Stezanje u grlu i otežano disanje na nervnoj bazi

0

Stezanje u grlu, vrtoglavica, otežano disanje, jače znaojenje, lupanje srca… Koliko Vam se puta desilo da, iako ste potpuno zdravi, osećete ovakve simptome? Verovatno bar nekoliko puta, jer su u pitanju simptomi koji su uzrokovani na nervnoj bazi i posledica su najčešće stresnih situacija.

Osim navedenih stanja, javljaju se i stezanje ili bol u grudima i ,ako nije ustanovljen bilo kakav fizički zdravstveni problem, uzrok tegoba je na primer strah od javnog nastupa, preosetljivost, nervoza, naporan i odgovoran posao…. Mnogi za jedan od ovih simptoma – stezanje u grlu – kažu da ih muči nešto kao „knedla u grlu“, uz kašljucanje, trptanje i slične znake nervoze ili anksioznosti.

Vrlo često ljudi pomisle da imaju problem sa štitnom žlezdom , ali obično se ispostavi da u pitanju nije bolest već psihičko stanje koje izaziva odredjene osećaje u telu kao što je teško gutanje. Ali to nimalo ne znači da je ljudima koji često osećaju „knedlu u grlu“ lako i da im ne treba lekarska pomoć koja i te kako može da sredi stvari.

knedla u grlu1

Da bi se ipak isključila mogućnost neke bolesti, obično se radi pregled ždrela, ultrazvuk štitne žlezde, ili pregled jednjaka.

Uzroci

Opisane nelagodnosti su posledica anksioznosti i paničnih napada a uzrokuje ih i strah od ponovnog ulaženja u situaciju u kojoj je osoba prvobitno doživela napad straha, treme i ostale fizičke nelagodnosti.

To su na primer situacije iz kojih se ne može odmah izaći, kao što je vožnja liftom ili avionom, a pošto osoba želi da izbegne manifestacije panike ili straha, ona onda kreće da izbegava situacije u kojima smatra da će doživeti nadap straha ili panike. Dakle, osobase ne plaši konkretno odredjene situacije već mogućnost da će jako i burno reagovati na nju.

Jačina napada

Anksioznost i panični napadi koji uključuju znojenje, lupanje srca, stezanje u grlu i slično, mogu biti slabijeg, umerenog ili vrlo jakog intenziteta u zavisnosti od toga kako osoba reaguje i koliko je situacija koje će izbegavati. Jedan od težih primera je potpuna izolovanost u sopstvenom domu kako bi se izbegla i najmanja mogućnost napada a ovo stanje je poznato kao agorafobija.

Ipak, u najvećem broju slučajeva, broj situacija koje osobaizbegava nije tako mali već postoji jedan ili nekoliko specifičnih situacija koje izazivaju fobije, odnosno iracionalne strahove.

 

Drugi problem koji se može javiti kod lica koja imaju napade panike i anksioznost je depresija. Tada je osoba povučena, zatvorena, izbegava kontakte sa ljudima, slabije jede i spava, bezvoljna je …

Depresija nije bezazleno stanje i mora se i može se lečiti i izlečiti. Mnoge osobe imaju odbojnost od traženja pomoći lekara u ovim situacijama ali izbegavanje terapije (bilo da su to lekovi, terapije razgovorima ili kombinacija ove dve metode), smatraju da su verovatno dovoljno jaki da se sami izbore sa problemom i ne žele nikakve lekove. Da bi se kvalitet života poboljšao, ipak je preporučljivo konsultovanje sa psihologom ili psihijatrom. Sigurno postoji metoda koja će biti prihvatljiva za vaše stanje i kojoj se nećete protiviti. Žene se češće odlučuju da potraže pomoć u odnosu na muškarce.

knedla u grlu2

Okidači

Neki stresni događaji često pretstavljaju okidač za prvi panični napad. Naravno, reagovanje na stres se razlikuje od osobe do osobe. Nemojte se ljutiti na sebe ako spadate u kategoriji onih koji burno reaguju, prihvatite tu činjenicui znajte da je ogroman broj ljudi sa potpuno istim problemom. Ne libite se da potražite pomoć.

Koji su to stresni dogadjaji? Gubitak značajne osobe zbog smrti ili razvoda, gubitak posla, nedostatak finansijskih sredstava, zdravstveni problemi, dogadjaji poput stupanja u brak, porodjaj, promena radnog mesta, selidba…

Uzroke možemo tražiti i u konzumiranju droga i nekih hemijskih supstanci, pa i prepteranog unosa kofeina i nikotina kroz pušenje.

Ono što Vam neće pomoći je učestalo izbegavanje situacija u kojoj se suočavate sa uzrokom strahova i panike. U nekim slučajevima, fobija se leči postepenim izlaganjem takvim situacijama, dok se na kraju potpuno ne suočite sa problemom i prevazidjete ga – moguće je!

Sim izbegavanja tih situacija, stanje Vam mogu pogoršati i vaša razmišljanja o tome na primer – Šta ako doživim panični napad ponovo, šta ako izgubim kontrolu dok vozim, Šta će ljudi misliti o meni ako postanem paničan dok stojim u redu u prodavnici… Može se naučiti da ovakve autosugestije pobedite i sprečite ih, naravno uz stručnu pomoć.

Pokažite Vaša osećanja

Verovatno ste primetili da kada izrazite osećanja i dobro se isplačete, simptomi se ublažavaju. Izbegavanje iskazivanja osećanja Vam neće pomoći jer upravo izražavanje osećanja može da dovede do smanjenja nivoa stresa i anksioznosti. Ako Vam se desi da plačete i pokazujete osećanja i o njima otvoreno razgovarate, nemojte sebe smatrati slabićem. Jednostavno to je jedan od elemenata Vaše ličnosti i morate poštovati i slušati sebe.



Share.

Leave A Reply