Srpski svadbeni običaji

0

Svadbeni običaji kod Srba

Naša zemlja je poznata po brojnim običajima, koji se vrlo često razlikuju od mesta do mesta. Čini se da je ova raznolikost naizraženija kada se govori o venčanjima. U srpskoj narodnoj tradiciji se vekovima posvećuje posebna pažnja trenutku stupanja u brak dvoje ljudi. Pa ipak, iako postoje vrlo različiti običaji u zavisnosti od kraja iz koga potiču budući supružnici, ssvakako postoje oni uobičajeni koji se razlikuju među sobom u većoj ili manjoj meri.

Prvo i osnovno jeste da je većina svadbenih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji vezana za mladoženjinu stranu. Kako se pretpostavlja, to je zato što je u našoj zemlji dugo bio prisutan patrijarhat, pa je u tom smislu muškarac i njegova rodbina označen kao glavni akter venčanja. Danas, pak to u većini slučajeva nije baš tako. A nekada su se mladoženjini roditelji, recimo pitali za sve vezano za venčanje dvoje mladih ljudi. Čak su u Srbiji postojali krajevi u kojima mladini roditelji, a i rodbina nisu smeli da prisustvuju činu venčanja. Već su dolazili kasnije u kuću svog zeta i to kao takozvani ” pođani “. Obično su dolazili tek predveče, kada je trajalo svadbeno veselje.

Tako je bilo nekada. Danas se, međutim ovaj običaj nije očuvao u velikoj meri. Možda samo u pojedinim seoskim sredinama.

Ne treba zaboraviti da je svaki običaj kod Srba, bez obzira da li je vezan za venčanja ili bilo koji drugi čin, imao neko značenje. Možda to nama, sa stanovišta savremenog života zvuči čudno, ali recimo nisu bez razloga nekada venčanja obavljana samo tokom prepodneva. Za razliku od današnjih dana, kada je moguće venčati se i tokom popodneva, uveče ili, čak i u ponoć ako želite. međutim, veruje se da se tokom prepodneva obavljaju venčanja i krštenja iz prostog razloga što je to period dana kada sunce napreduje, to jest razvija se. A popodne, kada sunce zalazi je bilo namenjeno za obavljanje onih, ne tako prijatnih činova, poput sahrana ili pomena. Danas se, recimo uopšte ne vodi toliko računa o tome.

Kako je nemoguće pobrojati sve svadbene običaje kod Srba i njihovo značenje, navešćemo samo one koji su opšti, da tako kažem i sa kojima se susrećemo mahom i na savremenim venčanjima.

Kakvi su običaji vezani za mladu na dan venčanja?

Naravno i ovi običaji se razlikuju od mesta do mesta, ali postoje neki uobičajeni, poput: ” kupovine ” mlade, prenošenja preko praga, pa do podizanja takozvanog nakončeta. Nakonče je mahom beba sa mladoženjine strane, ali obavezno muška beba, koji se daje mladi da ga drži kada dođe u kuću svog muža. Mlada je zatim uzimala bebu u ruke i okretala ga tri puta. Naime, verovalo se da ako to uradi, da će i sama rađati zdravu mušku decu, čime će ” produžiti lozu ” svoga muža, jer će mu roditi naslednika prezimena.

obicaji za mladence

Danas se ovaj običaj sprovodi mahom u seoskim sredinama, a ređe u većim gradovima.

Ono što je meni posebno zanimljivo, a vezano je za mladu na dan venčanja jeste običaj koji većinom sprovode i današnje žene koje stupaju u brak, a vezan je za oblačenje. Naime, veruje se da svaka mlada na dan svog venčanja treba da na sebi ima nešto: staro, plavo i treba nešto da obuče naopako. Zato mahom danas mlade nose bele podvezice sa plavim detaljima, zatim čarape koje su već nosile ili nakit, a kada je reč o onome što treba da obuku naopako, mahom oblače donji veš naopako ili, pak čarape. Naravno, zato što ne mogu ništa drugo, a da se to ne vidi.

Običaj ” kupovine ” mlade se, takođe održao do danas. A mladu ” prodaje ” uglavnom njen brat i taj čin je posebno zanimljiv, jer mladoženji nije dozvoljeno da uzme svoju buduću suprugu dok ne plati njenom bratu onoliko novca koliko ovaj traži.

U nekim mestima je ” kupovina ” mlade bila obaveza starog svata ili, pak devera, dok danas to mahom radi mladoženja sam ili sa svojim kumom.

Ko su svedoci na venčanju?

Danas su to kum sa mladoženjine i najčešće kuma sa mladine strane. U većini slučajeva, uloga svedoka na venčanju biva poverena najboljim drugovima, odnosno drugaricama budućih supružnika.

Međutim, nekada su oba svedoka na venčanju bila sa mladoženjine strane. Prvi kum, koji je imao i najznačajniju ulogu na venčanju je u većini slučajeva bio takozvani ” stari kum “. Reč je o tradicionalnom običaju kod Srba, kada se kumstvo jako poštovalo i prenosilo se sa generacije na generaciju. Kasnije je kum birao i ime za decu i, uopšteno govoreći igrao vrlo značajnu ulogu u životu supružnika.

I uvek se prvo odlazilo kod kuma sa okićenom buklijom, kako bi mu se ukazalo posebno poštovanje i čast da bude prvi pozvan na venčanje.

Danas je, međutim sve to bitno drugačije, posebno u većim gradovima.

Ko je stari svat na svadbi i kakvi su običaji kod Srba?

Druga vrlo važna zvanica na venčanju, bilo gradskom ili u crkvi bio je stari svat odnosno starojko. On je smatran za drugo kuma, odnosno svedoka venčanja. I, naravno i on je bio sa mladoženjine strane nekada. Stari svat je, zapravo uvek bio mladoženjin ujak. Ukoliko njegova majka nije imala rođenog brata, onda se za starog svata zvao njen brat od tetke, strica ili ujaka. U izuzetno retkim slučajevima se za starojka uzimao mladoženjin teča. To se događalo baš u slučajevima kada ne mladoženja nije imao niti jednog ujaka.

stari svat

Uloga starojka na venčanju je bila vrlo zanimljiva. Sa jedne strane on je bio zadužen za sve vezano za dobro funcionisanje toga dana, bio je svedok u opštini ili crkvi, ali je ujedno bio zadužen i za dobro raspoloženje na svadbi. Naime, u pojedinim krajevima naše zemlje, starojko je čak i kićen na različite načine, kako bi se razlikovao od ostalih svatova. U drugim krajevima, pak njegova uloga je bila da zabavlja goste, a njegova zdravica za mladence se mogla čuti odmah nakon kumove i obično je bivala šaljiva.

Kada bi dolazili po mladu u njenu kuću, upravo je stari svat bio taj koji je gađao jabuku koja je bila postavljena na krov kuće. I tek kada bi pogodio, svatovisu mogli da uđu u kuću.

Danas se običaj drugog kuma, odnosno starog svata mahom izgubio. Održao se možda samo u pojedinim seoskim sredinama. Mladoženjin ujak je na savremenim venčanjima danas, mahom samo jedan od svatova.

Da li je tako bolje ili ne, procenite sami.



Share.

Leave A Reply