Sabat

0

Sabat podrazumeva okupljanje veštaca i veštica u tačno određeni datum. Poreklo sabata nalazi se u kultovima Prijapa, Dionisa i Sabazija. Smatra se da je sabat održavan sredom i petkom. Mesta sastajališta bila su teško dostupna običnim ljudima: raskršća na zabačenim putevima, vrhovi planina ili puste stepe. Pozivnicu je slao lično đavo (u vidu krastave žabe ili neke druge životinje). Nakon toga su se vešci i veštice budili iz sna i odlazili na okupljanje: vešci jašući vuka ili hodajući pešice, dok su veštice doletale vazdušnom linijom, jašući na jarcu, nekom drugom kopitaru ili metli (ovi seksualni simboli su upečatljivi). Postojali su veliki sabat i mali sabat.

Veštičija priprema za sabat

Veštice su se pred odlazak na sabat totalno nage celo telo prekrivale kremom sačinjenom od čovečije masti i ekstrakta raznog bilja (bunika, mak i sl). Ova krema je uticala na njihove letačke sposobnosti, a smatra se i da je poboljšavala erotske nadražaje.

Ovako opremljene, veštice su zamišljale da nošene po mesečevoj svetlosti jezde vazduhom na bankete, ka muzici, na igranke i u zagrljaje najpoželjnijih muškaraca.

Sabat

Tok sabat-a

Zvanice su se kretale ka đavoljem prestolu ili prestolu njegovog zamenika, gde ih sa žižom iza dva kozja roga obasjavala svetlost. Đavo je zauzimao obličje crnog čoveka, često i jarca (poznati motiv koji su dočarali slikari Goya i Ziarnko). Lice đavola imalo je bolnu, možda namrgođenu, primesu. Posedovao je plamene oči i kozju bradu, tela je bio sličnog čovekovom, no istovremeno je nalikovalo i na jarca, sa prstima kao u čovekama ali obraslih kandžama grabljivica, sa plovnom kožicom na nožnim prstima i repom jarca. Smatra se i da spoljašnjost đavola nije bila stalna, tj. on se pojavljivao čas u obličju crnog čoveka, čas kao jarac, pa ponekad i kao mačka.

Nakon uvodnog pozdrava, đavo je slušao o nevaljalstvu i zločinima svojih zvanica. Nove članove je krštavao smešom svoje mokraće, sumpora i prašine.

Pošto bi izabrao kraljicu, đavo bi se unatraške povlačio na mesto na kojem je služio crnu misu.

Za jelo je posluživana kavurma od creva obešenih, srce nekrštenog deteta, čorba od dečjeg mesa i druga jela od ljudskog mesa. Čarobnjaci su se nakon obroka odavali razvratnim igrama i uživali u muzici, sestre su padale u incest sa braćom, kao i majke sa sinovima…

I đavo bi se zabavljao. Pošto bi pred očima svojih zvanica nestao u dimnoj zavesi, odlazio je da seksualno zadovolji veštice koje su mu se podavale.

Svanuće

Svanuće je predstavljalo kraj orgijanju. Kada bi ugledali prve nagoveštaje novoga jutra, čarobnjavi, vampirke i ostala svita bi se postrojili oko jednoga drveta. Ispod tog drveta, pre nego će iščeznuti, spaljivali bi masku demona.

Istorija i sabat

Jevreji su se pridržavali Mojsijevog zakona koji je nalagao sedmi dan kao neradni. No, u srednjem veku su sabati predstavljali okupljališta veštaca i veštica (čarobnjaka i čarobnica) pod okom Satane i u kojima se odavalo bludnim igrama.

Smatra se da su sabati bili (ukoliko su zaista postojali) ostaci bahanalija i prijapija (svetkovina u čast Prijapa). Između 13-og i 16-og veka je kult đavola bio toliko obožavan, da je u Francuskoj negde oko 1600. godine bilo oko 300.000 veštaca i veštica. Velika opsednutost ili rezultat koji je objavila inkvizicija, procenite sami.

Navodne tajne okupljanja bile su otkrivene u 15-om veku tokom istraga i suđenja.

Postojali su veliki sabat (okupljanja čarobnjaka na nacionalnom nivou četiri puta godišnje) i mali sabat (dva puta nedeljno okupljanja zvanica iz jednog grada ili okruga).

Tek, bilo kako bilo, o sabatima ne postoje opipljivi dokazi. O njima svedoče samo izjave osoba koje su pod pritiskom ’’priznale’’ svoju orijentaciju. Uzima se u obzir i mentalno stanje ovih osoba, smatrajući se da su one bile duševno obolele osobe, ali je poseban akcenat i na razmatranju sadržaja kreme koju su ove osobe na sebe nanosile. Misli se da su to bile biljne droge koje su izazivale halucinacije.



Share.

Leave A Reply