Braća Karamazovi, Fjodor Mihajlovič Dostojevski

0

Autor: Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Književni rod: epika
Književna vrsta: roman

Tema i ideja dela

Osnovna tema romana ” Braća Karamazovi “, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog je tema slobode, u opštem smislu i čovekove slobodne volje.

Pored toga, u ovoj lektiri se sreću i pitanja u vezi sa hrišćanskom verom, ali i tema otuđenosti ljudi jednih od drugih, te suparništva i neuobičajenih porodičnih odnosa.

Analiza lektire “Braća Karamazovi“

Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, u lektiri ” Braća Karamazovi “, Fjodor Mihajlovič Dostojevski osnovni zaplet radnje stvara oko ubistva Fjodora Pavloviča Karamazova. Sam taj čin je piscu poslužio da čitaocu jasno prikaže psihološke karakteristike i glavnih, ali i sporednih likova u lektiri ” Braća Karamazovi “. Dajući do detalja prikaz odnosa u samoj porodici Karamazovih, piscu je upravo ovaj čin omogućio da prikaže i sve druge odnose, poput recimo komšijskih, ali i da opiše osećanja i odnose između likova. Ima tu i ljubavi i mržnje i poštovanja, odnosno nepoštovanja i ogorčenja.

Roman ” Braća Karamazovi ” je poslednji roman čuvenog ruskog pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, nastao u periodu od 1879. do 1880. godine. Sve do novembra 1880. godine je objavljivan u nastavcima u časopisu ” Ruski vjesnik “.

Braca Karamazovi

Prema analizi, lektira ” Braća Karamazovi ” spada u filozofski roman, koji se bavi mnogim temama, na koje ni do danas nismo dobili jedinstven odgovor. Teme koje se prepliću u ovom delu Dostojevskog, između ostalog su i: sloboda volje, hrišćanska etika, otuđenost ljudi, supraništvo, moralna načela, problem ” malog ” čoveka – uvređenog, poniženog, tragika fizičke lepote i dobrote i mnoge druge…

U lektiri ” Braća Karamazovi ” postoje čak četiri toka radnje i to svaki sa svojim specifičnostima. Pod prvim tokom radnje se smatra piščevo viđenje čovekovog otuđenja, te razdvaja čovekovo duhovno od fizičkog. Za ovaj tok radnje je vezan pojam takozvane ” karamazovštine “, pod kojim se podrazumeva dvostruka priroda ličnosti, a koja je prisutna kod svih likova lektire ” Braća Karamazovi “.

Drugi tok radnje, predstavlja ujedno i najobimniji, a to je psihološko – kriminalistički sloj lektire ” Braća Karamazovi “. Srž ovog toka radnje čini ubistvo glave porodice Karamazov i sva događanja koja mu prethode i slede.

Treći tok radnje je onaj u kome pisac govori o ideologiji, filozofiji i religiji. Tu su sukobljena dva viđenja: prvo socijalni pogledi na svet Ivana Karamazova, a drugo je religiozno – filozofski traktat monaha Zosime.

Četvrti tok radnje je najnezavisniji i predstavlja takozvani melodramsko – humanistički tok. On, zapravo prati sudbinu porodice kapetana Snjegirjova, čime celoj lektiri ” Braća Karamazovi ” daje i socijalnu crtu.

Glavni likovi

U lektiri ” Braća Karamazovi ” je prisutan veliki broj likova, a svaki od njih je prikazan gotovo do tančina.

Fjodor Pavlovič Karamazov je predstavljen kao starac bez osećaja, koji voli da troši novac na kafane, žene i orgijanje. Prilično je prost i bezosećajan, ali i ciničan i lukav. Ne mogavši da ukroti svoju prirodu, uspeo je da okrene svoje sinove protiv sebe. Izazvao je i bes meštana. Ovaj tragični junak je postao žrtva sopstvenih strasti i niskih poriva i okončao je život na vrlo žalostan način, iako je smatrao da će nadživeti sve ostale i da će zauvek imati novca. Mada je rođen kao plemić, ovaj raskalašni starac je tek ženidbom, u koju je ušao iz materijalnih razloga, stekao adekvatna novčana sredstva, pomoću ženinog miraza naravno. Ne veruje u Boga, ni u crkvu, prilično se bahato ponaša, a na prvom mestu mu je uživanje u strastima. Kao otac je potpuno neispunjen, jer se istinski nije ni prihvatio te uloge, već je vaspitanje svojih sinova prepustio slugama. Ovaj tragični junak lektire ” Braća Karamazovi ” je prikazan kao negativan, ništavan čovek, koji pokušavajući da nadoknadi duhovnu prazninu, poseže za ispunjenjem najnižih strasti.

Jedan od sinova Fjodora Pavloviča Karamazova, Ivan Fjodorovič Karamazov je ujedno i jedini koji po karakteru najviše podseća na oca. On je obrazovan, inteligentan, ali hladnokrvan i svoja osećanja ne pokazuje gotovo ni prema kome, osim prema Aljoši. Ivan Karamazov je ujedno i najkompleksniji lik lektire ” Braća Karamazovi “. Prikazan je kao osoba koja veruje u Boga, ali ipak ne prihvata svet kakvim ga je On stvorio. Prati ga i svojevrstan paradoks, jer ima osećaj krivice za zločin koji nije počinio.

Dmitrij Fjodorovič Karamazov, to jest Mitja od oca nasleđuje jedino želju za uživanjem. Međutim, za razliku od oca, on u sebi sadrži i dobro i loše. Njegova priroda je vrlo neobična, jer sa jedne strane je prikazan kao osoba koja može da počini zločin, a sa druge strane je velikodušan. U njemu je prisutna i ljubav i mržnja, koje su podjednako snažne. Ovaj lik lektire ” Braća Karamazovi ” je jedan od onih ljudi koje vrlo često imamo prilike da sretnemo i u stvarnom životu. Mitja je impulsivan, ali kada je potrebno i kada to želi on je i vrlo miran i trezveno razmišlja. Ipak, njegove negativne osobine na kraju tragično utiču na njegovu sudbinu. Iako ga nevinog osuđuju, Dostojevski je u njegovom liku prikazao zapravo osudu institucije suda, koja kao da zaboravlja šta joj je svrha u društvu. Sudstvo je prikazano kao lakrdija u kojoj pravnici ne traže istinu, zakon ne štiti nevine, a sudnica služi za sticanje ili kaljanje nečijeg ugleda.

U lektiri ” Braća Karamazovi ” ona moralna nit koja spaja sve članove porodice prikazana je u liku Aljoše Fjodoroviča Karamazova. On odlučuje da se zamonaši, želeći tako da pokuša da izmoli oprost za svoju porodicu i spasi i nju i sebe. Mada, istovremeno ova njegova odluka se može tumačiti i kao svojevrstan beg od takve porodice. Aljoša je taj koji pomaže, daje savete, ali i bolno preispituje sebe, svoja načela i svoje ciljeve. Međutim, oni ipak bivaju dovedeni u pitanje nakon smrti njegovog učitelja. Pa, ipak Aljoša doživljava katarzu, nakon koje je siguran u ispravnost svojih načela i ciljeva i nastavlja putem kojim je krenuo. Njegov odnos sa Mitjom je srdačan i otvoren, za razliku od odnosa sa Ivanom, prema kome oseća strahopoštovanje i odnosi se prema njemu sa dozom opreza. Bez obzira na različit odnos prema braći, Aljoša pomaže obojici. Ovaj lik je prikazan kao osoba koja unosi mir u rastrzanu porodicu i kao onaj koji, uopšteno smiruje situaciju.


Prepričano delo “Braća Karamazovi“ za pismeni sastav

Iako će mnogi od vas, koji obrađuju lektiru ” Braća Karamazovi ” posegnuti za nekim od mnogih prepričavanja koja su vam dostupna širom interneta, ukoliko želite da dobro uradite sastav iz srpskog jezika na temu lektire ” Braća Karamazovi “, moj vam je topli savet da se ne oslanjate baš mnogo na bilo koje prepričavanje. Osnovni razlog za to je što je ovako obimno delo praktično nemoguće prepričati. Zato knjigu u ruke, pa polako…Tako ćete jedino zaista moći da kažete da ste razumeli lektiru. A prepričavanje koje možete da pročitate u nastavku teksta samo daje osnovne delove lektire ” Braća Karamazovi “.

Na samom početku romana ” Braća Karamazovi ” čitalac se upoznaje sa jednim od glavnih likova, Fjodorom Pavlovičem Karamazovim i saznaje da je imao dva braka i da iz njih ima trojicu sinova. Najstariji sin je Dmitrij Fjodorovič i to od prve žene, a Ivan i Aleksej su iz drugog braka. Njegova prva žena je bila iz plemićke porodice i prilično slobodnog ponašanja, plahovita i smela, a on je naterao da pobegne sa njim, što je ona prihvatila. Međutim, ubrzo su počele svađe među njima, pa ga je čak i tukla i pobegla je sa nekim drugim, ostavivši dete ocu.

Fjodor ne napušta svog sina, ali se ni ne trudi da ga gaji, več ga prepušta slugama, pa o Mitji najviše brine sluga Grigorije. Međutim, od Grigorija ga uzima majčin rođak, koji ga muči, pa tako on ne završava školu, već neku vojničku. Oca upoznaje tek kada je postao punoletan.

U međuvremenu, Fjodor Pavlovič se drugi put oženio, siroticom, koja je odrasla u kući bogate dobrotvorke i njoj je predložio da pobegnu. Ona pristaje, ali ubrzo umire. I o njenoj deci se ne brine otac, već sluge i opet najviše Grigorije. Ali i njih uzima kasnije dobrotvorka koja je pomagala njihovoj majci, a i ona ubrzo umire i o njima brine njen glavni naslednik. Ona je ostavila obojici dečaka dosta novca. Ivan završava visoke škole i tek po njihovom završetku potraži oca i seli se u njegovu kuću. Trećeg sina, Aljošu životni put vodi u manastir.

Posebno je zanimljiva scena kada braća i otac dolaze u posetu Aljoši u manastir u kome se zamonašio, ali i ženski likovi poput Agafje i Katarine Ivanovne.

Pored toga što je odgojio svu decu starog Karamazova, Grigorije i njegova žena su odgajili i Smrdljakova, koji sada u kući Karamazovih radi kao sluga. I upravo sa njim Fjodor Karamazov vodi filozofske rasprave. Nakon toga je prisutna scena rasprave oca i sina, i čitalac vidi da su u sukobu. Čak ide dotle da Ivan nasrće na oca, a ovaj se krije misleći da će ga stvarno ubiti. Iako je rasprava među njima naizgled završena, Fjodor nastavlja da pije i priča o svojoj filozofiji. Ivan pokušava da ga spreči da pije i dalje, ali ga otac optužuje za sve i svašta. Uz to vređa njegovu majku. U sobu ulazi i Dmitrij Fjodorovič Karamazov i otac je sada u paničnom strahu da će ga i on ubiti. To je scena haosa, jer su sada gotovo svi likovi prisutni i u sukobu jedni sa drugima.

Pojavljuju se i vrlo značajni ženski likovi, poput: Grušenjke, Lize i dve sestre Ivanovne. A sve situacije vezane za njih su vrlo specifične i ne tako jednostavne za prepričavanje lektire ” Braća Karamazovi “.

Ne treba zaboraviti ni sukob oca i sina oko ljubavi žene, koji je u najmanju ruku besmislen, ali je jedna od potki radnje lektire ” Braća Karamazovi “. Reč je o Grušenjki, koja je rodom iz čestite, svešteničke porodice, prava lepotica, ali vrlo ponosna i drska. Njen pokrovitelj je savetuje da ako će da bira između dvojice Karamazovih, svakako treba da izabere starca i to samo pod uslovom da će je zaista i oženiti, s tim da joj prethodno prepiše novac. A Dimitrija nikako da ne prihvata. Ona se žali trećem bratu, Aljoši da se ipak boji da će njegov brat doći, a istovremeno se i njemu umiljava, dok joj on govori kako prema njoj ima samo sestrinska osećanja. Tada Aljoša saznaje da je Grušenjka pre nekoliko godina upoznala nekog poljskog oficira, koji je prvo otišao od nje, a nedavno se opet pojavio i poručio da želi da je vidi. Ona pristaje i odlazi, govoreći Aljoši da prenese bratu da će otići sa kapetanom, a ne sa njim.

Iako je otišla sa oficirom, ona se vraća Mitji i tako svaki čas, a on ipak veruje da će se na kraju za njega i odlučiti i stojički sve to trpi. Ali, on nema para. Pa želeći da se obezbedi i sa te strane, kako bi lakše pridobio Grušenjku, Mitja odlazi kod nekog trgovca da traži novac. Trgovac ga jedva prima, a očajni Mitja mu nudi pravo na imanje za tri hiljade rubalja. Trgovac se tom prilikom našali sa Mitjom, govoreći kako on ne radi takve poslove, ali poznaje nekoga ko radi i pošalje ga u neko mesto, u kome naravno ne postoji takav čovek, samo da bi se sa njim našalio.

Očajan Mitja pokušava da pozajmi novac i na drugoj strani, kod gospođe Hohlakove, ali tamo dolazi do nesporazuma i on opet ne dobija novac. On je sve vreme, uz to opterećen Grušenjkom i time da li ona odlazi kod njegovog oca. U trenutku kada pomisli da je ona ipak otišla, Mitja odlazi u očevu kuću, spreman i da ga ubije, ukoliko vidi Grušenjku tamo. Iako je bio gotovo rešen da to uradi, ne polazi mu za rukom. Ali starac, ipak biva ubijen.

Tek kasnije, čitalac otkriva da je pravi ubica ustvari Smrdljakov. Pred kraj lektire ” Braća Karamazovi ” se sve raspliće: Mitja objašnjava sve, želeći da dokaže svoju nevinost, ali i pored toga što shvata i on, a i svi u sudnici ko je pravi ubica, on biva osuđen. A Grušenjka, shvativši da je on sve to učinio zbog nje, obećava da će se boriti za njega i biti uvek tu.

Mitjinu nevinost pokušava da dokaže njegov brat Ivan i to vrlo uporno. On odlazi u posetu Smdrljakovu i shvata da je on zaista ubio starog Karamazova. Međutim, Smrdljakov je rešio da oduzme sam sebi život i obesio se.

Suđenje Mitji nećemo prepričavati, jer ga prati niz scena, koje se jednostavno ne mogu prepričati. A u tim scenama je Dostojevski na vrlo zanimljiv način ismejao tadašnje rusko sudstvo, koje ne brani nevine i ne optužuje krivce.

Mitja ipak biva osuđen na kraju i proteran u Sibir, ali njegova nekadašnja velika ljubav, a sada Ivanova, Katarina Ivanovna mu obećava da će ga spasiti i pomoći mu da pobegne za Ameriku. A on u bunilu već ima plan kako će se vratiti u Rusiju jednog dana.

Roman se završava scenom sahrane sina kapetana Snjegireva.

Poruke lektire “Braća Karamazovi“

Poruka romana ” Braća Karamazovi “, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog je, čini se najsporniji element analize lektire. Reč je o tome, da do sada niko ko se bavio analizom lektire ” Braća Karamazovi ” nije dao tačnu poruku romana. To jest poruku koja će biti prihvaćena.

Tako, oni koji su se bavili analizom lektire ” Braća Karamazovi “, a hrišćanski su orjentisani, vide jednu poruku, dok oni malo ostrašćeniji vide drugu i tako dalje.

Zato je vrlo važno da sami odredite šta je, prema vašem mišljenu poruka lektire ” Braća Karamazovi “. A to jedino možete ako pročitate delo u celosti. Iako je činjenica da je izuzetno obimno, verujem da će vas zainteresovati, a posebno ukoliko želite da dobro uradite sastav iz srpskog jezika sa temom lektire ” Braća Karamazovi “.

Citati iz lektire “Braća Karamazovi“

  • Zaljubiti se ne znači voleti, zaljubiti se može i mrzeći…
  • Ja se ne odričem Boga, već svet koji je on stvorio ne primam.
  • On nije znao zašto je tako neodoljivo gli i ljubi, ali je ljubio plačući, jecajući, oblivajući je suzama i strasno se zaklinjao da će je voleti, voleti u vekove vekova.
  • Ja imam nameru da što duže poživim na svetu… I u poroku svome hoću da do kraja živim, to da znate. U poroku je slađe: svi ga grde, a svi potajno u njemu uživaju.
  • Svi govore da mrze zlo i rđavo, a svi ga u sebi vole.
  • Ljudi žive razjedinjeni i njihove duhovne snage su paralisane mržnjom i borbom; treba uništiti raspru među državama, narodima, klasama, neophodno je ostvariti besklasno društvo… I tada će ujedinjeno čovečanstvo moći da ispuni svoj veliki poziv.
  • Braćo, ne bojte se greha ljudskog, volite čoveka i u grehu njegovom.


Share.

Leave A Reply