Predmenstrualni sindrom (P.M.S.) – šta je, koji su simptomi i kako ga ublažiti

0

Svakog meseca, hiljade žena pate od predmenstrualnog sindroma (sindrom jeskup znakova) koji utiče na njihovu psihu, izaziva poremećaje u ponašanju i ometa njihovu aktivnost u periodu koji prethodi menstruaciji. Prema procenama autora koji su se bavili ovim problemom, skoro tri četrtine žena oseća bar jedem od opisanih simptoma P.M.S. koji se obično navode, a od prilike jedna trećina oseća prave fizičke ili psihološke tegobe.

Šta je predmenstrualni sindrom?

To je skup fizikih i psiholoških promena koje se pojavljuju;

  • u istom periodu u toku ciklusa izmedju drugog i četrnaestog dana koji  prethodi menstruaciji;
  • u svakom dobu izmedju puberteta i menopauze, ali najčešćee posle trideset godina;
  • u izvesnim mesecima, ali u drugima ne, s većim ili manjim intenzitetom kod različítih žena, a kod iste žene zavisno od ciklusa;
  • ponekad posle nekog posebnog dogadjaja kao što je histerektomija, podvezivanje jajovoda, porodjaj, prestajanje s uzimanjem pilule ili psihološki šok.

Sve ove promene smiruju se s dolaskom menstruacije. Ono dolazi odjednom, nekoliko časova pre početka krvarenja, ili u toku dva naredna dana.

Predmenstrualni sindrom

Koji su simptomi PMS?

Svi ovi simptomi možda će vam izgledati banalni i poznati; oni se mogu pojaviti u bilo kom trenutku tokom meseca, ali za P.M.S.je karakteristična upravo njihova ciklična priroda, njihova neobjašnjivost i to što se javljaju baš pre menstruacije.

Fizički znaci

Medu njima dominiraju kongestivne manifestacije vezane za zadržavanjevode, koje mogu zahvatiti sve delove tela i izazvati osećanje “tromosti”,”težine” i “naduvenosti”.

  • Dojke se uvećavaju i menjaju čvrstinu, postaju teže i opuštene, sa izrženim čvorićima, čak bolne; njihova osetljivost može biti tolika da žene ne podnose ni najmanji dodir, pa su prinudjene da i noću nose prsluče.
  • Trbuh je naduven, a struk se proširuje na veliku žalost onih koje vole tesnu odeću.
  • Osećanje naduvenosti može se proširiti na članke i noge koje postaju teške i bolne,na lice koje je ujutru podnadulo, čak i na prste na koje se više ne može navući prsten.

Ova pojava zadržavanja vode praćena je povećanjem težine od 1 do 3 kg koje će nestati s dolaskom menstruaclje.

Mnogi drugi simptomi mogu se pogoršati, ili se pojaviti  samo u ovom periodu ciklusa:

  • promene na koži: bubuljice na licu, akne, herpes na usnama ili urtikarija itd…
  • bolovi u zglobovima i mišićima,
  • glavobolje, migrene, vrtoglavice,
  • često jak umor,
  • zapaljenje mokraćne bešike,
  • probavne tegobe; dijareja, zatvor, mučnina.

Ponašanje  se menja na ponekad upadljiv način:

  • Apetit je obično podstaknut naglim osećanjem gladi i jakom željom za slatkišima. To je najteži trenutak za držanje dijete…
  • Seksualno ponašanje je promenljivo u zavisnosti od želje koja može da opadaili naprotiv da se pojača nekoliko dana pre menstruacije.
  • San je često poremećen i često se javljaju nesanice. Čak se i u snovima primećuju ciklične promene; prema mišljenju psihoanalitičara koji su proučavali nesvesno ponašanje, žene u svojim snovima u predmenstrualnoj fazi imaju pasivnu i negativnu ulogu, dok su za vreme menstruacije emocije u snovima intezivnije s jakom erotskom konotacijom, otktkrivajući najdublje probleme, konflikte i instinkte.
  • Veća nespretnost u pokretima u predmenstrualnoj fazi čini ženu podložnom nezgodama svih vrsta, kako u kolima tako i u kući.

Psihički znaci

Hormonalne promene u toku menstrualnog ciklusa uslovljavaju kod  žena i promene duhovnih stanja: uobičajeno je biti zadovoljan i imati želju za maksimalnom aktivnošču u ovulacionom periodu, i obrnuto, osećati se nervoznije i anksioznije uoči menstruacije.

Za predmenstrualni sindrom karakteristična je povećana nervna napetost, koja izaziva veću napetost u mišićima praćenu ukočenošću, bolovima i nespretnošću. Osim toga uzrok je mnogih drugih fizičkih i psiholoških simptoma kao što su:

  • Pojava nepredvidivih i iznenadnih promena raspoloženja, bez vidljivog razloga koja iznenaduju i samu ženu, žrtvu nekontrolisanog impulsa zbog kojeg se kasnije kaje.
  • Veća razdražljivost, čak agresivnost koja može ići do fizičkog nasilja.
  • Depresivna osećanja preovladjuju posle 35 godina; vezana su za gubitak energije i entuzijazma, gubitak poverenja u sebe i osećanje samonipodaštavanja, za nedovoljno spavanje zbog čestih nesanica; vidljiv je gubitak samokontrole koji se manifestuje čestim napadima plača itd. Prema statistističkim  podacima, procenat samoubistava je veći u ovom periodu clklusa.
  • Pojačana anksioznost sa stalnim osećanjem stresa.

Koji tretman primeniti za P.M.S?

Tretman za P.M.S. može zahtevati vremena i strpljenja pošto ne postojiuniverzalno rešenje. Da bi bio efikasan, treba da se prilagodi kontekstu u koji se P.M.S. uklapa, ličnosti svake pojedine žene i tegobama na koje se žali; za bolove u dojkama ne primenjuje se tretman kao za akne ili digestivne tegobe.

0n može izvesno vreme biti efikasan, a onda posle nekoliko meseci zatajiti iz sasvim nepoznatih razloga; odstupanja nisu retka pojava.

Kvalitet odnosa izmedju lekara i pacijenta, zasnovan na poverenju, slušanju i diijalogu, presudan je za uspeh tretmana.

Evo nekih terapeutskih obrazaca koje ćete prilagoditi vašoj ličnosti i ukusu.

Promenite način ishrane

  • Smanjite potrošnju šećera koji se brzo eliminišu kao što  su oni u dzemovima, bonbonama, čokoladi itd, da biste izbegli pojavu hipoglikemije; osećanje neodoljive gladi podstaknuto je suviše niskim procentom šećera u krvi (glikemija).
  • Izbegavajte alkohol, kafu i čaj. Ova dva poslednja proizvoda podstiču lučenje insulina koji izaziva naglo opadanje šećera u krvi.
  • Ograničite unošenje soli koja doprinosi zadržavanju vode.
  • Unosite mnogo vode da biste olakšali rad bubrega. Voda je najbolji prirodni diuretik: “voda izbacuje vodu”.
  • Uzimajte namirnice bogate:
  • Magnezijumom (koji doprinosi opuštanju i deluje kao sredstvo za nervnu uravnoteženost): kakao, lešnici, soja, integralne žitarice, zeleno povrće
  • Vitaminom B6: soja, krompir, zeleno povrće, žumance;
  • Kalcijumom (i on je neophodan za dobru funkciju simpatičkog nervnog sistema): mlečni proizvodi, sir, pšenica, ovas, orah, lešnik, šargarepa, kupus, spanać, cmi luk, repa;
  • Kalijumom (on doprinosi odrìavanju ravnoteíe vode u organízmu): banane. jabuke, dinje, pirinač, pšenica, urme, krompir, bademi, kikiriki lešnik,  pasulj, artičoka, avokado, beli luk…
  • Vitaminom A (smanjuje bolnu napetost dojki): šargarepa, beli luk, cmi luk, paradajz, spanać, repa, ríbizla, malina, limun, žitarice i biljna ulja.

Usvojite zdraviji način života

  • Prestanite da pušite.
  • Bavite se fizičkim aktivnostima (brzo hodanje, dzoging, plivanje) da biste eliminisali toksine i stimulisali proizvodnju endofilina koji stvara osećanje ugodnosti.
  • Naučite da se odupirete stresu tako što ćete sebi ugadjati: joga, seanse za relaksaciju, meditacija, masaže…
  • Izbegavajte koliko god možete uzimanje sredstava za umirenje koja stvaraju naviku i uzimanje diuretika koji zamaraju bubrege i doprinose gubitku kalijuma.

Isprobajte “BLAGU MEDICINU”

Homeopatija, akupunktura, mezoterapija, fitoterapija.



Share.

Leave A Reply