Pravoslavno crkveno venčanje – običaji, uslovi i potrebna dokumentacija

0

Pravoslavno crkveno venčanje

I mada se vremena menjaju, neki običaji i dalje ostaju. Tako je, na primer nekada bilo gotovo nemoguće venčati se u crkvi, jer je, kao što znamo u Srbiji vladao komunizam, koji je zabranjivao posetu crkvenim objektima, a kamoli obavljanje činova vezanih za crkvu. Međutim, u periodu pre toga se u Srbiji jako vodilo računa o crkvenim venčanjima. Srećom, to vreme se opet vraća.

Tako je danas sasvim prirodno da se mladenci venčaju i građanski, to jest u opštini, ali i u crkvi. Zato bi trebalo znati da crkveno venčanje nije čin samo po sebi, već ima i dublje značenje. Činom venčanja u pravoslavnoj crkvi se smatra sjedinjenje dvoje ljudi za čitav život. Iako je tako po kanonima Srpske Pravoslavne Crkve, svako vreme nosi svoja pravila, pa je danas postalo gotovo normalno da se ljudi koji su se venčali i u crkvi, prilično olako razvode. Ali to nije tema našeg teksta.

Mi ćemo govoriti o uobičajenim pitanjima sa kojima se susreće svako ko želi da se venča u pravoslavnoj crkvi, a neka do njih su i: koji su uslovi za crkveno venčanje u Srbiji?, da li se venčanje u crkvi može obaviti i tokom posta?, šta ako se venčavam sa strancem?, šta je potrebno od dokumenata za crkveno venčanje u Srbiji?, da li je moguće venčati se u toku trudnoće? , da li je važna razlika u godinama za crkveno venčanje ? i slično.

pravoslavno vencanje

Pokušaćemo da odgovorima na neka od njih…

Prema Bračnim pravilima Srpske Pravoslavne Crkve ( II dopunjeno i ispravljeno izdanje Svetog Arhijerejskog Sinoda, Beograd 1994. ) za sklapanje braka traže se sledeći uslovi:

  1. dva lica raznoga pola,
  2. njihova punovažna izjava volje da stupe u brak,
  3. venčanje u obliku propisanom Crkvom.

Običaji za crkveno pravoslavno venčanje u Srbiji

Za pravoslavno crkveno venčanje je vezano mnogo različitih običaja, koji se razlikuju od mesta do mesta. Međutim, ono što im je zajedničko je svakako sam čini venčanja, koji se u svakom pravoslavnom hramu sprovodi po crkvenom kanonu, odnosno po određenim pravilima.

Prvo što treba da znate jeste da obred venčanja uvek obavlja sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja. Obično se obred venčanja vrši u parohijskoj crkvi mladoženje. Mada je danas moguće venčati se u bilo kojoj crkvi, s tim što se i dalje održava običaj da obred venčanja vrši upravo mladoženjin sveštenik, da tako kažemo.

Iako će vam sveštenik, kada se budete dogovarali oko datuma crkvenog venčanja reći šta je sve potrebno da pripremite za taj dan, svakako je dobro da i vi znate da je potrebno da donesete: sveće ( 4 ukupno, i to po dve za oba svedoka ), burme, čašu ili pehar, belo platno i crno vino.

Što se samog obreda tiče, njega ne treba posebno opisivati. Jer mladencima će sveštenik sve objasniti šta i kada treba da rade.

U pojedinim parohijama, makar u Beogradu mladenci idu na takozvani Predbračni ispit. Tada, zapravo sveštenik koji će ih venčati utvrđuje na osnovu razgovora sa njimada li ispunjavaju sve uslove da sklope crkveni brak u Srbiji. Tek kada sveštenik utvrdi da su svi uslovi ispunjeni za sklapanje crkvenog braka, dogovara se datum venčanja.

Šta je potrebno od dokumentacije za crkveno venčanje u Srbiji?

Na prvom mestu je važno da i mlada i mladoženja budu kršteni u pravoslavnoj crkvi, kao i svedoci, odnosno kumovi.

Što se dokumenata tiče, potrebno je prilikom zakazivanja venčanja odneti svešteniku crkvene krštenice i mladenaca i kumova i obavezno poneti važeći lični dokument, radi uzimanja podataka.

Imajte samo na umu da je crkveno venčanje, kao i građansko, u većini slučajeva potrebno zakazati i par meseci ranije. Naročito, ukoliko je to u periodu po završetku nekog od posta.

Pravoslavno crkveno venčanje za vreme posta

Crkveno venčanje u Srbiji je moguće zakazati svakoga dana osim srede i petka, koji se smatraju danima kada treba postiti.

Prema pravilu Srpske Pravoslavne Crkve, obred venčanja u crkvama se obavlja u toku prepodneva. Prema narodnom verovanju, poželjno je da se čin venčanja i čin krštenja obavljaju u ovom delu dana, jer tada se sunce rađa i napreduje. A u popodnevnim časovima bi trebalo da se obavljaju sahrane i pomeni, jer tada polako sunce zalazi.

Međutim, kao i većina stvari, tako se i ovaj običaj više ne poštuje kao pre, pa često možemo videti mladence koji se venčavaju uveče, a naročito tokom vrelih letnjih meseci.

Pored toga što se crkveno venčanje ne obavlja sredom i petkom, ne obavlja se ni tokom perioda posta.

A postoji još jedno pravilo – crkvena venčanja se ne obavljaju ni na tri velika crkvena praznika, i to: Krstovdan ( poznat i kao Zimski Krstovdan, 18. januar ), Krstovdan ( Vozviždenje Časnog krsta, 27. septembar ) i Usekovanje ( glave svetog Jovana Krstitelja, 29. avgust ). Ova tri praznika u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi su dani strogog posta, pa se zato i ne obavljaju crkvena venčanja tada.

Crkvena venčanja u Srbiji se ne obavljaju ni na Vaskrs i Božić.

crkveno vencanje

Da li je važno kolika je razlika u godinama?

U crkvenom pravu postoje slučajevi kada je za sklapanje crkvenog braka potrebno tražiti posebnu dozvolu od nadležnog arhijereja.

Jedan od takvih slučajeva je i kada je razlika u godinama između budućih supružnika veća od 15 godina, ali i u slučajevima kada je jedan od budućih supružnika već imao jedan ili više crkvenih brakova iza sebe.

Srećom, pa se ovakvi slučajevi uglavnom rešavaju pozitivno.

Pravoslavno crkveno venčanje u Srbiji sa strancem

Ukoliko osoba sa kojom želite da se venčate u pravoslavnoj crkci u Srbiji nije državljanin naše zemlje biće vam potrebna, u pojedinim slučajevima dodatna dokumenta. Međutim ako je on ili ona pravoslavne veroispovesti to ne predstavlja nikakav problem.

Ako je, pak katoličke ili druge veroispovesti, u principu Srpska Pravoslavna Crkva dozvoljava i takva venčanja, bez obaveze vašeg supružnika da menja veru. Jedino našta se, po pravilu obavezuje jeste da će poštovati vašu veru i decu vaspitavati u duhu pravoslavlja.

Svakako u praksi je sve to malo drugačije, pa vam najtoplije preporučujem da na vreme odete kod vašeg parohijskog sveštenika i raspitate se za detalje.

Mada, napominjem da prema Bračnim pravilima Srpske Pravoslavne Crkve u neuklonjive lične smetnje za sklapanje braka, pod rednim brojem devet stoji: razlika vere, dok u uklonjive lične smetnje za sklapanje braka pod rednim brojem osam spada i razlika veroispovesti. Pod razlikom vere se smatra, kako je navedeno: ako jedno bračno lice pripada verskoj zajednici koja nema tajne krštenja ili čije se krštenje ne priznaje za punovažno. Dok se navodi da razlika veroispovesti čini bračnu smetnju, ako jedno bračno lice pripada verskoj zajednici čije je krštenje priznato kao punovažno u pravoslavnoj Crkvi, ali ta zajednica nije u sastavu Pravoslavne crkve.

Da li je moguće crkveno venčanje pre građanskog?

U većini slučajeva se prvo obavi čin građanskog venčanja, odnosno venčanja u klasičnom smislu, pred opštinskim matičarem, pa tek onda crkveno venčanje. Mada nije jasno određeno da mora da bude tako. Prosto je tako uobičajeno.

Danas se, čak parovi venčavaju prvo u crkvi, pa tek onda, recimo u restoran dođe matičar iz opštine koji ih tamo i venča.

Tako da pravilo ne postoji, već sve zavisi od vaše organizacije i želje naravno.

Crkveno venčanje u trudnoći

Iako je uvreženo mišljenje da će žena počiniti greh ako se venča u trudnoći, izgleda da to i nije baš tako.

Naime prema pomenutom izdanju Bračnih pravila u uklonjive bračne smetnje zbog nedostatka punovažne izjave slobodne volje za stupanje u brak spada i prevara ili zabluda o trudnoći neveste ( redni broj pet ). A kako se dalje navodi: prevara ili zabluda o trudnoći neveste čini bračnu smetnju samo ako trudnoća potiče od trećeg lica i ako brak nije sklopljen protivno bračnoj zabrani iz pravila 37 , stav 1.

Da li je moguće venčati se drugi put u crkvi?

Ovo pitanje muči mnoge koji žele da se venčaju po drugi put u pravoslavnoj crkvi. Zato verujem da će vas odgovor iznenaditi. Naime crkva dozvoljava ponovno venčanje uz određeno ograničenje – ne više od četiri puta.

Međutim, nije sve baš tako jednostavno kao što na prvi pogled izgleda. Osobe koje su se venčale u crkvi, mogu se i razvesti, naravno, ali za razliku od takozvanog građanskog razvoda, ovde se traži ” krivac “. Odnosno supružnik koji je više odgovoran za razvod crkvenog braka. Kada sveštenik utvrdi ” krivicu ” određuje mu kaznu, odnosno takozvanu epitimiju, koja je u većini slučajeva oličena u tome da u zavisnosti od stepena ” krivice ” zavisi i vreme kada će tom supružniku biti dozvoljeno ponovo da stupi u crkveni brak.



Share.

Leave A Reply