Pripovetka “Vođa”, Radoje Domanović

0

Autor: Radoje Domanović
Književni rod: epika
Književna vrsta: satirična pripovetka

O lektiri “Vođa“

Pripovetka “ Vođa “, Radoja Domanovića je političko – društvena satira. U satirama se ismevaju određene pojave u nekom društvu ili, pak osobine kod pojedinih ljudi, obično onih koji su na vlasti. A Domanović je maestralan u tom pogledu.

Njegova pripovetka “ Vođa “ je ugledala svetlost dana početkom 20. veka, tačnije 1901. godine, mada je njena tematika aktuelna i u savremeno doba.

Tema pripovetke “Vođa“

Osnovna tema lektire “ Vođa “ je slepa poslušnost naroda tada aktuelnom vladaru Srbije, poslednjeg iz dinastije Obrenović.

vodja radoje domanovic

Analiza pripovetke “Vođa“, Radoje Domanović

U lektiri “ Vođa “ je vrlo jasna fabula, sa uzročno – posledičnim tokom, što znači da se jedna situacija sasvim logično nadovezuje na drugu. Pripovedanje ima hronološki tok.

Već na samom početku pripovetke, čitalac se upoznaje sa stanjem u zemlji koja je opisana, odnosno tadašnjoj Srbiji, ali i sa izgledom njenih stanovnika koji su “ bleda, ispijena lica, tupa, mutna, gotovo besvesna pogleda. “ Oni su učesnici zbora na kome treba da odluče da li će potražiti neku drugu zemlju, jer je ova neplodna. Tako se nameće čitaocu, zapravo srž ovog dela, a to je iskonska potreba svakog pojedinca da teži boljem životu i boljim životnim uslovima, a ispod svega toga je potraga za mističnom “ obećanom zemljom “.

Naravno, bitna je razlika između biblijske priče o “ obećanoj zemlji “ i one koja je opisana u lektiri “ Vođa “, Rodaja Domanovića. Ova pripovetka je primarno satirična, te je prisutan ironičan, kritički ton. I vođa naroda, ali i sam narod je meta kritire, to jest satire. Ne ismeva Domanović samo vlast poslednjeg Obrenovića, već i narod koji ga slepo sluša.

Upravo zbog ovako interesantne teme i kritičkog, odnosno ironičnog osvrta na nju, lektira “ Vođa “, Radoja Domanovića je primenljiva u svim vremenima i gotovo u svim zemljama. Jer, uvek će biti onih koji loše vode neki narod, a i onih koji će takvog vladara slepo slušati.

Glavni likovi u lektiri “Vođa“

U lektiri “ Vođa “, pored lika čoveka koga narod bira da ih odvede u neku bolju zemlju, a za koga se na kraju pripovetke ispostavi da je slep, prisutan je i lik govornika. Govornik nije imenovan i uvek se oslovljava sa Govornik. On je protivteža onima koji se dvoume, siguran u uspeh njihovog puta i spreman da slepo prati i sluša vođu, ne shvatajući pri tom, ni jednog trenutka da je čovek koji ih vodi zapravo slep. Naprotiv, on ubeđuje narod da je vrlo mudar, jer samo ćuti i gleda u daljinu, zamišljeno.

Uz ova dva lika, u lektiri “ Vođa “ prisutan je i kolektivni junak, odnosno narod koji slepo sluša Govornika i Vođu. Mada i među njima, kao i u svakom narodu, postoje oni koji su vrlo brzo shvatili da ih odabrani vođa ne vodi nikuda, a nekmoli u “ obećanu zemlju “, pa su se predomislili i vratili svojim kućama. Takvi su, čini se retki, ali ih ima.


Prepričana lektira “Vođa“ za pismeni sastav

Samo prepričavanje pripovetke “ Vođa “, Radoja Domanovića, možda i ne bude toliko interesantno, jer ne može da oslika pravu priču. Zato je mnogo bolje, ako imate sastav iz srpskog jezika na temu lektire “ Vođa “ da ovu pripovetku pročitate u celini, jer nije naročito dugačka, a sigurno ćete je bolje razumeti i, naravno napisati mnogo bolji sastav ili pismeni zadatak iz srpskog jezika.

Na samom početku pripovetke pisac uvodi čitaoca u osnovnu temu. U sceni zbora naroda jedne zemlje, ljudi pokušavaju da se dogovore kuda treba da krenu kako bi pronašli bolje uslove za život, jer u zemlji u kojoj žive ih nemaju. Tu se pojavljuje Govornik, koji ih ubeđuje da treba da krenu na put u neku “ obećanu zemlju “, jer je ova njihova potpuno neplodna, ali im i predlaže da izaberu nekoga ko će ih voditi. Ubrzo se odlučuju za jedinog među njima koga niko ne poznaje i za koga smatraju da je vrlo mudar, jer malo govori, a puno razmišlja zagledan u daljinu.

Tako sa odabranim vođom kreću na svoje putovanje. Međutim, ubzo shvataju da to nije tako jednostavno ni lako, kako su zamišljali, jer nailaze na brojne fizičke prepreke, a svi su uglavnom već iznemogli i gladni. Vođa upada u jame, strnjiku, žbunje…a oni smatrajući da to tako treba, pokušavaju da savladaju te prepreke.

Mnogi među njima polako napuštaju putovanje, vraćajući se kućama. Na kraju ih ostaje tek nekoliko. Govornik to saopštava vođi, koji zbunjeno pita zar nisu svi tu. Kada mu Govornik kaže da pogleda i videće da ih je svega nekolicina ostala, vođa priznaje da je slep. Zanimljivo je da Govornik upita da li je oslepeo na tom putovanju, aludirajući na to da mu ipak veruje. Ali vođa kaže da je slep od rođenja, te na govornikovo pitanje kuda će, odgovara jednostavno: “ Ne znam! “

Citati iz pripovetke “Vođa“

Mi moramo znati kuda idemo, inače možemo propasti gore mesto da se spasemo. Ja predlažem da izaberemo vođu, koga svi moramo slušati i koji će nas voditi pravim, najboljim i najprečim putem.

Dabome, ćuti čovek i misli nešto. To ne može biti druge nego da je vrlo pametan!

Tužno je pogledati tu masu bednog stanovništva koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome su grobovi predaka njihovih.
Nema, brajko, ništa bez muke! Valja se i promučiti ako mislimo uspeti!
Prošlo je još vremena. Broj putnika sve manji i manji. Svaki dan odnese po nekog. Neki su napuštali takav put i vraćali se natrag.



Share.

Leave A Reply