Don Kihot, Migel de Servantes

0

Autor: Migel de Servantes Saavedra
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Zanimljivosti o romanu “Don Kihot“

Možda niste znali, ali roman “ Don Kihot “ se smatra najviše prevođenim delom u celom svetu, odmah nakon Svete knjige svih hrišćana, “ Biblije “.

Iako pripada renesansi, Servantes se smatra tvorcem modernog romana, a njegovo delo “ Don Kihot “ mnogi smatraju osnovom zapadnoevropske književnosti, ali i “ jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog “ Zlatnog veka “”.

Roman “ Don Kihot “ je objavljen početkom 17. veka u dva dela, ali pod drugim naslovom. Naime 1605. godine je objavljen “ Veleumni plemić Don Kihot od Manče “, a 10 godina kasnije i drugi deo romana, pod nazivom “ Drugi deo veleumnog plemića Don Kihota od Manče “. Delo je objavljeno u Madridu i sadržalo je veliki broj štamparskih grešaka. Ubrzo su se pojavila mnoga nova izdanja, prvenstveno štampana u: Valensiji, Lisabonu, Aragonu, ali i Briselu. U Barseloni 1617. godine se pojavljuje prvo zajedničko izdanje prvog i drugog dela.

Tema lektire “Don Kihot“

Čak i podrobnom analizom lektire “ Don Kihot “ je prilično teško utvrditi precizno temu dela. Razlog za to je što je roman izuzetno slojevit, pa se tako nameće ne samo jedna tema. U osnovi, glavnom temom dela se smatra pitanje pronalaženja ideala u stvarnosti, ali i pitanje da li realnost rađa maštu ili je obrnuto.

Iz te, da kažemo glavne teme lektire “ Don Kihot “ proističu i druge teme, odnosno pitanja, poput: da li je moguće pronaći ideal u ljubavi ili u politici, književnosti, ali i da li je moguće pronaći ideal pravde. Sve te teme zajedno i mogući odgovori na pitanja čine srž romana “ Don Kihot “.

don kihot analiza

Analiza dela “Don Kihot“

Prvo na šta treba obratiti pažnju kada je analiza lektire “ Don Kihot “ u pitanju jeste vreme njenog nastanka. Kada se to uzme u obzir, apsolutno je jasno zašto se smatra osnovom zapadnoevropske kulture, te jednom od najprevođenijih knjiga na celom svetu.

Do danas nije tačno utvrđeno gde je Servantes pronašao inspiraciju za ovo maestralno delo, mada postoje brojne pretpostavke.

Struktura romana na prvi pogled deluje kao da nema nekog posebnog reda, međutim tako je samo na prvi pogled. Zapravo, struktura lektire “ Don Kihot “ je pažljivo građena i vrlo je kompleksna.

Roman “ Don Kihot “ se ne može svesti ni pod jednu određenu vrstu, jer u sebi sadrži karakteristike mnogih: od ubačenih novela, preko viteških romana do ubačenih rasprava. Sve to je Servantes maestralno uklopio u tok glavne radnje.

Iako nije dokazano do sada, već se sve zasniva na pretpostavkama, smatra se da je prvo poglavlje prvobitno trebalo da bude kratka priča i posebna literarna celina. Da li je tako ili ne, ne znamo, ali je sigurno da je pisac upravo od te celine razvio dalji tok lektire “ Don Kihot “.

U romanu su prisutni kako, da tako kažemo ozbiljni delovi, tako i oni koji u sebi sadrže komične elemente. Prisutne su i anegdote iz naroda, te poslovice, ali i ozbiljne besede.

Lektira “ Don Kihot “ obiluje takozvanim ubačenim novelama, odnosno samostalnim pričama, koje čak i ako bi se izbacile iz romana ne bi poremetile tok radnje. I to je jedna od specifičnosti Servantesovog dela.

Analiza glavnog lika romana “Don Kihot“

Glavni lik lektire “ Don Kihot “ je, naravno Don Kihot.

Osnov za tumačenje lika Don Kihota, prema mišljenju mnogih koji su se bavili analizom ove lektire je ludilo, odnosno njegova “ veleumnost “, kako je primarno i glasio naslov ovog romana. S tim što u toj njegovoj “ veleumnosti “ postoje tri oblika, odnosno aspekta i to: on veruje da su se događaji koji su opisani u viteškim romanima zaista zbili, zatim se usled tog verovanja u njemu rađa ideja da je sasvim logično postati vitez, te u trećem aspektu se pojavljuje svojevrsna iskrivljena percepcija, jer on sada umesto obični stvari vidi ono što je njegova mašta istkala, odnosno umesto ovaca vidi vojsku, umesto mladih seljanki vidi princeze, krčme su sada dvorci i tome slično.

Međutim, kada nije u ovakvom stanju, Don Kihot je prikazan kao razborit i mudar čovek. Bez obzira da li je u stanju “ veleumnosti “ ili ne, jedno je sigurno: Don Kihoto srce je plemenito i uvek je spreman da pomogne svakome, a za dobrobit čitavog čovečanstva.

Prepričano delo “Don Kihot“ za pismeni sastav

Ukoliko mislite da možete da napišete dobar sastav iz srpskog jezika na temu lektire “ Don Kihot “ ili, pak da dobro uradite pismeni zadatak sa istom temom, samo na osnovu prepričavanja dela, bojim se da neće biti baš tako lako. Iako je roman “ Don Kihot “ prilično obiman, svakako vam preporučujem da ga pročitate, jer ćete jedino tako doživeti ovo maestralno delo na pravi način. No, vaša volja…mi ćemo ovde pokušati da na što bolji način prepričamo lektiru “ Don Kihot “ i damo vam, barem osnovne snernice za analizu dela ili pisanje sastava iz srpskog jezika.

Već na samom početku romana, Servantes uvodi glavnog junaka, opisujući ga kao sredovečnog čoveka, koji živi sa svojom nećakom i domaćicom kuće, u jednom mirnom mestu u Manči. Alonso živi vrlo mirnim i prilično nezanimljivim životom, čitajući mnogo, a ponajviše viteške romane. U trenutku kada je preterao sa čitanjem i kako kaže pisac “ osuši mu se mozak “ od toga, te se njegova fikcija pretvara u stvarnost. Alonso tada odlučuje da se poistoveti sa vitezovima o kojima je čitao i sam postane lutajući vitez, koji pomaže drugima i doživljava brojne avanture. Pronašao je stari oklop i oružje, izglancao ga, odredio sebi damu, kojoj će posvećivati sve svoje pobede…dakle, sve kao da je pravi vitez.

Odabrana dama je zapravo bila seljančica iz susednog sela, po imenu Aldonsa Lorenco, ali joj Alonso nadenu drugo ime: Dulsineja od Toboza. Sebe je prekrstio u Don Kihota od Manče, a svog konja je nazvao Rosinante. Tako je krenuo u prvu avanturu, koja je trajala samo jedan dan. Ubrzo je u jednoj krčmi, za koju je on mislio da je začarani dvorac, dobio prve batine, ali i savet od krčmara da potraži štitonošu. Na putu ka kući, sreće neke trgovce koji ismevaju i njega i njegovu damu, te još jednom dobija batine. Tako prebijenog ga pronalazi njegov komšija, po imenu Pedro Krespo i vodi ga kući.

Tokom njegovog oporavka, domaćica kuće u dogovoru sa njegovim prijateljima spaljuje sve viteške knjige, ali i zazida biblioteku, verujući da su to glavni krivci za ponašanje Don Kihota.

Pa ipak, on ne odustaje od svoje ideje. Kada se oporavio, poziva svog komšiju da mu bude štitonoša i krene sa njim u nove avanture. Sančo Pansa pristaje, ali uz obećanje da će dobiti titulu guvernera ostrva. Tako oni kreću u nove avanture zajedno, te se nižu različiti događaji, od kojih je svakako najupečatljiviji onaj u kome se bore protiv vetrenjača, u kojima Don Kihot vidi zapravo strašne divove.

Drugi deo lektire “ Don Kihot “ je, naizgled drugačiji od prvog. To jest u njemu se menja odnos glavnog junaka prema avanturama. Dok je u prvom delu silno želeo da postane vitez, kao junaci njegovih romana, dotle u drugom počinje da se preispituje, te dozvoljava da ga drugi ubeđuju i pokušavaju da stvore privid, pželeći da ga ubede da treba da odustane od svoje ideje. Na kraju u tome uspeva njegov prijatelj po imenu Sanson Karasko. On je sam krenuo za svojim prijateljem želeći da mu pomogne, te se silom prilika pretvorio u Viteza od Belog Meseca i pobedio Don Kihota u dvoboju. Zatim ga je naterao da se vrati kući, te da obeća da neće kretati u nove avanture barem godinu dana.

Lektira “ Don Kihot “ se završava potpunom transformacijom glavnog junaka, te njegovim ozdravljenjem. Međutim, on je sada potpuno razočaran stvarnošću, rezignirano priznaje svoju zabludu, odriče se viteštva i ubrzo odlazi sa ovoga sveta.



Share.

Leave A Reply