Nepravilnosti i pozajmljenice koje kvare naš književni jezik

3

Šta su varvarizmi?

VARVARIZMI (od reči varvarin što znači tudjinac)

Varvarizmi su reči pozajmljene iz drugih jezika koje ponekad upotrebljavamo umesto naših reči. Najčešći varvarizmi u našem jeziku su turcizmi, germanizmi i italijanizmi.Primeri:

  • avlija – dvorište
  • adet – običaj
  • pendzer – prozor
  • odzak – dimnjak
  • firanga – zavesa
  • randevu – sastanak
  • fah – struka
  • fruštuk – doručak
  • šloser – bravar
  • špic – vrh
  • familija – porodica
  • tišler – stolar
  • treger – nosač
  • šuster – obućar
  • friško – sveže
  • luftirati – vetriti
  • šparati – čuvati
  • plajvaz – olovka
  • kuražan – hrabar
  • rola – uloga
  • šnajder – krojač

NAPOMENA: Varvarizmi su i pogrešno gradjene rečenice

Primeri:

  • On je sebi dao za pravo. (Smatrao je da je u pravu)
  • Otišao je bez da nas je pogledao. (Otišao je ne pogledavši nas)

Nepravilnosti i pozajmljenice

Šta su provincijalizmi?

PROVINCIJALIZMI su reči iz pojedinih krajeva naše jezičke teritorije koje upotrebljavamo umesto književne leksike.

Primeri:

  • lojze – vinograd
  • trganje – berba
  • dzam – staklo
  • srča – staklo
  • ura – sat
  • dzivdzan – vrabac
  • šor – ulica
  • grne – zemljani lonac

Ako se u književnom delu želi i jezički portretisati neki karakter (lik), onda su provincijalizmi i varvarizmi dozvoljeni. Tada govorimo o sintetičnosti književnog jezika. Naći ćemo ih u delima Stankovića, Ćipika, Ignjatovića i drugih pisaca.

Šta su neologizmi?

NEOLOGIZMI su novosagradjene reči koje nisu u duhu našeg književnog jezika. Stvorili su ih intelektualci da bi njime zamenili varvarizme ili tudje reči kako bi označili nove pojmove našimjezikom. U stvari, treba uvek uzeti stranu reč, ako nemamo našu, kojom ćemo označiti neki naučni termin, što je bio i Vukov savet. Ako su neologizmi u duhu našeg jezika , onda ih prihvatamo kao domaće reči: AVNOJ, Tanjug, Jugopapir, jugodent… Ako su neologizmi rdjavo stvoreni i nisu u duhu našeg jezika, onda ih zamenjujemo našim leksičkim jedinicama.

Primeri:

  • Velegrad – veliki grad
  • velevlast – velika sila
  • palidrvce – žižica
  • letelica – avion

Šta su arhaizmi?

ARHAIZMI su zastarele reči umesto kojih danas imamo nove, modernije i sadržanije.

Primeri:

  • knjiga – pismo
  • sočinitelj – autor
  • pečatati – štampati
  • otečestvo – otadzbina
  • polza – korist
  • leto – godina
  • pismenica – gramatika
  • ćesar – car
  • alas – ribar

Ako pisac želi da oživi minule epohe, pored ostalih književnih postupaka, on će to učiniti i upotrebom arhaizama. U tom slučaju, arhaizmi se ne uzimaju kao greške protiv čistote književnog jezika.

Šta je pleonazam?

PLEONAZAM (suvišno nagomilavanje reči istog značenja)

Primeri:

Siromah prosjak, malo dete, stara baba, hrabar junak, sedi dole, vrati se nazad, prvi počeci, često puta…(treba: prosjak, beba, starica, heroj, sedi, vrati se, počeci, često…)

Šta je tautologija?

TAUTOLOGIJA (ponavljanje iste misli u rečenici istim ili različitim rečima)

Primeri:

  • On ima običaj obično da kaže.
  • Uzmimo, na primer, ovaj primer.
  • Video sam sopstvenim očima.
  • Moj muž stari s godinama.
  • Najbolji način da se kaže istina je – ne lagati.

Šta je amfibolija?

AMFIBOLIJA (dvosmislenost koja nastaje zbog upotrebe reči sa više značenja, tako da se ne razaznaje koje je značenje uzeto u rečenici).

Primeri:

  • Poštujem ga više od vas. (Nije jasno da li ja njega poštujem više nego što ga vi poštujete ili ga poštujem više nego što vas poštujem).
  • Borio se s Nemcima do kraja rata ( Ne znamo da li se borio na strani Nemaca do kraja rata ili se do kraja rata borio protiv Nemaca).
  • Brat mi je slomio ruku. (Ne znamo da li je slomio moju ruku ili svoju).


Share.

3 komentara

Leave A Reply