Koji fakultet upisati posle srednje škole

0

Upis fakulteta nije nimalo laka odluka čak i za odlične učenike. Osim što veliki maturanti brinu o prijemnom ispitu, broju poena i proseku uspeha u srednjoj školi, još jedna briga je strepnja oko toga da li je fakultet na koji su „bacili oko“ prava stvar.

Reč je o izboru koji će uticati na ceo Vaš život. Što više informisanja iz bilo kojih izvora i nebrojeni razgovori i traženje saveta od starije sestre, komšinice itd, mogu dodatno da zbune mladog čoveka. Prvi savet – pratite sebe i svoje afinitete i talente i na pravom ste putu.

Ništa gore nego studirati nešto što se ne voli. Takvi studenti obično i ne diplomiraju ili ako i završe fakultet, osećaju odredjenu dozu nezadovoljstva jer ih sada očekuje posao u branši koju takodje ne vole!

sta studirati

Gimnazijalcima je teže

Koji fakultet upisati posle gimnazije? Jedina smernica je možda smer, pa će onima koji su završili prorodno matematički smer biti daleko lakše da prodju na prijemnom ispitu i da se snadju na prirodnim naukama kao što su matematika, hemija, biologija, elektrotehnika, medicina, veterina…

Gimnazijalcima sa pdruštveno jezičkog smera lakše će ići političke nauke, istorija, jezici, književnost…

Šta upisati posle stručne srednje škole?

Čini se da je ovde stvar malo jasnija i da je izbor maturantima koji su završili srednje stručne škole malo jednostavniji ali ne mora da znači. Nakon završene bilo koje četvorogodišnje škole, svaki maturant može konkurisati na bilo kom fakultetu u zemlji.

Nemojte praviti velike nelogične skokove osim ako niste sasvim sigurni da posle ekonomske škole želite da upišete na primer medicinski fakultet. Možda je vama baš srednja škola pokazala čime se zapravo želite baviti i možda ste za te 4 godine shvatili da Vam ono što u srednjoj školi izučavate nije „ono pravo“, odnosno da to nije posao u kakvom sebe zamišljate u budućnosti.

U stručnim školama učenici se već delom profilišu za odredjena zanimanja, pa je mnogo prirodnije da posle hemijske škole ili posle medicinske škole upišete medicinu, veterinu, hemiju ili farmaciju, nego na primer političke nauke ili ekonomiju.

Posle tehničke škole logičan izbor bi bio Elektrotehnički fakultet, gradjevina ili arhitektura. Posle turističke škole lakše ćete studirati turizmologiju, geografiju, možda meteorologiju, menadžment u ugostiteljstvu i turizmu…

Privatni ili državni fakulteti – kako se odlučiti

U jeku mnogih afera i lošeg glasa koji prati privatne univerzitete, maturanti su sigurno više nego zbunjeni.

Važno je da fakultet na koji biste krenuli ima akreditaciju. Takodje, probajte da se raspitate, kod nekih rodjaka ili poznanika kako se kod njih na poslu tretiraju kolege koje su završile privatne fakultet i koliko je to zaista bitno za napredovanje u karijeri.

Činjenica je da poslodavci sa podozrenjem gledaju nakandidate za posao koji naintervju donesu diplomu privatnog fakulteta, ali, ako je to Vaš izbor,i ako ste rešeni da pošteno i vredno učite i radite – to je vaša prednost i to Vam niko ne može zabraniti. Uostalom, učićete da biste znali kako da radite svoj budući ppsao, a ne samo da biste imali diplomu.

Koji fakultet upisati

Finansije

Više mesta za studente koji će se finansirati iz budžeta naravno ima na državnim fakultetima koji Vam pritom mogu ponuditi i mogućnost smeštaja u studentskom domu, što može biti jako zgodno i povoljno rešenje za vaše roditelje. Privatni fakulteti jesu skupi, ali nije retkost da i oni za najbolje rangirane studente na prijemnom obezbedjuju stipendije, oslobadjaju ih školarine na primer prve dve godine i nude druge finansijske pogodnosti… Raspitajte se.

Na fakultet sa trogodišnjom školom?

Odmah da kažemo – to nije izvodljivo, jer nije po propisima, osim ako fakultet ne nudi mogućnost čekanja na naknadno vanredno polaganje dodatnih ispita kako biste imali preduslov za konkurisanje za studiranje.

Koji fakulteti su perspektivniji?

Tržište rada je stalno podložno menjanju trendova ali uvek postoje odredjeni periodi kada su neke profesije poželjnije kod poslodavaca i kada je odredjenim stručnjacima lakše da se zaposle u odnosu na druge.

Posla je uglavnom uvek bilo i uvek ćebiti za one koji završe neki strani jezik, naročito neki ne toliko uobičajen – kineski, japanski, noreški-

Trend velike potražnje za IT stručnjacima nikako ne jenjava, pa Vam i to može biti kompas pro izboru fakulteta.

Oni sa završenim prirodnim i tehničkim naukama lakše nalaze posao u inostranstvu. Posebno se u Kanadi, Australiji i SAD-u cene naši stručnjaci sa ETF-a.

Pravnici i ekonomisti se teže zapošljavaju i najviše ih je na birou.

Iako na domaćem birou uvek ima doktora medju nezaposlenima, ne mora da znači da će Vas zadesiti ista sudbina. Nemačka i još neke države EU u stalnoj su potrazi za medicinskim stručnjacima sa naših prostora.

Na kraju, naoružani informacijama još jednom preispitaje sebe, ali samo sebe, bez ikakvog razmatranja mišljenja drugova, rodjaka, komšija, brata, mame… Vi treba da studirate a ne oni! Naravno da možda svi oni imaju najbolje namere ako se osećaju pozvanim da vam pomognu u konačnom izboru, ali gledajte da ipak izbegnete ispisivanje sa fakulteta nakon prvog semestra i pripremanje prijemnog ispita za drugi fakultet .



Share.

Leave A Reply