Predlozi – šta su, šta označavaju i kako ih prepoznati

Evo male pomoći za spremanje prijemnog iz srpskog jezika. Objašnićemo šta su predlozi, šta označavaju, kako ih prepoznati uz dosta primera i napomena na šta posebno treba obratiti pažnju.

Šta su predlozi?

Predlozi su pomoćne reči koje se upotrebljavaju ispred zavisnih padeža samostalnih reči i imeničkih sintagmi u zavisnim padežima da označe njihov odnos prema drugim delovima rečenice. Obično stoje ispred imenica ili imeničkih zamenica i utiču na njihov oblik.

NAPOMENA: Jedino predlog radi može stajati iza ovih reči.

Primer: Uradićemo to radi istine. Uradićemo to istine radi.

Šta označavaju predlozi?

Oni najčešće označavaju:

1. Prostorni odnos: Trče po  parku. Idem iz škole. U selu, na grani, pred kapijom, pored drveta, pred kućom, nad knjigom, pod planinom, iz učionice, niz brdo, k njemu…
2. Vremenski odnos : Od prošle godine stanuje u ovoj zgradi. Zovi me u svako doba. Pred veče,  s proleća, za vreme raspusta…
3. Odnos uzroka: On pati zbog tebe.Od hladnoće, iz obazrivosti…
4. Odnos cilja: Otišla je u banju radi lečenja. Svratio je po svoje stvari.
5. Odnos poredjenja: Belji je od belog snega.Sladja je od meda.
6. Odnos zajednice: Milica se igra s Jovankom.pozdravio se sa njima.
7. Odnos namene Pripremio je ogrev za zimu.Knjige su kupljene samo za decu.
8. Odnos načina: Govorio je s poštovanjem.
9. Odnos pravca: Idem prema selu.

NAPOMENA: Često se prave greške u upotrebi predloga RADI i ZBOG. Predlog ZBOG iskazuje uzrok koji je izazvao neke posledice, dok predlog RADI iskazuje cilj ili nameru.

Primeri:

• Otišao je doktoru zbog bolesti. (Bolest je bila uzrok odlasku lekaru)
• Otišao je doktoru radi izlečenja. (Izlečenje je cilj odlaska lekaru)

Ostale upotrebe predloga

• Neki predlozi se mogu upotrebiti kao rečca. To su: osim, do, mesto.

Primeri:

• U celom selu niko nije ostao osim jedne osamdesetogodišnje babe. (predlog osim je upotrebljen sa značenjem reči za izuzimanje – jedino, samo)
• Njemu niko ne može pomoći do ti (jedino ti).
• Naoružali su se najpre vilama, grabuljama i kosama mesto vatrenim oružjem. (mesto varetim oružjem – a ne vatrenim oružjem).
• Gonili su ga do na granicu.(misli se upravo ili čak)
• Predlozi se mogu upotrebiti i uz priloge za vreme: letos, zimus, jesenas, sinoć, juče, lani, onomad, danas…

Primeri:

• Čekam ovde od jutros.
• Od lani nije bio u svome selu.

Šta odredjuju predlozi?

Predlozi preciznije odredjuju opšte značenje padežnih oblika. Na primer jedno od opštih značenja lokativa je prostorno ili mesno značenje, a to značenje se precizira predlozima NA, U, PO. Sveske su na stolu; u stolu; po stolu.

NAPOMENA: Kada odredjuju glagole onda su prilozi a ne predlozi!!! Primer:Popeli su se više. Spustite niže crtu.

Kako se predlozi dele po morfološkom obliku?

Dele se na:

1. PRAVE PREDLOGE – to su foneme ili skupovi fonema: u, o, uz, od, iz, sa, za, nad, pred, pod, ka…
2. NEPRAVE PREDLOGE- oni su postali od priloga : blizu, niže, više, pre posle i od imenica:vrh, dno, čelo, duž, put…Ovi prilozi i menice kada stoje uz neki oblik imenice ili zamenice su predlozi. Primeri: Niže kuće je lepa bašta. On stanuje blizu Vas.

NAPOMENA: I medju pravim i medju nepravim predlozima javljaju se proste i složene reči.

1. Pravi predlozi – nad i iznad ( nad- prosta reč; iznad složena reč)
2. Nepravi predlozi – duž i uzdiž (duž- prosta reč; izduž-složena reč)
   

 Kada se predlozi upotrebljavaju sa nepostojanim a, a kada bez?

Da li će se predlog završiti suglasnikom ili samoglasnikom zavisi od glasa kojim počinje reč ispred koje stoji predlog.

Kada reč počinje istim ili sličnim glasom dodajemo a: sa snoplja, sa zavese, sa žbuna, sa šešira, ka kući, niza stranu.

Ne zaboravite da se predlozi  javljaju samo uz zavisne padeže:

Genitiv: od, iz, sa, do, bez, blizu, kod, kraj, iznad, između, oko, pored, ispod, ispred…

Dativ: k, ka, prema, nasuprot..

Akuzativ: uz, niz, u, kroz, na, za…

Instrumental: s, sa, nad, pod, za, među…

Lokativ: po, u, na, o, pri…