Bašta sljezove boje, Branko Ćopić

2

Autor: Branko Ćopić
Književni rod: epika
Književna vrsta: pripovetke

Ko je bio Branko Ćopić?

Čuveni jugoslovenski, to jest srpski pisac rođen je na samom početku 1915. godine, 1. januara u selu Hašani, u Bosanskoj krajini. Završio je Učiteljsku školu, a potom diplomirao na beogradskom Filozofskom fakultetu, 1940. godine.
Već sa navršenih 14 godina Branko Ćopić objavljuje svoju prvu priču, a u 21. godini i prvu pripovetku. Bio je član Srpske Akademije Nauka i Umetnosti. Uz ovog velikog čoveka se, nažalost vrlo često pominje i način na koji je okončao svoj život. Naime, u svojoj 69. godini, Branko Ćopič je izvršio samoubistvo skokom sa beogradskog Brankovog mosta. Do danas nije razjašnjen tačan razlog za ovakav čin, mada postoje brojne pretpostavke. Ali, to ne treba da utiče na mišljenje niti o ovom, kako tvrde mnogi koji su imali sreću da ga upoznaju, velikim čovekom, ali ni o njegovom delu o kome mnogo govore kritičari, koji su ga smatrali ” najboljim, najvećim lirskim pesnikom koga je srpska književnost ikada imala “.

Po završetku rata bavio se uređivanjem beogradskih dečijih listova, a potom se potpuno posvetio književnom stvaralaštvu.

Ono što čini srž Ćopićevog književnog opusa svakako je njegov specifičan humor. Smatra se i jednim od najboljih, ako nije i najbolji pisac dečije literature. Pored pripovetki, pisao je i kratke priče i romane, ali i pesme, komedije i novele. Pomenućemo samo neke zbirke pripovedaka: ” Borci i bjegunci “, ” Sveti magarac “, ” Pod Grmečom “, ” Surova škola “, ” Doživljaji Nikoletine Bursaća “, ” Bašta sljezove boje “… Neki od Ćopićevih romana su: ” Gluvi barut “, ” Delije na Bihaću “, ” Ne tuguj bronzana stražo “… Branko Ćopić je objavio i tri zbirke pesama i to: ” Ognjeno rađanje domovine ” ( 1944. godine ), ” Pjesme ” ( 1945. ) i ” Ratnikovo proljeće ” ( 1947. ). Kao i dve komedije: ” Doživljaji Vuka Bubala ” i ” Odumiranje međeda “. Čini se da je, ipak objavio najviše dela namenjenih najmlađima, pa ćemo pomenuti samo neka od njih: ” Doživljaji mačka Toše “, ” Ježeva kućica “, ” Priče ispod zmajevih krila “, ” Magareće godine “, ” Glava u klancu, noge na vrancu “, ” Djeda Trišin mlin ” i mnoga druga.

Tema lektire

Lektira ” Bašta sljezove boje ” se smatra svojevrsnom autobiografijom čuvenog pisca, jer na neobičan način spaja prošlost i sadašnjost. Tako se osnovnom temom dela ” Bašta sljezove boje ” može smatrati detinjstvo i odrastanje glavnog junaka.

Basta sljezove boje

Analiza dela “Bašta sljezove boje”, Branko Ćopić

Lektira ” Bašta sljezove boje ” je, kako se navodi u predgovoru ovom delu posvećena piščevom prijatelju, zapravo drugu iz detinjstva, a takođe piscu Ziji Dizdareviću, koji je tragično stradao u logoru. Razumevanje čitavog dela je nemoguće bez čitanja i razumevanja predgovora, jer je u njemu dosta toga rečeno. Upravo zbog stradanja njegovog prijatelja na tako svirep način, pisac govori između ostalog i o tim mračnim silama, kojih itekako ima u svetu, aludirajući na ljude koji su ubili njegovog prijatelja.

U suštini, delo se sastoji od 54 kratke pripovetke, a i u ovom broju se ogleda svojevrsna simbolika, zato što je Branko Ćopić u trenutku stvaranja zbirke pripovedaka ” Bašta sljezove boje ” imao upravo 54 godine.

Lektira ” Bašta sljezove boje ” je podeljena na tri celine i to: ” Jutra plavog sleza “, ” Nemirni ratnik ” i ” Dani crvenog sleza “. Iako se svaka priča može smatrati samostalnom celinom, postoji nit koja ih spaja i postoje likovi koji su zajednički svakoj od njih.

Kako biste što bolje uradili sastav na temu lektire ” Bašta sljezove boje ” ukratko ćemo prikazati svaku celinu.

Prvi ciklus ” Jutra plavog sleza ” govori o ranom detinjstvu naratora, to jest pisca i u ovim pričama se oseća vedar ton, koji ukazuje na naivnost tog životnog perioda. Čini se da tada čitav svet podseća na bajku. Već u sledećem ciklusu ” Nemirni ratnik ” se oseća ozbiljniji ton, dok se u trećem ciklusu ” Dani crvenog sljeza “, koji se može smatrati dobom starosti osećaju čak i jetki, opori tonovi u piščevoj naraciji.

Ono što je vrlo važno za razumevanje dela ” Bašta sljezove boje ” jeste osobenost stila ovog velikog pisca. Naime, Branko Ćopić majstorski stvara takozvanu ” malu priču “. Reč je o posebnoj podvrsti pripovetke, koju za razliku od pripovetke ne karakteriše razvijena kompozicija i naglašeni konflikt, već samo jedna, određena slika koju pisac razvija. U ovoj podvrsti je naglašena lirska obojenost, što je, uostalom karakteristično i za pripovetku. Osnovne karakteristike ” male priče ” su sadržane u sledeća četiri elementa: događaj ( koji predstavlja srž ), ambijent, portret učesnika ( ali samo ukratko opisan ) i dijalog ( s tim što je dijalog uvek ograničen na glavni motiv priče ). Samim tim i analiza lektire ” Bašta sljezove boje ” treba svakako da počne od ova četiri elementa, jer će tako biti lakše i njegovo razumevanje, posebno ukoliko imate sastav sa temom ovog dela Branka Ćopića.

Likovi lektire “Bašta sljezove boje”

Lektira ” Bašta sljezove boje ” čitaocima nudi plejadu likova, od kojih je svaki zanimljiv na svoj način. Međutim, iako se svaka pripovetka može smatrati celinom za sebe, vrlo je važno da se uradi i analiza celokupnog dela, a posebno ukoliko imate sastav na temu lektire ” Bašta sljezove boje “.

Dakle, u celom delu se javlja puno likovi, s tim što se samo određeni pominju u gotovo svakom njegovom segmentu. To su na prvom mestu narator, odnosno glavni lik, to jest pisac lično. Dečak Branko je prikazan u najlepšem svetlu, čini se od svih likova. Njega ne krasi fizička lepota, ali je zato radoznao, maštovih, pametan, znatiželjan…

Drugi lik koji se pojavljuje u mnogim segmentima dela ” Bašta sljezove boje ” je djed Rade, koji je odgajio glavnog junaka. On je racionalana, odan porodici, pošten, ali ga unuk u pojedinim trenucima čak i ismeva. Iako se oseća velika dečakova ljubav prema dedi, ipak ga u pojedinim situacijama prikazuje skoro kao čudaka, koji je prilično zbunjen nekim ” novotarijama “, poput termometra ili vaser vage, na primer.

Takođe je pisac u pojedinim situacijama nemilosrdan i prema svom stricu Nikoli. Stric Nidžo je treći lik koga čitalac susreće vrlo često u knjizi ” Bašta sljezove boje “. Iako ga opisuje kao hrabrog i odlučnog, narator navodi da je to zapravo sve od rakije i da je njegov stric vrlo loš u odnosu sa ženama.

I četrvrti lik, koji se sreće u većini pripovedaka lektire ” Bašta sljezove boje ” je, čini se najmanje izložen ismevanju glavnog junaka. Samardžija Petrak, iako takođe pijanica nije predmet piščevog ismevanja, jer je nekako uvek na dečakovoj strani. A u doba kada on dođe u kući, sve zabrane nestaju i dečak može da čini što mu je volja. Možda baš zato ne nalazi reči pogrde za njega.

Prepričano delo “Bašta sljezove boje” za pismeni sastav

Lektira ” Bašta sljezove boje ” spada u red onih dela koja je gotovo nemoguće prepričati. Jer poznato je da prepričano delo gubi suštinu. A uzevši u obzir da se lektira ” Bašta sljezove boje ” sastoji od 54 pripovetke, naravno da je nemoguće prepričati je u celosti.

Zato ćemo pokušati barem malo da vam olakšamo razumevanje ovog dela, a posebno ukoliko imate sastav na temu ove lektire. Verujem da će vam puno značiti analiza lektire koju možete da pročitate u prvom delu teksta. I naravno, kao i za sve druge lektire koje smo obrađivali, u svakom slučaju vam preporučujem da i ovu pročitate, pa tek onda čitate analizu dela. Jer, iako postoji puno analiza svakog književnog dela, činjenica je da svaki čitalac doživi delo na svoj način, bez obzira šta kaže analiza ili kako neko drugi pokuša da da prikaz ili prepričano delo.

Dakle, kao što smo već pomenuli, lektira ” Bašta sljezove boje ” se sastoji iz, praktično tri celine. Prva celina se odnosi na detinjstvo glavnog junaka, druga na, recimo mladićko doba i period sazrevanja, a treća na starost.

U prvoj celini dominira priča u kojoj glavni junak, odnosno narator kreće u lov na mesec. U tom, vrlo hrabrom pohodu ga prati samo samardžija Petrak, koji iako star ipak je ostao u duši dečak i zanesenjak. Dečak Branko i starac kreću u pohod na Mesec želeći da ga uhvate, ni manje ni više nego pomoću grabulja. Kada mu Mesec ” pobegne ” starac ga teši i pita da li uopšte poznaje dečaka kome je tako brzo pobegao Mesec. Svakako, ova lektira gubi svoju lepotu, kao i svako prepričano delo, zato je definitivno bolje pročitati je. Jer ćete tada shvatiti svu lepotu književnih slika i jezika Branka Ćopića, tako da će vam bilo koja analiza samo malo pomoći da bolje napišete sastav na temu ove lektire, a osnov će biti u svakom slučaju vaš lični doživljaj dela.

Druga celina u knjizi ” Bašta sljezove boje ” opisuje odrastanje glavnog junaka, dečaka Branka uz sve zgode i nezgode tog perioda.

U trećoj celini su prisutne priče u kojima se oseća setan, gotovo tužan ton. Tada je dečak već starac i vraća se u svoj rodni grad. Tugujući za svim, dečak, to jest sada već starac najviše tuguje za Danicom, koja ga je pratila tih davnih godina kada je otišao u svet. Ali čitalac saznaje šta je sve dečak napustio kada je otišao ” trbuhom za kruhom “.

Kao što smo rekli na početku, ovo je samo ukratko prepričana lektira ” Bašta sljezove boje ” , tek da zainteresuje vašu maštu i da poželite da je pročitate. A jednom kada pročitate neko delo velikog Branka Ćopića, verujem da ćete ubrzo poželeti da čitate i ostala njegova dela.

Foto izvor: www.behance.net



Share.