Večiti mladoženja, Jakov Ignjatović

0

Autor: Jakov Ignjatović
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

O piscu i delu

Rođen u samom srcu Mađarske, u gradu Sentandreji, 1824. godine, Jakov Ignjatović je bio poznat po tome što je u vreme revolucije 1848. godine otvoreno stao na stranu Mađara, za razliku od većine tadašnjih Srba koji su bili na strani Austrije.

Čuveni srpski književni kritičar, Jovan Skerlić je smatrao da je Jakov Ignjatović zapravo prvi realista u našoj književnosti, te da je upravo on tvorac takozvanog društvenog romana.

Srpski pisac Jakov Ignjatović, iako je stvarao van granica Srbije se smatra čuverem srpske prošlosti i narodne tradicije na području srpske Sentandreje. Ovo mesto nadomak glavnog grada Mađarske su naselili Srbi koji su bežali iz svoje zemlje zbog turske vlasti. Iako je mnogo držao do srpske narodne tradicije, Jakov Ignjatović je ipak smatran nekom vrstom izdajnika, a ponajviše zato što je želeo da razvije tolerantan odnos između Srba i Mađara. Takođe, Mađarsku je smatrao svojom drugom domovinom, što na neki način i jeste bila za njega.

Preminuo je 1888. godine u srpskom gradu Novom Sadu.

Tema lektire “Večiti mladoženja”

Iako možda i ne izgleda baš tako, osnovnom temom lektire ” Večiti mladoženja “ se smatra prikaz odnosa između starog i novog sveta, odnosno stanje starije i mlađe generacije.

Veciti mladozenja analiza prepricano

Analiza lektire “Večiti mladoženja“

Lektira ” Večiti mladoženja “ se smatra društvenim, to jest socijalnim romanom. Po mišljenju pisca ovog dela, socijalni roman bi trebalo čitaocu da prikaže društveni život određenog podneblja, ali na specifičan način: sa dosta takozvanog zdravog humora.

U romanu ” Večiti mladoženja “, Jakov Ignjatović opisuje društveni uspon, a zatim i pad srpske porodice iz Sentandreje, a na globalnom planu to je zapravo prikaz celokupnog srpskog građanskog društva na teritoriji tadašnje Ugarske.

Vrlo je precizno opisao ono što mi znamo kao “ generacijski jaz “, odnosno “ sukob generacija “. Iako ne precizno određene, u lektiri ” Večiti mladoženja “, Jakov Ignjatović stvara dve tematske celine. Pažljivom analizom lektire je primetno da do desetog poglavlja daje prikaz starije generacije, a od sledećeg poglavlja prikazuje pripadnike mlađe generacije.

Čitava lektira ” Večiti mladoženja “ je zasnovana na sukobu. I to sukobu očeva porodica i njihove dece. Vrlo je primetan i različit odnos pripadnika ove dve generacije prema novcu : dok su očevi sticali, čuvali i bili spremni da preduzmu različite rizike, te se uhvate u koštac sa svim problemima, dotle pripadnici mlađe generacije pribegavaju, za njih lakšim načinima, te jednostavno samo troše ono što su nasledili. I naravno, na kraju propadaju.

Lektira ” Večiti mladoženja “ se smatra jednim od najuspešnijih dela Jakova Ignjatovića. To se najpre odnosi na kompoziciju, koja je izuzetno sređena i potpuna, ali i na realistični prikaz likova. Kako je zabeleženo i sam pisac je rekao: “ U delu sam crtao slike i karaktere onakvi kakvi se i u životu pokazuju, realistički, kako jesu a ne kako bi se htelo. “ Zato i pored podrobne analize, dovoljno je samo razumeti ovu piščevu rečenicu, pa ćete razumeti i njegov književni postupak…A sve će vam to sigurno mnogo pomoći kada budete obrađivali lektiru ” Večiti mladoženja “ ili, pak pisali sastav iz srpskog jezika na temu ovog dela.


Glavni likovi lektire “Večiti mladoženja“

U lektiri ” Večiti mladoženja “ su prisutni likovi tri prijatelja, njihovih supruga i dece. I oni se smatraju glavnim likovima romana.

Ipak, nećemo govoriti o svakom ponaosob, jer su svakako najupečatljiviji likovi Sofronije Kirić, odnosno Sofra i jedan od njegovih sinova, Šamika.

Sofra vodi prodavnicu i kafanu i bogatiji je od svojih prijatelja: Isaila Čamčića, zvanog Čamča i Jovana Krečara. Reč je o vrednom čoveku, sposobnom trgovcu, koji itekako zna da vodi posao. Svoje bogatstvo je zaradio radeći, ali i štedeći svaku paru. A kada je došlo do inflacije, iskoristio je priliku i obogatio se.

Imao je petoro dece sa gospođom Sokom, ali je sve nade polagao u jednog od svojih sinova, Šamiku. Njemu je davao uvek novca, često i više nego što mu je trebalo ili je tražio. Šamika je studirao pravo, lepo je izgledao i bio je omiljen u svakom društvu, a naročito među ženama. Nije pio, niti lumpovao po kafanama, kartao se vrlo retko i uvek u otmenom sruštvu. Vodio je računa o svom izgledu i oblačio se po poslednjoj modi. Krasile su ga i visokomoralne osobine, uvek je bio pun razumevanja, spreman da pomogne svima, a naročito prijateljima.

Često je posećivao balove i igranke, odlazio u pozorište. Imao je dara i za pevanje, a svirao je gitaru i flautu.

Ali…uz sve navedeno, nikako nije mogao da pronađe ženu za sebe. Ne da je bio probirljiv, nego mu se jednostavno nije dalo. Majčinom smrću, Šamika gubi onu istinsku potporu, te mu ženidba još teže ide.

Nakon bezbrojnih pokušaja da pronađe idealnu ženu za sebe, Šamika umire neoženjen, te mu na grobu stavljaju epitaf ” Večiti mladoženja “.

Ne treba zaboraviti ni Šamikinog rođenog brata Peru, koji mu je sušta suprotnost. Pera se vremenom otuđio od porodice, sve je rasprodao što mu je otac dao. Pokazao je izuzetnu surovost prema ocu, želeći u jednom trenutku da ga ubije zbog novca. Pažljiva analiza lektire ” Večiti mladoženja “ ukazuje da upravo ova scena u romanu predstavlja početak kraja porodic Kirić.

Kao što su Pera i Šamika prikazani kao suprotnosti, tako su i dve Sofrine kćerke, Lenka i Katica sušte suprotnosti. Dok Katica poštuje očevu volju i ne udaje se za onoga koga voli, dotle se Lenka udaje bez očevog dopuštenja i mimo njegove volje za nekog sudiju. Lenka se ubrzo otuđuje od porodice, a Katica se povlači u sebe.

Prepričano delo “Večiti mladoženja“ za pismeni sastav

Radnja lektire ” Večiti mladoženja “ počinje prikazom likova, kako bi se čitalac upoznao sa njima i njihovim osobinama. Reč je o tri dobra, nerazdvojna prijatelja: Sofri, Čamči i Krečaru. Sva trojica su oženjeni, s tim što Sofra ima petoro dece, Krečar jedno, a Čamča ih nema.

Oni kreću zajedno na put u poljski grad Krakov. Tamo bi trebalo da stignu na vašar kako bi kupili tkanine i prodavali vino. Međutim, to njihovo putešestvije se odužuje, jer ga je Čamča namerno pokušavao da produži na različite načine.

Dalje priča prati njihovo putovanje, prisutni su opisi različitih sela kroz koja prolaze, te događaja koji ih na tom putu prate. Na putu se razbole Sofra i Krečar, ali ozdravljuju i vraćaju se kućama.

U drugom delu lektire ” Večiti mladoženja “, Jakov Ignjatović opisuje šta se događa u životima njihove dece. Pa tako Sofri umire ćerka Pelagija, iz nepoznatog razloga, a za njom ubrzo i Soka, Sofrina žena. Ubrzo mu se ostala deca udaju, žene ili otuđuju na neki način od porodice, a jedino izgleda da će Šamika postići nešto u životu. Međutim, ne biva baš tako…Ni on ne uspeva da se skrasi i umire neoženjen, a mnoge žene koje su ga za života volele mu napišu na grobu “ ” Večiti mladoženja “ i vrlo često posećuju njegov grob. Nakon smrti ćerke Katice, umire i Stari Sofra, tužan jer nije dobio naslednika koji će nastaviti da vodi radnju i kafanu.



Share.

Leave A Reply