Tvrdica, Molijer

Autor: Žan Baptist Poklen Molijer
Književni rod: drama
Književna vrsta: komedija

O piscu i delu

Molijer je rođen u Parizu 15. januara 1622. godine. Otac mu je bio kraljevski sobar i dekorater, pa se i dečak bavio tim poslom. Međutim, ubzo je prevagnula njegova ljubav prema pisanju, te vremenom postaje jedan od najbolji francuskih, a kasnije i svetskih pisaca komedija. Godine 1643. počinje da koristi pseudonim Molijer, po kome ostaje poznat. Bavio se i glumom. Njegova komedija “ Smešne precioze “ se smatra prekretnicom u njegovom celokupnom stvaralaštvu, jer je prvo delo koje mu donosi veći uspeh. Pored toga što je pisao komedije i glumio u njima, Molijer ih je i režirao. Čak je imao i sopstvenu pozorišnu trupu i pozorište “ Illustre Theatre “. Njegova pozorišna trupa je brojala 10 članova, a predstave je izvodila širom Francuske, mada najviše u: Lionu i Avinjonu.

Posebno je zanimljiv podatak da je veliki Molijer preminuo na “ daskama koje život znače “, 17. februara 1673. godine, igrajući jedno od njegovih dela “ Uobraženi bolesnik “.

Pored ostalih, napisao je i: “ Smešne kaćiperke “, “ Mizantrop “, “ Škola za žene “, “ Tartif “, “ Građanin plemić “, “ Učene žene “…

Tema dela

Već iz samog naslova je jasno koja je tema ove Molijerove komedije, a to je preterani cicijašluk glavnog junaka komedije.

Mesto radnje

Radnju komedije “ Tvrdica “, Molijer je smestio u glavni grad Francuske, Pariz.

Analiza lektire „Tvrdica“, Molijer

Lektira “ Tvrdica “ je komedija u prozi, koja je sastavljena iz pet činova. Molijer ju je objavio 9. septembra 1668. godine. Reč je o pravom primeru takozvane komedije karaktera.

Kako Molijerovo stvaralaštvo pripada periodu klasicizma u književnosti, za analizu lektire “ Tvrdica “ trebalo bi svakako uzeti u obzir osnovne karakteristike ovog književnog pravca. A među njima se posebno izdvaja čovekova potreba za suzdržavanjem osećanja, te konstantno stavljanje razuma ispred njih. Pravila koja su postojala u tadašnjem društvu gotovo nikada nisu bila kršena, a bila su prilično kruta. Upravo korišćenjem tih i takvih pravila, Molijer je postigao vrlo zanimljiv zaplet u svojoj komediji “ Tvrdica “.

Dramska radnja lektire “ Tvrdica “ je jedinstvena, sažeta i vrlo jasna, a u njenom središtu je glavi junak, stari Harpagon i njegova osobina koju pisac želi da izvrne ruglu. Svi ostali likovi ove komedije su tu samo da prikažu glavnog junaka u pravom svetlu, u različitim životnim situacijama.

Iako je u tadašnjem društvu mnogo više pažnje posvećivano tragediji, u antičkom smislu, Molijer je ipak okrenut komediji, ismevajući mane pojedinca, ali i društva. On, naravno itekako poštuje Aristotelovu teoriju o jedinstvu: mesta, vremena i radnje, što se pažljivom analizom primećuje u svim njegovim komedijama, pa i u ovoj.

U lektiri “ Tvrdica “, Molijer dovodi svoje likove u vrlo zanimljive situacije, iskazujući na komičan način sve njihove nedostatke. A njegova komika je iznad svega originalna i izuzetno zanimljiva, pa ne čudi što je lektira “ Tvrdica “ aktuelna i u današnje vreme.

Iako je cilj Molijerovih, kao usotalom i svih komedija da nasmeje gledaoca, ne može se prenebregnuti činjenica da nakon čitanja lektire “ Tvrdica “ svaki čitalac jednostavno mora da se zapita da li on, barem malo ima osobine starog Harpagona.

Analiza likova

Svakako je najupečatljiviji lik u čitavoj lektiri “ Tvrdica “ stari Harpagon, inače Kleantov i Eliin otac. On zbog svog cicijašluka tera sve ukućane da žive vrlo skromno, gotovo oskudno, iako nema realne potrebe za takvim životom. Njegova škrtost je preterana, pa on recimo ne hrani sve konje, već samo one koji rade, slugama daje vrlo malo da jedu, iako su mu oni odani, deci daje samo osnovno, tek toliko da prežive…

Želi da oženi siromašnu devojku, samo da bi uštedeo. On i njegov sin Kleant su zaljubljeni u istu devojku, Marijanu. Dominantna crta karaktera glavnog lika lektire “ Tvrdica “ je sebičluk i gramzivost. Uz to je samoživ starac, koji će učiniti sve samo da ne razdeli svoje bogatstvo, pa makar morao i da uništi tuđe živote. Čini se da je on izgubio nit sa stvarnošću, te da je njegova gramzivost gotovo prerasla u bolest. On misli samo na novac i korist, ne osvrće se ni na svoju decu. Želeći samo da smanji trošenje novca, Harpagon zapada u niz komičnih, vrlo često i grotesknih situacija.

Nasuprot Harpagonu je Anselm, koji čini sve da usreći svoju decu. On je: bogat, miran, dostojanstven i odmeren čovek.

Kleant, Harpagonov sin je sušta suprotnost svome ocu. On ga poštuje, ali ne opravdava njegovu preteranu škrtost. Kleant mnogo više ceni čestitost od novca i zaljubljen je u siromašnu, ali lepu i pristojnu Marijanu.

Eliza, Kleantova sestra, a Harpagonova ćerka je ogorčena zbog očevog ponašanja. Zaljubljena je u Anselmovog sina Valera.

Valer je nalik svom ocu, pun poštovanja pema svojoj izabranici Elizi.

Prepričano delo „Tvrdica“ za pismeni sastav

Komedija “ Tvrdica “ sadrži brojne komične situacije u koje upada njen glavni junak, stari Harpagon. Prilično je nezgodno prepričavanje cele lektire, jer sadrži mnogo scena, raspoređenih u pet činova. Zato je najbolje da je pročitate u celosti, a posebno ukoliko imate sastav iz srpskog jezika na temu lektire “ Tvrdica “, Molijer ili, pak pismeni zadatak. Sama komedija nije naročito dugačka, a biće vam zanimljivo da je pročitate.

Na početku lektire “ Tvrdica “, Molijer upoznaje čitaoca sa likovima. Tu su: Harpagon i njegova deca, Kleant i Eliza, zatim Anselmo i njegova deca Marijana i Valer, sluge i provodadžika. Valer iskazuje ljubav Elizi, a Kleant joj govori o svojoj ljubavi prema Marijani, koja je skromna i siromašna devojka. Njih dvoje smišljaju kako da joj pomognu, jer Kleant želi da joj da novac, koji nema. Zatim oni razgovaraju sa ocem o svojim planovima za ženidbu, odnosno udaju, ali on ima druge planove. Valer, sa druge strane počinje da radi kao sluga Harpagonu, ne bi li pridobio njegovu naklonost.

Harpagon pregovara sa provodadžikom Frozin o ženidbi sa Marijanom, ali samo da bi uštedeo novac, jer je reč o siromašnoj devojci, koja je navikla na skroman život.

Posebno je zanimljiva scena večere koju priređuje Harpagon, a na kojoj se pojavljuje Marijana. Marijanina majka daje blagoslov Kleantu, a on, Eliza, Marijana i Frozin pokušavaju da pronađu način da odlože venčanje.

Sledi scena kada Harpagonu neko krade kovčeg sa blagom, a zatim se on sukobljava sa Kleantom. Posebno je komična situacija u kojoj su Valer i Harpagon i svako govori o svojoj ljubavi…

Na kraju komedije se sve otkriva, Anselmo prihvata sve troškove ok ovenčanja, želeći da usreći svoju decu, a Harpagon ostaje sam u svojoj škrtosti…