Neuroza kao odlika i posledica modernog društva

0

Prema Frojdu, neuroza nastaje kao rezultat sukoba naših želja (ida) sa realnim mogućnostima (egom). Jung je bio mišljenja da je neuroza razilaženje sa samim sobom. Sa druge strane – ’’običan’’ čovek je u trpnom stanju i nije sklon da daje definicije osećaja uznemirenosti i neprijatnosti koji nastaje posledično: usled izloženosti bezizlaznoj, nejasnoj i nesigurnoj situaciji koja u čoveku uništava koncept orijentisanosti.

Neuroza kao odlika i posledica modernog društva i činjenica o njenoj sve većoj učestalosti predstavlja sliku čoveka u socijalnoj grupi u kojoj se kreće. Nije potrebno biti paranoičan pa otkriti da je ljudski život predmet eksperimentisanja, a ogledi se vršenamerno ili nenamerno, od strane sredine ili uslova življenja.

Neuroza

Eksperimentisanje nad životinjama

Razlozi morala i humanosti ne dozvoljavaju eksperimentisanje nad ljudima. Zato se eksperimenti izvode nad životinjama, a rezultati ogleda se upoređuju sa čovekom, pri čemu se obraća pažnja na analogiju između vrsta.

Ime nobelovca Ivana Pavlova se vezuje za doprinos nauci dešifrovanjem uslovnog ponašanja, te uslovnog refleksa. Baveći se telesnim zakonitostima u prožimanju moždanih funkcija i sistema za varenje dokazao je da vanredno, te haotično okruženje i nejasni spoljašnji događaji mogu izazvati neurozu, kako kod životinje – tako i kod čoveka.

Pavlov je psu najpre pokazivao krug nakon čega je sledila hrana, a potom bi životinji bila pokazana elipsa nakon koje bi dobijao električni udar u nogu.

Ponavljanjem ove radnje stvorio je kod psa uslovni refleks lučenja pljuvačke na svako pokazivanje kruga. Uslovni refleks se očitavao i u povlačenju noge unatrag pri svakome pokazivanju elipse.

Nakon je psa na ovaj način dresirao,počeo je da razvlači krug. Ovako pas nije bio u stanju da razlikuje koji mu je od dva oblika pokazan, krug ili elipsa. Ne znajući kako da odgovori na ovu novonastalu situaciju, pas je počeo da se otima i cvili – postao je uznemiren. Neodgovarajuće ponašanje psa bilo je posledica gubitka orijentacije.

Eksperimentisanje nad ljudima

Eksperiment nad devetomesečnim Albertom, sproveden od strane Džona Votsona i Rozali Rejner, je neetičan primer ispitivanja razvoja iracionalnog straha.

Albert, iz doma za nezbrinutu decu, bio je emocionalno uslovljen, a tok ogleda bio je ovakav: pred dete je stavljen miš, koje je ono bez straha dodirivalo. Potom su ispitivači počeli proizvoditi nesnosnu buku svaki put kada bi dete dotaklo miša – rezultat je bio Albertov strah od miša i ono bi ispoljavalo simptome uplašenosti svaki put kada bi u prostoriji ugledalo miša.

Da bi dokazao kako uslovljavanje funkcioniše i nad ljudima, Votson je Alberta na sličan način plašio raznim životinjama, sve dok mališan nije razvio strah na svaku od njih.

Savremeno društvo

Protivrečne i nejasne informacije nas čine neuroznim.

Sačekivanje plate, neizvesnost ustanovljavanja radnog odnosa ili zadržavanja istog, kriva informisanost i zatvoren krug besmislenih događaja u kojima je prosečan čovek samo trpljenik stanja koja omogućavaju prosperitet drugima, te njihova manipulacija koja je, zapravo, vrlo očigledna – bitka za preživljavanje, sa tračkom nade u ljudsku vrlinu, čini nas fizički i mentalno iscrpljenima.

Ništa manje negoli Pavlovljev pas, čovek postaje zbunjen kada mu istu odluku ili informaciju predstavljaju u na različite načine, u različitim kontekstima i sa različitim značenjima dok on, pobunjen čovek, u svojoj svakodnevici igra po nekim (kojim li po redu?) ’’zakonitostima’’.



Share.

Leave A Reply