Pismo Haralampiju, Dositej Obradović

0

O piscu dela

Dositej Obradović (pravo ime bilo mu je Dimitrije) rodio se u Čakovu, mestu koje je danas u Rumuniji. Godina njegovog rodjenja je dosta nejasna. Po nekim biografima on je rodjen 1739, a po drugima 1742.godine. Prevodeći strane knjige, on duh prosvećene Evrope prenosi na tlo srpske neprosvećenosti i zaostalosti. Postaje i prvi ministar za prosvetu, otvara Veliku školu u Beogradu, prvu bogosloviju, piše udzbenike… Umro je 1811.godine u Beogradu, gde je i sahranjen.

Kakvu formu ima pismo i po čemu je važno?

Tekst ima epistolarnu formu. Pismo je važno po tome što u sebi sadrži program ili poetiku Dositejevog prosvetiteljstva. U pismu je informacija o njegovoj nameri da izda delo „Sovjeti zdravog razuma“, mada je od te namere za neko vreme odustao i prvo štampao „ Život i priključenija“.

Pismo Haralampiju analiza

Kada je pisano pismo i kome je upućeno?

Pismo Haralampiju ili Ljubezni Haralampije je prvi štampan rad Dositeja Obradovića, pisan u aprilu 1783.godine. Upućeno je jednom prijatelju u trstu, Srbinu iz Hrvatske. U njemu nema ličnih, familijarnih tema. Nema ni intimnih poruka, ličnog i privatnog karaktera.To je  književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige, ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku bila neuobičajena, hteo je da obrazloži zbog čega se štampa baš na srpskom narodnom jeziku. Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. Zato je ovo pismo Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja i to mu daje poseban književnoistorijski značaj.

Šta sve saznajemo iz pisma?

Iz pisma saznaznajemo:

  1. Delo koje namerava da izda zvaće se Sovjeti zdravog razuma.
  2. Knjiga će biti napisana čisto srpski tako da je mogu razumeti svi „srpski sinovi i kćeri od Crne Gore do Smedereva i do Banata”.
  3. Knjiga će biti od „polze“ (koristi) narodu jer će u noj biti kao cveće izabrane misli iz knjiga učenih ljudi Francuske, Nemačke, Italije.
  4. Delo će biti štampano na narodnom jeziku zato što se tako radi svuda u svetu, a sve sa željom da ono stigne „ i do seljana, prepodavajući se najprostijemu narodu i čobanom, samo ako znaju čitati“.Razlog je taj da nema mnogo koristi od jezika koji u narodu „ od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojoj i sestram“. Ne treba se plašiti da će postojeći književni jezik (slavenoserbski jezik) zbog toga propasti.
  5. Ne treba stajati u mestu i uvek raditi po starom jer na to pristaju „samo prostota i glupost“. Treba uvek birati ono što je bolje i korisnije za sve.
  6. Knjiga će biti namenjena svima koji razumeju narodni jezik i koji žele da prosvete svoj um i da poboljšaju narav, nezavisno od toga kom zakonu i kojoj veri pripadaju, jer to nije važno i u Evropi se na to ne gleda. A za to što ima zla i tolike mržnje medju ljudima nije kriva razlika u zakonima, niti različita verska pripadnost, već nerazumnost, samoljublje i sujeta. Uzrok je u neprosvećenosti uma, koji još ne zna šta je to vredno i kako se prema onome što je dobro treba odnositi.Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: – Ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečeske, za braću Srblje, kojega su god oni zakona i vere.
  7. Za svoj rad on ne želi nikakvu nadoknadu. najveća nagrada će mu biti ako se neko od budućih naraštaja bude setio, posle mnogo godina, da kaže: „ovde leže njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večna mu pamet!“


Share.

Leave A Reply