Ženidba Milića barjaktara – narodna epska pesma

0

Autor: narodna pesma
Književni rod: lirsko – epski
Književna vrsta: narodna balada pretkosovskog ciklusa

O Pretkosovskom ciklusu epskih narodnih pesama

Prema ustaljenoj podeli epske narodne književnosti, pesma ” Ženidba Milića barjaktara ” je svrstana u takozvani Pretkosovski ciklus pesama. Kako i sam naziv kaže, ove pesme opisuju događaje koji su se zbili pre Kosovskog boja.

Smatra se da su pesme ovog ciklusa najstarije zapisane srpske epske narodne pesme. Uglavnom pevaju o junaštvu glavnih junaka. A među najznačajnije pesme ovog ciklusa spadaju između ostalih i pesme : ” Uroš i Mrnjavčevići “, ” Zidanje Skadra “, ” Ženidba Dušanova “, ” Ženidba Milića barjaktara ” i ” Ženidba kralja Vukašina “.

Tema pesme

Pesma ” Ženidba Milića barjaktara ” ima za osnovnu temu nadzemaljsku lepotu, a glavni motiv je nekada uobičajeno verovanje da ta nadzemaljska lepota nosi sa sobom zlu kob, jer je prema nepisanom pravilu u srpskoj narodnoj tradiciji svaka osoba koju je krasila neobična lepota svoj život okončavala tragično.

Čitava pesma ” Ženidba Milića barjaktara ” je vrlo kompleksna, pa se može reći da je njena tema, pored već pomenute i tragična ljubav.

zenidba Milica barjaktara

Analiza pesme “Ženidba Milića barjaktara”

Analiza pesme ” Ženidba Milića barjaktara ” svakako treba da počne od književne vrste kojoj ova pesma pripada. Iako, formalno spada u epske narodne pesme, ” Ženidba Milića barjaktara ” se ipak može svrstati u balade, kao svojevrsnu lirsko – epsku vrstu. Pod pojmom ” balada ” se podrazumeva duža pesma u kojoj su prisutni i lirski i epski elementi, kao što je to slučaj u pesmi ” Ženidba Milića barjaktara “. Obično se u narodnim baladama govori o nekoj legendi, a glavni junaci često imaju nadprirodne moći bilo u kom smislu, da li je to hrabrost ili lepota, te svako od njih doživljava tragičnu sudbinu. Radnja narodnih balada se obično odnosila na kršenje uvreženih mišljenja ili moralnih načela, zbog čega su junaci neizostavno bili kažnjavani, to jest doživljavali tragičnu sudbinu.

Glavni junak ove balade je, kako i sam naslov kaže Milić barjaktar, mlad, hrabar srpski junak koji je naumio da se ženi. Ali, kako veli narodni pevač:

On obiđe zemlju i gradove,
Od istoka pake do zapada,
Prema sebe ne nađe đevojke.

I, kao što to obično i biva u životu, taman kad je rešio da odustane od ideje da će se oženiti, narodni pevač uvodi lik vojvode Malete koji mu govori da za njega ima devojku, kojom će sigurno biti zadovoljan. Reč je o ćerki Vida Maričića, koji živi u Zagorju. Zatim sledi opis devojčine lepote, koji se smatra jednim od najlepših u srpskoj narodnoj književnosti:

Čudo ljudi za đevojku kažu:
Tanka struka, a visoka stasa,
Kosa joj je kita ibrišima,
Oči su joj dva draga kamena,
Obrvice s mora pijavice,
Sred obraza rumena ružica,
Zubi su joj dva niza bisera,
Usta su joj kutija šećera;
Kad govori ka’ da golub guče,
Kad se smije ka’ da biser sije,
Kad pogleda, kako soko sivi,
Kad se šeće kao paunica;

Milić odlučuje da krene po devojku, ali se oglušuje o uobičajene društvene norme, to jest preskače prosidbu i takozvano prstenovanje, što je slično današnjoj veridbi. A to je nekada bilo uobičajeno. Pa, čini se da narodni pevač i time pokušava da ukaže na razlog zbog koga će i Milića i Ljeposavu stići zla kob.

Prisutan je veliki broj motiva koji pokazuju tadašnja verovanja srpskog naroda, a najvidljiviji je trenutak kada svatovi u gori prave graju, ne bi li oterali demone od devojke. Naime, nekada se verovalo da je mlada devojka koja se udaje, najizloženija negativnom uticaju mračnih sila upravo u trenutku udaje, to jest u trenutku kada prelazi iz svog devojačkog doma u dom svoga muža, jer je u tom trenutku ne čuvaju njeni dotadašnji zaštitnici, a do novih koji je čekaju u domu budućeg muža, još uvek nije stigla. I upravo u tom trenutku, devojku stiže urok, to jest zla kob, koja joj je zbog njene neobične lepote namenjena. Ne treba zaboraviti ni činjenicu koja je vrlo važna kada se radi analiza pesme ” Ženidba Milića barjaktara “. Nekada je bilo rasprostranjeno verovanje da su ljudi neobične lepota jednostavno predoređeni za tragičan završetak života, što je prikazano i u ovoj pesmi. Zato, ako imate sastav na temu ove balade, to je ujedno i osnovni motiv od koga treba da počne vaša analiza dela.

Pesma ” Ženidba Milića barjaktara ” obiluje motivima koji su bili uobičajeni u doba kada je ispevana. Na prvom mestu to je motiv devojačke lepote, zatim motiv uroka, to jest urokljivosti, te zle kobi koji je usko povezan sa njim, a tu je i motiv hrabrosti glavnog junaka, koji se oglušuje o uobičajene društvene norme.

Uzevši u obzir da je pesma ” Ženidba Milića barjaktara ” svrstana u baladu, analiza treba da se osvrne i na lirske i epske elemente u njoj. Pa, tako među lirske elemente spadaju i: opis devojčine lepote, oduševljenje glavnog junaka devojčinom lepotom, Ljeposavin oproštaj od života, tužbalica glavnog junaka i njegov predosećaj o sopstvenoj smrti, susret glavnog junaka sa majkom i njena snaga nakon doživljene tragedije. Među epske elemente u pesmi ” Ženidba Milića barjaktara ” se svrstavaju: Milićeva potraga za devojkom koju će oženiti, te njegov susret sa vojvodom Maletom, polazak svatova po devojku i motivi sahrane jednog, pa drugog junaka. Sad kada znate koji su lirski, a koji su epski elementi, pesma ” Ženidba Milića barjaktara ” je mnogo razumljivija, a njena analiza jednostavnija. Samim tim će i vaš sastav na temu ove pesme biti bolje urađen.

Ako obratite pažnju na tok radnje, primetićete da je osnovna tema razvijena zapravo u tri pravca, odnosno tri linije. Prva je svakako pomoću opisa izuzetne lepote, uz koji je povezan motiv urokljivosti, koju prvi put pominje Ljeposavina majka, kada kaže Miliću:

Mio zete, Milić barjaktare!
Niti sam je od zlata salila,
Niti sam je od srebra skovala,
Niti sam je od sunca otela,
Veće mi je Bog od srca dao;
Devet sam ih takijeh imala,
Osam ih je udomila majka,
Nijedne ih nije pohodila,
Jer su jadne roda urokljiva,
Na putu ih ustrijeli str'jela.

Drugi tok je onaj koji prikazuje tragičnu sudbinu glavnih junaka, Milića i Ljeposave, čiji će se životi okončati vrlo brzo jedan za drugim. I treći tok radnje je, zapravo malo proširen drugi, to jest prikazuje tragedije Milićeve i Ljeposavine porodice.

Sam kraj balade ” Ženidba Milića barjaktara ” govori, zapravo o tragičnoj sudbini svake majke koja izgubi svoje dete:

Veće majka kuka od žalosti,
Kuka tužna kako kukavica,
A prevrće kako lastavica,
I kukaće do suđena dana.

Narodni pevač je maestralno prikazao i vezu prirodnih sila sa tragičnom sudbinom likova pesme ” Ženidba Milića barjaktara “. Zato on poredi Milića i Ljeposavu sa suncem, to jest sa izlaskom i zalaskom sunca. Ljeposava je predstavljena kao zora, to jest trenutak izlaska sunca, a Milić kao suton, to jest trenutak zalaska sunca. Time je simbolično prikazano da oni nikako ne mogu biti zajedno, jer zora je prethodnica suncu, a ona ” umire “, to jest prestaje da postoji kada se sunce pojavi. Narodni pevač je zapravo želeo da prikaže zoru i suton simbolično kao Ljeposavu i Milića. I kao što zora i suton ne mogu postojati zajedno, tako ni njih dvoje ne mogu postojati ni trajati.

Likovi u pesmi “Ženidba Milića barjaktara”

Glavni junak Milić barjaktar, za sada nije poznat kao istorijska ličnost. Zapravo, i pored brojnih analiza pesme ” Ženidba Milića barjaktara ” do sada nije tačno utvrđeno o kom tačno junaku se radi i da li je on zaista postojao na istorijskoj sceni Srbije. Svakako se zna da je bio barjaktar, pa se nekako podrazumeva da je bio hrabar i stasit. Po tome koliko ga je tast uvažio, jasno je kakav je junak bio Milić barjaktar. Zato narodni pevač kaže da kada je prihvatio te darove od tasta i šuraka:

A kad Milić dara prihvatio,
Konja jaše, konj mu poigrava,
A zvekeće sablja o bedrici,
A žubore puca na prstima,
Na kalpaku trepeće mu perje.

Po njegovom ponašanju se vidi da je reč o mladom i pomalo gordom junaku, koji ne preza od toga da krši uobičajene društvene norme. A i sama činjenica koja kazuje da je tražio devojku ” naspram sebe “, a da je nije pronašao, te da je svakoj našao neku zamerku, puno govori i o njemu i o njegovom karakteru.

Kako je uobičajeno da se u narodnim pesmama uglavnom ne daju opisi muške lepote, narodni pevač je opisao one karakteristike koje će bilo kome koga bude zanimala analiza pesme ” Ženidba Milića barjaktara ” biti jasni, a to je opis konja, oružja, te držanja, odnosno stasa glavnog junaka.

O Ljeposavi ne treba reći mnogo. Dovoljno je da pročitate opis njene lepote, i biće vam sve jasno. Kao što smo več rekli, ovaj opis se smatra jednim od najlepših opisa ženske lepote u celokupnoj srpskoj narodnoj književnosti. Nije se narodni pevač zadržao samo na njenom izgledu, već je produbio opis devojke govoreći o tome kakav joj je glas i ponašanje. Čime je jasno stavio do znanja da se radi o devojci vanzemaljske lepote.

Pored Milića barjaktara i njegove nesuđene žene Ljeposave, pojavljuju se i drugi likovi. Između ostalih tu su i likovi Ljeposavinih roditelja, te Milićeve majke. A takođe se pominje i čuveni Vuk Mandušić, Janković Stojan, Bajo Pivljanin i naravno vojvoda Maleta, koji mu je i kazao za devojku. Iz sledećih stihova se može videti koliko je zapravo Milić barjaktar bio uvažena ličnost, kada je mogao da pozove u svatove sve ove junake:

Kuma kumi Janković Stojana,
Starosvati Pivljanina Baja,
A đeveri Mandušića Vuka.

Poruka pesme “Ženidba Milića barjaktara”

Ono što bi se moglo smatrati porukom pesme ” Ženidba Milića barjaktara ” svakako je vezano za prošlost, pa vama danas možda može izgeldati po malo čudno. Jer danas se dosta toga promenilo u srpskoj narodnoj tradiciji. Dakle, osnovnom porukom ove pesme se smatra da ne treba odstupati od uobičajenih društvenih normi, jer će to sigurno doneti zlu kob onome ko to čini. U ovom slučaju je to glavni junak pesme ” Ženidba Milića barjaktara “.

Sa druge strane, tu je i poruka da ništa što je preterano nije dobro, pa čak ni ukoliko je u pitanju lepota.



Share.

Leave A Reply