Posleničke narodne lirske pesme (pesme o radu)

0

Nalik drugim vrstama narodne poezije, tako i posleničke narodne pesme (pesme o radu i uz rad) nastaju veoma rano. Pretpostavlja se da je njihov ritam podržavao ritam rada, te da su iz njega nastale. Međutim, vremenski tok je dosta oskrnavio ove pesme. Od njihove draži su većinom ostali samo fragmenti.

Posleničke pesme nam govore o zanatima, radu na polju i u domaćinstvu, ali i o nekim tragovima ekonomije seoskog čoveka. Zašto da ne – asocijacija na posleničku liriku su i ljubavne zgode, poput takmičenja mladića i devojaka u radu i mudrosti. Posleničke narodne lirske pesme u svoj opus uključuju i jedan poseban krug pesama: one ne prate proces rada, već za svoju osnovu imaju siromaštvo i težak život radnika – predstavljajući tako socijalnu kritiku. U njima iako nema radosti itekako postoji tesan odnos čoveka i prirode.

Pesme o radu

Predenje i tkanje

Ovi prevashodno ženski poslovi su smatrani svetima. Oni predstavljaju kućne veštine i kreativnost, a njihova simbolika je stvaranje i rađanje u širem smislu.

To su poslovi koji se najčešće obavljaju u samoći i izolaciji. Na njih upućuju sledeći stihovi:

Sjedi moma na visoko,

Na visoko, na široko,

Svilu prede, gajtan prede,

S gajtanom se razgovara,

Predenje i tkanje su poslovi koje su mlade domaćice obavljale noću; nakon posvršavaju uz majku poslove oko domaćinstva:

Prele su prelje s večera,

Spram onog sjajnog Meseca,

Odlazak po vodu i čišćenje kuće

Obe radnje simbolišu očišćenje i u prenesenom smislu. Čišćenje hramova, recimo, nekada je smatrano svetim činom. Interesantno, jutarnje čišćenje noći predstavljalo je prevazilaženje ’’prljavih’’ ostataka noći u kojoj borave zle sile. O ovome govore stihovi:

Lepo ti je rano uraniti

Dvor pomesti, vode doneti.

Najbolje sredstvo za čišćenje je, svakako, voda:

Da zahvatim studene vodice,

Da napojim sve redom bećare.

Branje lekovitog bilja

Branje lekovitog bilja je bio jutarnji posao i uglavnom ženska preokupacija. Ovaj posao je bio rezervisan za izuzetno iskusne žene – one su poznavale sva svojstva trava, a narodna medicina se shvatala kao posredovanje narodne vidarke i ’’više sile’’. Ubiranje bilja je prolećna aktivnost. U pesmama, žene koje beru bilje uspostavljaju odnos s lekovitim travama:

Smilje bere Smiljana devojka,

Smilje bere, smilju progovara.

Košenje trave

Kosidba je letnja aktivnost rezervisana za muškarce. Međutim, u posao oko sena bile su upletene i žene:

Mile kosi, a ja plastim seno.

U ovim pesmama su sačuvani ostaci verovanja u magiju i magijske radnje. Ovo je sačuvano u dijalogu između mladića i devojke:

’’Oj, Ivane, ne kosi livade,

Ne zavijaj rose u otkose,

Rosna trava, boleće te glava.’’ –

’’Rosno cveće, boleti me neće.’’

Čuvanje stoke

Ovo je zanimanje koje prethodi zemljoradnji. Simbolizuje kretanje, slobodu i čovekovo jedinstvo s prirodom. Na ovo ukazuju stihovi:

Ovčar tera jelene

Preko gore zelene.

Ovaj posao je usamljenički. Podjednako su ga zastupali i muškarci i žene:

Vrati ovce od gore đevojko,

Strašivo je od gore ovcama,

Strašivo je i tebe đevojko

Doćiće ti iz gore Radojko.

(Pesma nagoveštava opasnost u obliku vukova, a muškarac Radojko je možda hajduk. Nije poznato čiji se glas obraća devojci: on može biti unutrašnji – upozoravajući na realnu opasnost, ali i u značenju opštevažećih moralni načela; u ovom slučaju bi zrela devica-čobanica imala zameriti sebi što žudi za muškom pažnjom.)

Poslenicke narodne lirske pesme

Oranje

Oranje je tipična muška aktivnost koja je smatrana svetim činom. U pesmama je sačuvano sećanje na božansko poreklo oranja:

Orač ore ravno polje.

Volovi mu dva jelena,

Dva jelena, dva sokola,

Ralo mu je čudno drvo,

Čudno drvo javorovo.

Ost’n mu je struk bosiljka,

Žegle su mu stratorove,

Privoji mu sitna mreža,

Ralnik mu je sivi golub,

Seme mu je sitan biser.

(Alat naveden u pesmi ne može pripadati običnom čoveku. Uostalom, običnom čoveku bi se moglo obraćati i direktno, a ne neposredno, kako čini narodni pevač.)

Žetva

Ciklus kruga semena završava se žetvom. U ovome trenutku čovek napokon ubira plodove svoga rada. U ovome radosnom činu učestvuju svi. U ovom ciklusu se rado peva o Suncu koje rado i sa divljenjem posmatra devojke koje žanju:

Mobu gleda sa istoka Sunce,

Pak doziva Danicu zvijezdu:

’’Oj, Danice, draga seko moja,

Da gledamo bega Jovan – bega,

Ima li što ljepše pogledati,

K’o djevojke kako žetvu žanju,

Za njim, vezu momci neženjeni’’.



Share.

Leave A Reply