Bol u plućima i kašalj kod pušača
Kašalj je refleks koji nastaje kada organizam treba da se odbrani, i to tako što iz disajnog sistema izbacuje nagomilani sekret. Sekret takodje nastaje u borbi sa izazivačima bolesti.
Na kašalj tako gledamo kao na simptom, a njegov uzrok mogu biti različita stanja – upala grla ili pluća ali i kašalj koji je nastao od cigareta, kod pušača.
Može biti samo iritativni,i suv, kad nema ništa da se iskašlje, a može biti i produktivni kada se izbacuje sekret, iz pluća, grla ili ždrela. Kašalj može pratiti i bol u plućima, konstantno ili pri udisaju.
Pušački kašalj
Pušački kašalj je, ma koliko to čudno zvučalo, veoma koristan jer on zapravo čisti pluća pušača i pomaže izbacivanje toksičnih materija iz tela.
Pušenje je inače najštetnije kao pasivno, i pogadja najčešće decu pušača, koja su izložena duvanskom dimu. Deca pušača imaju daleko češće bronhitis. Kod pušačkog kašlja koji prati otežano disanje, nekada i gušenje ili bolovi na levoj ili na desnoj strani pluća, potrebno je osim olakšavanja iskašljavanja i čišćenja disajnih puteva, pojačano unositi antioksidanse.
Oni koji su izloženi duvanskom dimu, treba da koriste stredstva za detoksikaciju. Voće i povrće je bogato antioksidansima, a preporučuju se paradajz, paprika, kupus, brokoli, kelj.
Korisno je i piti vitaminske suplemente – tablete vitamina A, C, E, cink, selen.
Višegodišnje udisanje dima iz cigareta skoro obavezno dovodi do bronhitisa, zato što materije iz duvana uništavaju ćelije koje štite disajne puteve pa se sluz ne može lučiti normalno.
Kašalj kojim se izbacuje nagomilana sluz, i kao odbrambeni mehanizam organizma, ne može potpuno delotvoran. Tako sluz postaje pogodno tlo za razmnožavanje bakterija što kašalj čini još jačim i neugodnijim.
U tim slučajevima koriste se antibiotici, ili preparati koji pomažu u razređivanju sluzi.
Medjutim, najdelotvorniji lek je prestanak pušenja. Poznato je opšte poboljšanje ukupnog zdravstvenog stanja nakon prestanka pušenja već tokom prve nedelje u kojoj sene puši. Simptomi hroničnog bronhitisa znatno su blaži a posle tri meseca, kod 77 posto bivših pušača kašalj je blaži, a kod ostalih potpuno prestaje.
Istraživanja pokazuju da posle tri godine od prestanka pušenja, simptomi hroničnog bronhitisa potpuno nestaju kod većine bivših pušača. Ne zaboravite da većina ljudi obolelih od raka pluća upravo jesu pušači! Povezanost raka pluća i pušenja je dokazana putem stotina studija i istraživanja.
Šta možete da uradite
Suvi kašalj – Najpoznatije sredstvo je beli slez. On umiruje iritiranu sluznicu gornjih disajnih puteva, tako što je oblaže i smanjuje nadražaj bronhija. Može se korisiti u vidu sirupa ili čaja. Čaj se ne kuva već se pravi potapanjem belog sleza u vodi.
Islandski lišaj takodje oblaže iritiranu sluznicu grla i ždrela, i smanjuje nagon na kašalj. Islandski lišaj je nastao kombinacijom gljiva i zelenih algi, a deluje i protiv bakterija i upala.
Kamilica deluje protiv upala, relaksira bronhije i ima umirujuće dejstvo.
Produktivni kašalj – Bokvica će pomoći u smanjenju sekrecije u plućima. List bokvice takodje sprečava razvoj infekcija, olakšava iskašljavanje, širi bronhije, i tako smanjuje nadražaj na kašalj .
Bršljan je koristan jer olakšava iskašljavanje i širi disajne puteve. Ima dugu tradiciju u primeni kao sredstvo za iskašljavanje, olakšava disanje tako što razredjuje sekret i širi bronhije. Osim toga deluje antibakterijski.
Jagorčevina je poznata po tome što otvara disajne puteve i omogućava iskašljavanje jer razredjuje sekret. Najviše se upotrebljava u vidu sirupa.
Možete probati i sledeća prirodna sredstva
Timijan omogućava širenje bronhija i čisti disajne puteve. Koristi se u vidu sirupa, eliksira ili pastila.
Majčina dušica u vidu sirupa pomoći će sigurno jer utice na širenje bronhija i deluje protiv upalnih procesa.
Bosiljak takodje smanjuje upalu sluznice disajnih puteva. Čaj od bosiljka možete koristiti i za inhalaciju.
Hronični bronhitis kao bolest pušaca
Iz godine u godinu, beleži se porast obolelih od bronhijalne astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa. Odlika ovih bolesti je otežan protok vazduha kroz disajne puteve.
Bronhijalnu astmu prate napadi gušenja, sviranje i zviždanje u grudima, otežano disanje, suv kašalj. Bronhitis nosi sa sobom uporan kašalj i iskašljavanje i to naročito kod ljudi u petoj i šestoj deceniji života a prvenstveno kod pušača. To je oboljenje koje može da se spreči i ako serazvije najboljeje odmah prestati sa pušenjem.Navedene tegobe, kod bronhitisa su kontinuirane i vremenom se pogoršavaju.
Ako osoba ima tegobe duže od šest nedelja, uz stalni kašalj, a naročito ako je pušač, potrebno je javiti se lekaru. Lekar će preporučiti lekove i kontrolisati bolest. Kontrole su obično na tri meseca.
Pošto ječinjenica da nema zdravih pušača jer duvanski dim dovodi do zapaljenja i oštećenja disajnih puteva, obavezno je za svakog pušača da redovno kontroliše pluća. Zbog visokih rizika po zdravlje, povezanog sa pušenjem, naravno da se savetuje prestanak pušenja.
Respiratorne infekcije kao i virusne , mogu da uzrokuju oštećenja funkcije pluća. Ljudi koji imaju bronhitis, češće dobiju infarkt srca,osteoporozu, gube telesnu masu, a mišići postaju slabiji.
Kod bronhitičara je veoma važan prestanak pušenja, kao i izbegavanje boravka u prostorijama sa zagadjenim vazduhom. Na taj način će se izbegnuti pojačano ispoljavanje simptoma bolesti.
Kada je reč o bronhijalnoj astmi, oko 18 posto svetske populacije pati od te bolesti. U našoj zemlji nema precizne statistike ali se pretpostavlja da od bronhijalne astme pati 4 do pet odsto stanovnika.
