Evgenije Onjegin, Aleksandar Sergejevič Puškin

0

Autor: Aleksandar Sergejevič Puškin
Književni rod: epsko – lirski
Književna vrsta: roman u stihu

Zanimljivosti o lektiri “Evgenije Onjegin“

Ono što se navodi kao posebna zanimljivost vezana za ovo Puškinovo delo jeste podudarnost načina na koji je stradao Lenski i sam pisac. Naime, opšte je poznato da je i sam Puškin izgubio život u dvoboju, kao i jedan od glavnih junaka njegovog dela ” Evgenije Onjegin “.

Kako se pretpostavlja, Puškin je započeo sa pisanjem ovog dela 1823. godine, a 8 godina nakon toga je završio. Roman u stihovima ” Evgenije Onjegin “ je prvobitno izlazio u delovima, odnosno pevanjima, a u jednom tomu je prvi put objavljen 1833. godine, pa se ta godina često navodi kao prva godina izdanja lektire ” Evgenije Onjegin “.

Tema dela “Evgenije Onjegin”

Osnovna tema romana ” Evgenije Onjegin “ je život mladih plemića u Rusiji 19. veka.

Mesto i vreme radnje

Radnja romana u stihu ” Evgenije Onjegin “ je smeštena u Rusiju, početkom 19. veka, tačnije u dvadesete godine tog veka.

Evgenije Onjegin analiza

Analiza lektire “Evgenije Onjegin”

Roman u stihovima ” Evgenije Onjegin “ u strofama sa četvorostopnim jambom, a u skladu sa tipom rime ( muška ili ženska ) strofe sadrže 8 ili 10 stihova. Za ovu lektiru se vezuje i takozvana “ onjeginska strofa “, koju čini 14 stihova.

U lektiri ” Evgenije Onjegin “ je prikazan život ruskog plemstva početkom 19. veka. Kroz likove dva glavna junaka, Onjegina i Lenskog pisac prikazuje čitavo rusko društvo.

Sam pisac je stavio sebe u ulogu posmatrača, koji jednostavno čitaocu ukazuje na karakteristike likova.

Iako su svi likovi lektire “ Evgenije Onjegin “ vrlo brižljivo stvarani, čini se da je Tatjanin lik najupečatljiviji i da je upravo Puškin zaslužan za mnoge buduće ženske likove u ruskoj književnosti.

Lektira “ Evgenije Onjegin “ predstavlja pravi prikaz života u Rusiji 19. veka, uz neverovatne motive iz ruskog folklora. Prikazana je ujedno patrijarhalna Rusija, ovekovečena prvenstveno u Tatjaninom liku, ali i ona modernistička, koja je na maestralan način oslikana u liku glavnog junaka romana.

Zanimljivo je da je Puškin na početku ovo delo zamislio kao parodiju komičnog epa “ Don Žuana “, čiji je pisac bio Bajron, te je shodno tome trebalo da bude više okrenuto romantizmu. Tek kasnije lektira “ Evgenije Onjegin “ dobija epitet realističnog romana. Možda je to razlog što se “ Evgenije Onjegin “ i danas sa radošću čita.

Glavni likovi lektire “Evgenije Onjegin“

Evgenije Onjegin je primer ruskog plemića koji je vodio računa mahom o materijalnom, zaboravivši onu drugu stranu. Baš iz tog razloga, nije uspeo da vidi u skromnoj Tatjani osobu koja bi ga mogla voleti celoga života, već to uviđa tek kada je vidi u drugačijim uslovima. On je tipičan primer takozvanog suvišnog čoveka u književnosti, odnosno osobe koja se ne oseća dobro u sopstvenoj koži. Onjeginu je, čini se bilo sasvim dovoljno da bude omiljen u društvu, kako bi bio zadovoljan. Takođe, iz njegovog ponašanja se vidi da nije cenio naročito prijateljstvo, niti ga je dovoljno poštovao.

Lenski je sušta suprotnost glavnom junaku. Bio je pun strasti, obožavao je poeziju, ljubazan, veseo, verovao je u prijateljstvo i pronalaženje srodne duše. Voleo je često da govori Onjeginu o sebi.

Tatjana je jedan od najsvetlijih ženskih likova ne samo ruske književnosti. Prostodušna, otvorena, blage naravi, mirna. Uvek zamišljena, ona je puno čitala.

Prepričano delo “Evgenije Onjegin“ za pismeni sastav

Na samom početku romana ” Evgenije Onjegin “, čitalac se upoznaje sa glavnim junakom u dečačkom dobu. Onjegin je bistar mladić sa puno talenata, ali čini se da je najizraženiji njegov talent bio da se odlično snalazi u ženskom društvu, te da lako pridobija srca mnogih dama.

Zatim sledi Onjeginov odlazak na ples gde upoznaje Tatjanu. Njena sestra Olga je verena za Onjeginovog prijatelja, Lenskog.

Prava radnja u lektiri započinje zapravo kada Onjegin dolazi na zabavu koju prirešuju u čast Tatjaninog imendana. Ona se zaljubljuje u njega i svoju ljubav mu izjavljuje čuvenim pismom. Upravo to Tatjanino pismo Onjeginu je jedna od najčešćih tema za sastav ili pismeni zadatak iz srpskog jezika, kada se obrađuje lektira “ Evgenije Onjegin “ zato bi bilo najbolje pročitati ga u celosti. Ali, Onjegin je odbija i počinje da koketira sa Olgom, iako je znao da je Lenski zaljubljen u nju. Taj postupak izaziva gnev u njegovom prijatelju, te ga on poziva na dvoboj. Nažalost, Onjegin ubija najboljeg prijatelja u dvoboju i odlazi da luta po sveu. Posle više godina, čitalac vidi Onjegina na zabavi u Petersburgu, na kojoj je i Tatjana, ali ovog puta kao udata žena.

Evgenije Onjegin tek tada, čini se shvata da je zaljubljen u nju i izjavljuje joj ljubav. Međutim, Tatjana ne prihvata njegove zakasnele ljubavne izjave i on opet odlazi na putovanja.

Citati iz lektire “Evgenije Onjegin”

Pišem vam – šta bih znala bolje?
I šta vam više mogu reći?
Sad zavisi od vaše volje
Prezrenje vaše da l’ ću steći.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se nećete odreći.
Što čovek manje voli ženu,
Tim lakše on se svidi njoj,

I pre zaplete dušu njenu
U sablazni i laži roj.
Razvrat je hladan i naduven
Nekada bio jako čuven
Zbog ljubavne veštine svoje:
Bez ljubavi uživao je.
Al’ zabava pristoji ova
Majmunskom soju ljudi slavnih
Iz dedovskih vremena davnih.
Sad bledi slava Lovlasova
Sa slavom žutih potpetica
I vlasulja sa gordih lica.

Ali je pismo od Tatjane
Uspelo živo da ga trone.

Al nisam stvoren ja za sreću,
I duša moja njoj je strana;
Vrlina vaših nikad neću
Dostojan biti ja, Tatjana.

Promenila se mnogo Tanja!
Bez sumnje, naš je Evgenije
Ko dete zaljubljen u Tanju.

Znam, razjašnjenje tužne tajne
Duboko će vas uvrediti.
Kakav će prezir plemeniti
Izreći vaše oči sjajne!
Šta hoću? S kakvom željom kobnom
Otvoriću vam srce svoje?
Kakvom će sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.
Moj čitaoče, ma ko bio,
Da oprostim se s tobom želim
Ko prijatelj i sadrug mio…

Pa zbogom. Ma šta putem smelim
Tražio ti kroz strofe moje;
Da l’ uspomene burne svoje,
Da 1’ odmor što od truda leči,
Da 1’ žive slike, jetke reči,
Il’ pravopisne moje greške,
Daj, bože, da bar jednu mrvu
Za maštanja, za radost prvu,
Za novinarske spletke teške
Nađeš nad mojim pognut slogom!
Raziđimo se s ovim. Zbogom!



Share.

Leave A Reply