Najlepše prolećno cveće za baštu

0

Proleće je godišnje doba čiji početak valja iskoristiti za ulepšavanje vrtova i balkona, sadjenje i sejanje baštenskog cveća, nabavku novih biljaka kojima čemo od bašte napraviti predivnu oazu.

Dovoljno je malo mašte i kreativnosti i rezultat će sigurno biti zadovoljavajući.

Uz poštovanje osnovnih saveta o gajenju i izboru prolećnog cveća, ono će lepo napredovati i svakodnevno vas obradovati lepim cvetovima pa ćete sigzrno želeti da u vrtu provodite više vremena sa sve sunčanijim danima. Pored klasičnih vesnika proleća poput kukureka i visibaba, evo našeg spiska najlepšeg prolećnog cveća:

Verbena

prolecno-cvece za bastu

Cveće verbena je jednogodišnja biljka, jedna od najlepših cvetnica.

Za gajenje u baštama posebno su populerne viseće vrste verbene. Oblik verbene I boja njihovog cveta su vrlo različiti. Rastu I do metar u dužinu, a stablo može rasti I u vidu malih žbunova visine oko 30 cm.

Verbena se u bašti može kombinovati sa drugim jednogodišnjim biljkama koje vole sunce, što će vam dati jedinstven vrtni aranžman.

Cvetići verbene okruženi su zelenim reckastim listićima koji na dodir mogu malo i da pecnu.

Boja cveta verbene može biti bela, crvena, plava ili ružičasta. Kad cvetovi precvetaju, pažljivo ih skinite.

Verbena cveta od ranog proleća pa do prvih jesenjih dana. Da bi cvetanje trajalo duže, u junu biljku orežite pa ćete tako podstaći njenu razgranatost I obnavljanje.

Verbena nije zahtevna biljka, jednostavna je za negovanje. Zalivanje ne treba da bude često i obilno kao ni prihranjivanja.

Cveće Lepi jova

prolecno cvece za dvoriste

Lepi jova, je cveće pogodno za početnike u hortikulturi jer nije zahtevna za uzgoj.

To je jako krhka biljka, ali sa vrlo atraktvnim cvetovimaa u beloj, roze, svetlo crvenoj, tamno crvenoj boji, ljubičastoj ili sa šarama.

Ako ste lepog jovu posejali u januaru, proleće je vreme za uživanje u njegovim cvetovima.

Optimalno vreme za rasadjivanje biljčica je onda kada vidite da su formirana prva dva listića. Lepog jovu prihranjujte gnojivom koje ne sadrži fosfor. Tako ćete podstaći rast biljke. Obavezno je potpuno prosušivanje supstrata izmedju zalivanja.

Od nicanja do prvih cvetova prodje obično 5 do šest nedelja. Malo je osetljiviji na hladnoću, pa ako ovu biljku gajite usaksiji u vrt je iznesite onda kada su prolećni dani malo topliji.

Cveće ljutić (ranunculus)

prolecno cvece u basti

Ranunculus, ili ljutić je biljka, odlična za ukrašavanje bašti i balkona jer bogato cveta. To je originalno zapravo, mali žuti livadski cvet, ali hibridne sorte iz iste porodice, krase krupniji, raznobojni puni ili prosti cvetovi.

Za vrtna jezerca najpogodniji je takozvani vodeni ranunculus.

Ljutić vodi poreklo iz Grčke, Turske i Irana. Ovo baštensko cveće može da poraste u visinu od 30 do 45 santimetara. Širina biljke je obično 30 cm. Listovi su zeleno-plave boje. Cvetovi ljutića su nalik na cvet božura i cvetaju krajem proleća.

Boje cvetova ljutića su od bele, žute i narandžaste do ružičaste I crvene. Posle cvetanja, treba odstraniti stare ocvale cvetove jer mogu da troše hranjljive supstance potrebne biljci, naročito u fazi formiranja semena.

Ljutić se uglavnom razmnožava lukovicama. Moguće je razmnožavanje i deljenjem ili semenom.

Petunija

prolecno bastensko cvece

Petunija, je sezonska biljka cvetnica koja je jedna od najrasprostranjenijih biljaka za uzgoj u baštama.

Popularne su zbog cvetova koji su levkasti, zvonoliki, jednostavniji ili puni,  kovrdžavi sa mirisom ili bez mirisa, veliki ili mali i u skoro svim bojama- od ružičastih tonova, preko žutih, plavih, indigo boje, pa sve do prugastih petunija.

Kod nas se gaji kao jednogodišnja biljka. Ime potiče od južnoameričkog  naziva za duvan – “petun”, zbog velike sličnosti cvetova. Rod petunija obuhvata oko 35 vrsta.

Petuniju treba  zasejati u januaru I to u rastresitu sitnu zemlju, i traži dosta vlage.

Razmnožavaju se reznicama. Sadnja se odvija kada se na biljci formira  jedan par pravih listova.

Nakon sadnje, održavanje podrazumeva preventivno prskanje preparatima na bazi bakra i redovnu prihranu. Najčešće se gaji u saksijama koje na proleće bogato ukrašavaju terase i balkone ili bašte.

Petunije se iznose na otvoren prostor u aprilu, posle prvih prolećnih mrazeva. Tada se mogu presaditi u veće saksije ili žardinjere.

Da bi obilno cvetala, petunija traži izloženost suncu sa zapada ili istoka. Prijaće joj I pozicija na jugu,  ali ako ima  popodnevni hlad, kako biljka ne bi svenula. Severna strana se za sadnju nikako ne preporučuje, jer petunija tada gubi cvetove, vene, postaje osetljiva pa je napadaju biljne vaš

Prehrana se odnosi na stalno prihranjivanje (koristite tečno djubrivo za cvetajuće jednogodišnje vrste jednom sedmično).

Uvele cvetove petunije treba redovno čistiti, kako bi ste ubrzali stvaranje novih pupoljaka.

Visibaba

prolecno cvece u bastama

Zna se da je zima gotova kada se u vrtu jave prvi bokori visibaba. Njihovi beli otporni cvetići znaju da izvire i pod zimskim pokrivačem.

Visibabe se pojave i u prvim danima januara, ali nekada mogu procvetati i tek u martu.

Iako sve visibabe izgledaju skoro isto, iskusniji baštovani razlikuju čak dvadesetak vrsta.

U domaćim baštama najčešće raste obična visibaba i džinovska visibaba sa krupnim cvetoviama, visoka i do 25 centimetara. Ona cveta malo  ranije od one s “obične” vrste.

Kad posadite visibabe, znajte da će one će u vašoj bašti  trajati večno. Otporne su i lake za uzgoj, pogodne  za početnike.

Najpogodnije tlo za visibabe  je humus, koji je čest u šumama koje su prirodno stanište ove vesnice proleće.

Visibabe se gaje u bašti ili u saksiji. Sade se na proleće, a najbolje je da sadite sveže lukovice.

Primula, Jagličak, Igličak, Jaglac…

prolecno cvece slike

Jagorčevina je baštensko cveće roda koji broji oko 120 različitih višegodišnjih vrsta. Jagorčevina raste u vidu gustog grma u visinu od 10 do čak 40 centimetara.

Listovi jagorčevine su krupni, dlakavi u naličju, sa vidno izraženim žilama. Cvetovi su u vidu cvasti, prosti ili sa duplim laticama i široko su otvoreni. Jagličak ima tzv. spratnost cvetova, što znači da su na jednoj stabljici cvasti jedne ispod drugih.

Jagorčevina cveta u rano proleće, originalne vrste imaju jak opojan miris a nove kultivisane vrste su potpuno bez mirisa. Cvetovi su lepih intenzivnih boja, bele, bež, žute, crvene, plave, ljubičaste, ali I raznobojnih latica.

Napravićete zanimljiv aranžman ako ajrčevinu zasadite sa lisno dekorativnim biljkama kao što su bršljan i ukrasne trave.

Noćna frajla

najbolje cvece za bastu

Noćna frajla je dvogodišnja biljka koja je sa svojim raskošnim cvetovima, mirisom i živim bojama idealna za ukrašavanje balkona i vrtova. Poreklom je iz Evroazije., a jako dobro se odomaćila u Sredozemlju. Stablo noćne frajle je nežno I tanko, razgranato ili žbunasto, ali može da izraste u visinu i do jednog metra. Postoje i niže vrste koje su gušćeg žbuna.

Noćna frajla ili noćurak je omiljena biljka cvetnica medju ljubiteljima mirisnog cveća, jer njen miris tokom noći je više nego zanosan i opojan. Noćnu frajlu krase sivozeleni listovi i ljupki cvetovi od po četiri latice u raznim bojama.

Noćna frajla cveta krajem proleća i nastavlja sa cvetanjem preko leta.

Cvetovi su sitni, vrlo mirisni, roze, bele i boje lavande. Danju su zatvoreni, a otvoreni preko cele noći, kako i samo ime cveća kaže.

Noćna frajla voli svetla i polusenovita mesta kao i bogato humusno, dobro propusno zemljište. Noćna frajla je inače dobar izbor za baštovane koji su početnici zato što je vrlo otporna na razne nepovoljne uslove i ne zahteva neku posebnu negu. Dakle, ako ste početnik u ulepšavanju vrta, slobodno se odlučite za noćnu frajlu, teško da nećete uspeti! Uzgoj nije zahtevan. Odgovaraće joj zemlja bogata krečnjakom ili glinom, a za nju izaberite položaj na sunčanoj ili delimično senovitoj strani bašte ili balkona.



Share.

Leave A Reply