Proces, Franc Kafka

0

Naslo: Proces
Autor:Franc Kafka
Vrsta: roman

O piscu:

Franc Kafka rođen je u Pragu 1883.godine. Prve pripovetke objavljuje već 1909. i od tada neprekidno piše i povremeno objavljuje pojedinačne prozne radove. Od 1902 godine pa do kraja života vodi prepisku sa mnogim prijateljima, ostavivši tako bogato svedočanstvo o sebi i svom vremenu. Kafka je za života malo objavio. Njegova najpoznatija  književna dela su: Razmatranja, Presuda, Preobražaj, Seoski lekar, Umetnik u gladovanju, Proces, Zamak, Amerika. Umro je 1924. godine od tuberkoloze.

Kakav je roman „ Proces“?

Roman Proces je ekspresionističko delo i moderan roman. Kafka u njemu realistički izvedenim postupkom daje sliku ljudske otudjenosti u svetu i nelogičnih pojedinosti koje čine da se stvarkost doživljava kao nestvarna, kao fantastika koja niče na tlusvakodnevice, ili pak kao neka zatvorena i tajanstvena stvarnost. To je moderan roman jer subjektivizuje vreme i prostor. Vreme je od niza trenutaka jer daje subjektivnu projekciju nesklada i sukoba bića i sveta i njegove demonske prirode, jer u njemu caruje zlo i biće je osudjeno na poraz.

U kakvom svetu živi Jozef K?

Jozef K živi u svetu bez duše i bez Boga. Duša je mrtva, Bog je mrtav, gradjanski svet je mrtav. Ne postoji akcija koja životu daje puni smisao. Sve je potonulo u sivilo svakodnevnog trajanja u kome se ne uspostavljaju razlike, nivoi gradjanske svesti, šarenilo ljudskog života. Nema ciljeva, nema sadržine. Svuda je ravnodušnost i beživotnost. Iz takvog sveta potiče i takav svet oličava Jozef K.

Proces franc Kafka

Osobine Jozefa K?

Jozef K je bankarski činovnik, otudjen, pragmatičan, vodjen samo svojim interesom, navikao da čini i preduzima samo ono što je korisno. Živi bez viših ciljeva i dosta monotono: do kasno uveče radi u kancelariji, ide u pivnicu, susreće iste ljude, jednom nedeljno ide nekoj devojci. On živi u društvu a ne zna za skrivene mehanizme po kojim to društvo funkcioniše. Nikada se nije interesovao za norme i zakone tog društva, niti je bio obuzet opštim problemima tog društva i tudjim nevoljama. On kao i drugi, traje u svojoj samoći, ljušturi i apatiji, sve do onog jutra kada su došli ljudi u crnom da ga uhapse. Bio je iznenadjen ali se čak ni tada nije mnogo uzbudio.

Šta je to što odredjuje Jozefa K kao ličnost, kao socijalno, psihološko i filozofsko biće?

Prema mišljenjima tumača Procesa i Kafkinog junaka, mnogo je besmislenog i osobitog u njegovim postupcima i u njemu samom. Iako treba da predje put od potpunog nepoznavanja društva do nekih saznanja o njemu on to ne uspeva i do kraja života nije mogao da ovlada lavirintima koji vode do istine. Zato je i ono što je saznao o svetu samo delimična i nepotpuna slika o tom svetu.

Do kakvih postavki o Jozefu K dolazi čitalac?

  1. Jozef K ima trideset godina, živi bez problema i dilema,sa odredjenim navikama, spokojan, zadovoljan i sasvim uklopljen u društvo.
  2. Sve do susreta sa sveštenikom pokazuje ne poznavanje birokratskog sistema koji poput neke mašine mrvi ljude, a da se pri tom ne zna ni ko to čini ni zašto. Zato ide od jednog do drugog i traži načine da što više sazna o sudu, sudijama i višim institucijama.
  3. Prvi njegov nesporazum sa društvom nastaje kada mu upadnu u stan i kada ga hapse, uskraćujući mu slobodu i čineći njegovu ličnost obespravljenom.
  4. Prvo ga muči nelagodnost, koja prelazi u nespokojstvo, a pri prvom isledjenju prelazi u protest i bunt koji kratko traju i njih zamenjuje osećanje nemoći.
  5. Njegovo prvo saznanje je da je i on kao i svaki pojedinac tog društva, u mreži neke velike organizacije u kojoj rade podmitljivi stražari, tupoglavi nadzornici, istražne sudije ne previše pametne, pisari, žandarmi i drugi u čijim rukama je sudbina pojedinca.
  6. On ima pasivan odnos prema institucijama, čije poreklo teško može da se odredi. Čak postaje i egoističan i praktičan pa kaže „ ja nisam pozvan ovde da nešto popravljam“.
  7. Jozef K se imesto za pobunu i akcioju opredeljuje za sigurnost, za potčinjenost, prilagodjavanje i iščekivanje, što je pogrešno. Pomirljivost sa situacijom u kojoj se nalazi jeste pristajanje ns proces, a pristajanje na proces jeste nesvesno priznavanje krivice iako svesni deo Jozefa K ne priznaje krivicu.
  8. Jozef K nije čovek unutrašnjih promena- njegovo biće se ne preobražava i do kraja ostaje bez širih saznanja o svetu. On je čovek ograničenih duhovnih vrednosti i rutinskog načina življenja. Nije čovek traganja i izazova, već statičan i jednostavan čovek. Ako ponegde ima kretanja to je samo u fizičkom smislu.
  9. U susretu sa sveštenikom on dolazi do saznanja da se „ od laži gradi poredak u svetu“, u čemu se vidi nihilistički odnos Jozefa K prema svetu.
  10. U osnovi ponašanja Jozefa K i njegovog mirenja sa onim što ga je snašlo leži strah. On je čovek straha, pa zato i ta poslušnost pred onima koje niti je video, niti šta o njima zna.
  11. Jozef K je apsurdni čovek u apsurdnom svetu. Umro je a nije saznao pravu istinu ni o vlastima, ni o svetu pa zato i pitanja na kraju dela: „ Gde je sudija koga on nikada nije video? Gde je visoki sud do koga nikada nije došao?…“

Šta je to što svet čini apsurdnim?

Apsurdnost je u tome što ljudima vladaju institucije (sudovi) u ime nekih ciljeva o kojima pojedinac ništa, ili sasvim malo zna. One odlučuju o krivici i sudbini čoveka, po merilima koje one odredjuju. Apsurdno je to što se i crkva nalazi na toj strani i što se čovek oseća bespomoćnim, a u svemu tome zdrav razum i logika mnogo ne pomažu.

Skriveni smisao romana

Po nekima je skrivena smisao romana je kritika totalitarnog društva jer ukida slobodu, izaziva strepnju i strah, otudjuje državu od čoveka i čoveka od čoveka, ubija ličnost i duh i obezličava jedinku koja postaje osudjena na neizvesnost i nesigurnost trajanja.

Po drugima je pisac predvideo buduću sliku totalitarnih sistema i sila oličenih u staljinizmu i hitlerizmu

Po nekima je skriveni smisao romana u Jozefovom saznanju da se od laži gradi poredak u svetu i da upravo na lažima počiva poredak celog sveta i vladavina svih moćnih, bez obzira da li je moć oličena u pojedincu , jednom društvu i državi, ili pak u globalnim ciljevima većeg broja državnih zajednica i moćnih sila koje traže od manjih da im se povinujui i da ih slede.



Share.

Leave A Reply