svemu.

Na vrlo interesantan način potencira ideju srpstva, pominjući slavne junake koji su postradali, naročito u Boju na Kosovu.

Opis berbe grožđa u Karlovcima, te odnosa momaka i devojaka, je jedan od interesantnijih u pesmi. Tu se govori i o svirci, koja traje do duboko u noć.

Kroz čitavu pesmu provejava svest Brankova da mora da krene u svet, iako silno želi da ostane u svojim Karlovcima. Iako zna da mora, svestan je da će ljubav prema voljenom gradu nositi zauvek u srcu, gde god se nalazio.

Iako je čitava pesma nalik oproštaju, tek na njenom kraju čitao stihove koji direktno kazuju o pesnikovom opraštanju od svega što je video i doživeo u Karlovcima ( pesme, vinograda, veselih momaka i devojaka, berbe grožša, ali i čudesne reke Dunav i samog grada ).

U pesmi “ Đački rastanak “ Branka Radičevića se osećaju sve pesnikove emocije: i tuga i seta i nostalgija, kada se priseća nezaboravnih trenutaka koje je doživeo u svom voljenom gradu, ali i radost što je sve to doživeo upravo u ovom gradu.

Zahvaljujući naizmenično rimovanom desetercu, koji povremeno smenjuju kraći stihovi ( osmerci i četverci) pesma je izuzetno dinamična.

Motivi u pesmi “ Đački rastanak “ se živo prepliću, a ima ih zaista nogo. Neki od njih su: motiv prirode, motiv zavičaja, motiv detinjstva, motiv berbe grožđa, motiv nacionalne prošlosti…

Pored motiva, smenjuju se i osećanja: velike radosti, sete, tuge, snažnog rodoljubivog osećaja i oduševljenja, u pojedinim trenucima.

Prvi put upravo u ovoj pesmi, Branko iskazuje i želju da bude sahranjen upravo u Sremskim Karlovcima. Želja će mu biti ispunjena, ali tek 1883. godine, kada omladina tadašnje Srbije ispunjava pesnikovu želju i prenosi njegove zemne ostatke iz Beča na Stražilovo, gde se i danas nalaze. A na njemu su isklesani stigovi upravo iz ove pesme: “ Mlogo hteo, mlogo započeo, čas umrli njega je pomeo. “ Branko Radičević je preminuo 01. jula 1853. godine u bolnici u Beču i to na rukama Ane, supruge Vuka Stefanovića Karadžića, čiji je bio veliki prijatelj i verni poštovalac i sledbenik njegove reforme.

“ Đački rastanak “, Branko Radičević – prepričano

Na samom početku pesme Branko se vraća u rano detinjstvo, opisujući svoj dolazak u Karlovce. Kada je pesnik imao 6 godina, njegova porodica se preselila u Srbiju. On govori o bezbrižnosti dečačkih dana. Čini se, tada je sve bilo vrlo jednostavno, sve je mogao da uradi i to upravo u Sremskim Karlovcima. Uz to, pesnik govori i o svojim osećanjima, opisujući kako je bio veseo i srećan, napominjući da je i sada srećan ali ne kao tada.

Zatim govori o srpskim običajima, pominjući stradale srpske borce, koji se i danas poštuju.

Vrlo je zanimljiv deo u kome se pesnik direktno obraća velikoj reci, zahvaljujući se pri tom Dunavu što ga nije potopio prilikom jednog nemilog događaja koji se odigrao u njegovom detinjstvu.

U pesmi “ Đački rastanak “, Branko Radičević se potom direktno obraća sremskim vinogradima, opisujući berbu grožđa, te vredne i vesele momke i devojke. Takođe se vidi da je pesnik svestan da će možda doživeti još mnogo berbi grožđa, ali da nijedna neće biti kao ta u Karlovcima. Po njegovom mišljenju, grožđe u Karlovcima je najlepše na svetu i ko njega vidi i proba, može slobodno da umre posle toga, jer je sve video. Kroz tu personigikaciju, pesnik izražava svoja jaka osećanja prema voljenom mestu, koje nažalost mora da napusti.

Na kraju se pesnik i “ zvanično “ oprašta sa svim što je opisano u pesmi, te na početku poslednja četiri stiga ponavlja reč “ zbogom “.

Đački rastanak – odlomak iz pesme



Share.

Leave A Reply